Džentlmensko stavljanje do znanja dami kako si registrovao njeno bujno poprsje, zbog kojeg si iskreno zabrinut za zdravlje dotične i njeno pravilno držanje kičmenog stuba.
Postoji i produžena prostačka varijanta "je l' te bole leđa, da ti pomognem", ali pravi kavaljer ne pita da li je nežnom biću pomoć potrebna, već se odmah prihvati pridržavanja.
- Ćao, ja sam Milica. Vidim da me gledaš celo veče, pa bi mi možda mogao platiti piće, hihihih. - Aham, evo saću. Nego, Marice, je l' te bole leđa? - Rekla sam Milica, ne Marica. - Ma ko da je bitno, ni facu ti ne mogu upamtiti, a ne ime. Dođi vamo da ti pripomognem nešto, mokar je taj šank na koji si ih spustila, greota da ih prehladiš.
Nekada kada deca nisu htela da spavaju, roditelji su ih plašili pričama o babarogi i ostalim opaljenim likovima, a sada u modernoj Srbiji, koristi se samo jedna rečenica. "Prodaće te Tadić".
-Sine idi spavaj. -Neću. -Hajde sine,neces valjda da te proda Tadić.
Poznata rečenica koju izgovaraju oni koji su veoma samouvereni u sebe. Obično se izgovara kada treba negde da se ide, da se uradi ili slično.
Ćale : Ivane, gde si se ti to spremio? Ivan : Idem ćale na žurku. Ćale : Ne možeš da ideš, ne dam ti? Ivan : Ćale, ja te ne pitam, ja te obaveštavam, ajde čao.
Izreka koju oženjeni navode kao razlog za uzdržavanje od šaranja. Čemu bacati kintu na pljesku, kad možeš da uživaš u blagodatima domaće kuhinje. Jeste pljeska sočna, slasna, dojajna, ali brate, rizikuješ holesterol, gojaznost, infarkt. Šnicla koja te čeka kod kuće možda jeste prepečena, možda se već i ohladila, ali tvoja je, kakva je da je. Aukurac!
Dvojica oženjenih u kafani: - Snimi one dve tamo, pazi kako nas gledaju! - Pa šta ako nas gledaju? - Mojne da si patofna, nema šanse da ove naše saznaju. - Čemu to, druže? Što da kupujem pljesku kad kod kuće imam šniclu? - E pa ti možda imaš šniclu, ali ja imam užeglu boraniju koja mi jede džigericu! Ja idem u akciju, a ti dovrši moje pivo ako hoćeš.
Izraz kojim doktoru daješ do znanja da se dobro osjećaš i da više nema potrebe da te kljuka kojekakvim tabletama.
- Pregledao sam vaše nalaze Petroviću, upala je skoro nestala ali sam mislio da se konsultujem s vama da vam ipak prepišem još jednu kutiju antibiotika. - Kako god vi kažete doktore... Mada mislim da neće trebati. - Znam, već ste dvije kutije potrošili... Rekoste da se dobro osjećate? - Em se dobro osjećam, em troje oko mene ozdravi kad kihnem! A pravo da vam kažem, poželio sam i da popijem neku rakijicu, domaće vino i tako... - Hahaha, ubijedili ste me! Kad je već tako, jel mogu da vas zamolim da sad kad izađete iz ordinacije kihnete koji put u čekaonici? Gužva je, znate, pa rekoh da mi malo pomognete... - Hehe, sa'će bata-Žile to da isprazni. Uzdravlje doco!
Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.
-Sine, kolko ti je dao para tatin rođak Mile? -Sto evra, jeee. -Samo? Kakva je on cicija postao. -Hoćemo da idemo da kupimo onu igračku što mi se sviđa? -Kako ne... A sine, oćeš mama ti čuva te pare, pa da idemo sutra da kupimo? -Evo mama. Jedva čekam sutra! -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Sto evra. -Samo? A je l oćeš da ti mama čuva te pare? -Kao prošle godine? Ako mora... -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Pedeset evra. -Cicijaš pravi, nula od čoveka, kao i svi tatini rođaci!!! -Oćeš ti da mi čuvaš pare, mama? -Oće mama, oće...
Izraz koji možda nije toliko u primeni, al može se čuti u ruralnim sredinama od naših baka. Najčešće ovo izgovaraju kada im nešto treba učiniti ili smo ovu rečenicu zaslužili nekim dobrim delom. Prevod ovoga je, ukoliko nije očevidno, "hranila te baka"
-Ajd Marko, ran'la te baka, udij mi konac u iglu, ne možem ja. Ništa ne vidim, drhte mi ruke. -Sve petice, ran'la te baka. Nek ti je sasrećom.
