Kazneno-popravna ustanova specijalizovana za prisilan teški rad, a namenjena huliganima, sitnim krimosima i generalno delikventnom delu mlađe populacije.
Blic: Navijači pravili nerede u centru grada!
Komentar na vest: Sve bih ja to u rudnik, na dvadeset godina, da se korisno iskoristi ta energija što ne znaju šta će sa njom.
........................
Kurir: ŠOKANTNO: Pevačicu Granda muž ubio sa stopedesetiljada udaraca u glavu po najstarijim satanističkim običajima da bi mogao da vrši seksualne obrede sa nevenčanom komšijskom kozom.
Komentar na vest: Majku mu bolesničku, U RUDNIK TO TERAJTE BEZ SUĐENJA, nek istrune tamo!!!!!
..............................
Penzioner: Vi ćete da rušite vlast, balavci jedni, ne znate gde ste šuplji, a znate kako treba da se uredi država?! Sve bih ja vas na goli otok da tucate kamenje..
Unuk: Ali deda, nema više golog otoka, sećaš li se....
Penzioner: Nema?!?! Šteta, zato i jeste ovako... Veliš nema, e onda u rudnik!
Unuk: Ali deda...
Penzioner: UUU RUUUDNIIIIK!!!!
Kažu da ni pre rata nije bio naročito veseo čovek, ali je zasigurmo po povratku sa Slavonskog ratišta nastavnik Ljubiša postao izuzetno džangrizav i ciničan.
Svaki dan posle posla je svraćao u kafanu koja se zgodno nalazila na pola puta od škole do njegove kuće. Ovu kafanu je proglasio zabranjenom zonom za sve đake i trebalo je da prođe dosta vremena posle mature da bi se neko usudio da uđe unutra.
Bio je izvanredan stručnjak i pedagog, ako izuzmemo činjenicu da je deci na času u osnovnoj školi pričom pokušavao da dočara kako je to kad ti se mozak rasprsne kad te pogodi snajper i kako je plavi sat, koji je uvek nosio na ruci, skinuo sa mrtvog Hrvata. Ove priče je neplanski pričao kad mu nadođe i nije ih ponavljao, već je, kako sam kasnije saznao od braće, svakom razredu prepričavao različite detalje. Kada bi se sve ove priče spojile, verovatno bi se dobio pravi ratni roman. Šteta što ih niko nije čuo sve.
Bio je strog. Nije tolerisao kašnjenje i bio je jedan od onih profesora kod kojih se na času nije mogla čuti ni muva. Ako si nestašan, imaš problema s autoritetom i misliš da možeš da se izvučeš nekažnjeno sa svim zlodelima, prebacili bi te kod Ljubiše u razred. Ovo je bila najgora kazna koja se primenjuje kao krajnje rešenje, kada ni jedna druga mera ne urodi plodom.
Jednom se desilo da u njegov razred prebace nekog nesrećnika koji je izluđivao ostale nastavnike a nije verovao u priče o Ljubiši. Kada je na prvom času ovaj, po običaju počeo da se glupira, dobio je takvu ćušku da mu se razbio nos kada je glavom udario o klupu. Suvišno je reći da mu nikad više nije palo na pamet da ponovi nešto slično, bar ne na Ljubišinom času. Tu je bio miran kao bubica.
Za Ljubišu niko nije bio beznadežan slučaj. Svakoga je naučio matematiku bar toliko da ga ne prevare kod vraćanja kusura i prilikom pogađanja sa majstorima.
Bio je naročito ponosan na svoju belu bradu koju je uredno održavao. Još uvek se prepričava kako je jednog dana, nakon izgubljene opklade, došao u školu obrijan. Nije bio verovao da će Miloševića skinuti s vlasti pa je ovo bio predmet klađenja.
Kasnije su mu ponudili da bude direktor škole ali je bio beskompromisan, nepotkupljiv i isuviše svojeglav, a i žute je prezirao isto koliko i Slobu, te je odbio ovu poziciju pa su demokrate dovele nekog svog manekena iz grada kojeg je Ljubiša izluđivao isto kao i prethodne direktore.
Ostali nastavnici su se uvek pitali kako je moguće da svim đacima nakon školovanja on ostavi najjači utisak i najbolje sećanje. Odgovor na ovo pitanje je sasvim jednostavan - to je nastavnik Ljubiša.
Eto, nakon devet i po meseci sedenja u oronulim učionicama, svakodnevnom viđanju istih osoba koje te svakim danom sve više i više nerviraju, nakon predavanja istih profesora koji su u stanju da ti jednim predavanjem ubiju želju za životom, nakon splačina koje nam serviraju u školskoj kuhinji pod nazivom hrana, došao je i taj dan.
Tog toplog junskog dana sam po poslednji put morao da se suočavam sa svim tim, i jedva sam čekao poslednji zvuk zvona kako bih bacio u vazduh sve te knjige koje su predstavljale simbol mog zatočeništva i da živim! To je verovatno bilo najiščekivanijih par meseci od kad znam za sebe.
Na samom početku raspusta, dok je miris olovke broj dva još strujao mojim telom, trebalo je da idem na more sa porodicom, po prvi put još od bogzna kad, kod naše braće Grka. Sve je bilo spremno, keva je pripremala sendviče za dug i naporan put, ja sam birao najboljih par majci koje ću nositi tamo, ali avaj! Baš to veče pred polazak je bio ogroman pljusak u mom zavičaju, a krov na kući u selu nedaleko od nas se urušio. Moj ćale je morao da ide kod njegove majke, starica je bila sama a nije bilo nikog da joj pomogne. Bio je tamo da postavi nov krov, a to je trajalo pitaj boga koliko. Put je bio otkazan.
Dobro, ja ionako ne volim more toliko, pa mi i nije bilo tol'ko krivo. Uostalom, bližio se vašar u mojoj varoši, a to je uvek centralni događaj leta. Idealna prilika za sve cigane iz okruga da zarade pare na nama prodavajući nam neke poluprodukte sa fensi etiketom, zavaravajući nas da je to original. Mene to i nije doticalo, ja sam ionako išao zbog ringišpila i autića na gurkanje, ali i za to je potrebno malo kinte. A ja je nisam imao. Sav moj džeparac je preusmeren u popravku već pomenutog krova, tako da sam samo mogao da idem i gledam kako se druga deca provode, a to bi me samo još više deprimiralo. I ovog puta sam izvisio. Jebiga.
Ali početkom avgusta, konačno stigoše srećne vesti. Kum nas je zvao da odemo kod njega u Italiju, u Peruđu da budem precizan, a popravka krova se bližila kraju, tako da sam ipak mogao malo da se provedem za ovaj raspust. Trebalo je da odemo tamo pred sam kraj raspusta i da poslednje dane istog provedemo u inostranstvu. Bio sam u ekstazi, znao sam da nema šanse da ponovo izvisim, mislio sam to je to, napokon ću izaći iz moje sumorne i male varoši i okusiti sve čari života u Italiji, hehe malo morgen. Moj kum je inače vozač kamiona, i u tom periodu kada je trebalo da svratimo, on je dobio informaciju da treba da prevozi neki kurac u Rusiju, a setili su se da ga obaveste kada smo mi već sredili sve papire i spakovali sve kofere, samo je trebalo da odemo na aerodrom i da krenemo. Au brate, i treća velika ispala ovog leta, ali sada nisam imao vremena da odem negde na brzaka, škola počinje za koji dan bato! Moram da čekam još devet i po meseci za popravni, a znam da od ovoga gore ne može.
Šteta, a tako je malo falilo.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola".
Ulepšavanje istine ili laž. U svakoj laži ima pola istine, samo što u ulepšavanju istine više od pola je izmišljenjo. Ulepšavanjem istine se obično služi osoba kako bi sebe pokazala drugoj osobi kao frajera, fudbalerčinu, pametnjakovića itd...
Pera: Kako bilo na moru?
Rade: Au brate bilo do jaja, već drugi dan našao sam ribu au znaš kakvu, ja i ona treće veče blejimo na plaži i ona uzme...
Pera: Daj što lažeš?
Rade: Ne lažem samo sam malo ulepšao istinu onako kako bi voleo da bude...
Miloš: Što nisi juče došao na utakmicu?
Bojan: Ma nisam mogao znaš da sam povredio koleno...
Miloš: Šteta što nisi bio, ja uzeo loptu kod našeg šesnasterca i došao na 30 metara od njihovog gola i podignem loptu sebi na volej i bam golčina od prečku...
Bojan: Šta sereš kada uopšte nije bilo tako. Marko mi rekao da si dao gol sa 16 metara i to šutno nešto bez veze...
Marko: A jebiga ja hteo da ulepšam istinu,,,
Ako se to što dobiješ uopšte može nazvati slava. Za neke doslovno traje jedan minut a neki drugi izgleda imaju doživotnu pretplatu.
Reprezentativac Srbije, osvajač tri zlatne medalje na upravo završenim paraolimpiskim igrama.
Novinar: Šta nam možete reći o ovom vašem fantastičnom uspehu?
Sportista: Pre svega želim da se zahvalim porodici i prijeteljim na moralnoj podršci a potom
našem savezu i državi Srbiji bez čije pomoći ovog uspeha ne bi ni bilo. Mnogo
nam je značilo po 20 eura džeparca, jer limunada u Seulu nije skupa pa smo
mogli često da se osvežavamo.
Novinar: Sjajno, sjajno zaista veličanstven uspeh. Samo nastavite tako i reprezentujte
našu zemlju u najboljem svetlu.
Sportista: Hteo sam..
Novinar: Šteta što nemamo više vremena, ali sledeći put svakako. Hvala što ste gostovali u našoj emisiji. Slede kratke reklame, a u nastavku pogledajte: Ispovest Jelena Karleuša. ' kako sam smršala posle porođaja'
Potom, pogledajte: Ko je novi kućni ljubimac Jelene sa dva ' L ' i još mnogo mnogo toga.
Izraz koji nosi naziv po Forestu Gampu, liku iz istoimenog kultnog filma a koji označava tipa koji će uprkos tome što je u parku slobodno bar dvadeset klupa, sjesti pored nekoga na već zauzetu i otvori spiku, koja je po pravilu suvišna i krajnje nezanimljiva.
A: (sjeda na klupu pored neke hipsterske bičarke) Zdravo.
B: Zdravo. (gleda u stranu)
A: Ja sam Marko.
B: Ovaj... Drago mi je... Violeta.
A: Imaš cigar Violeta?
B: Žao mi je, ne pušim.
A: Šteta, mnogo toga propuštaš. Pušenje je jako zanimljivo.
B: Meni nije. To danas skoro svi rade i onda se ne čineći to izdvajaš u društvu.
A: Da ali ne rade svi na iste načine. Vidiš, možeš da pušiš u parku na klupi, na ćošku naslonjena na zid, kod kuće u spavaćoj sobi, kod kuće u dnevnoj sobi...
2 minuta kasnije
A: ...sa filterom, bez filtera, držeći cigar između srednjeg prsta i kažiprsta, između kažiprsta i palca, dok slušaš muziku, dok gledaš TV...
2 minuta kasnije
A: ...prije ručka, poslije ručka, poslije seksa, prije spavanja, nakon što se probudiš... To je otprilike to.
B: Uh, eno mi ga autobus. Bilo je lijepo razgovarati sa tobom Foreste. (odlazi)
A: Ali ja sam Marko.
Neizostavna komponenta partizanskog filma. To je onaj Nemac koji jedini govori srpski, najokrutniji je i zovu ga da prevodi. Obavezno tokom filma se naglasi da je rođen baš u Banatu.
1941.
"...Komanda Verhmata je odlučila da vas ipak poštedi, ali ćete morati da svirate i budete vatrogasci. Ipak ste vi dobri momci na pogrešnoj strani i bilo bi šteta da vas streljamo."
"Hvala što ste nas poštedeli! Ipak ste vi naš čovek!"
"Ja nisam vaš čovek! Ja sam Nemac rođen u Banatu, pa zato ovako govorim vaš jezik!"
2056.
"...Komanda Velike Armije Merkel-rajha je odlučila da vas ipak poštedi zbog onog hakerisanja našeg sajta, ali ćete morati da pravite sajt nemačke sado-mazo kinematografije i da dizajnirate letke sa kancelarkinom facom!"
"Hvala što ste nas poštedeli! Ipak ste vi naš čovek!"
"Ja nisam vaš čovek! Meni je deda Nemac rođen u Banatu, pa me je učio vaš jezik. Reče deda da će da zatreba i eto zatrebao!"
Misao koja vam se definitivno mota po glavi dok "razgovarate" sa "prijateljima" vasih roditelja/tetki/baba/slicne rodbine, naravno, istu misao zadrzavate za sebe kako ne biste ispali bezobrazni pred gostima.
RTBS - roditelj/tetka/baba/slicni
(RTBS prica sa prijateljicom koju nije videla poslednjih 15 godina)
(ulazim u sobu)
Ja: Dobar dan!
Gost: Jaooo, a vidi njega sto je porastao, pa ti se mene ne secas, bio si jos u pelenama, pa si kakio u gace... hihihi....
Ja: Pa...
RTBS: (prekida me) Pa da, ali sad je narastao, on ti sad ima 21 godinu, znas, i studira.
Ja: Aha...
Gost: O pa fino, a sto studiras?
Ja: Evo sad sam t...
RTBS: (prekida me) Znas, on je sad zavrsio trecu godinu, sad ce cetvrtu, a posle toga ide na master studije!
Gost: Pa to je super, samo se ti skoluj, valjda ce doci vreme da se i to ceni!
Ja: Pa da, v...
RTBS: (prekida me) Samo mi je krivo sto nema curu, mislim, steta, a verujem da ima dosta koja mu se svidjaju!
RTBS, Gost: hihihi
Ja: (misli: Imam jezik, i umem da ga koristim jos od rodjenja) E, idem ja!
Alternativni opis druge polovine izreke zna se šta se jebe, a šta se ženi.
Sine, vidi fotografiju mladice što imamo za tebe.
A? Šta je ovo bokte, je l' šira il' duža ne znam kako sliku okrenuti... ček, naš'o sam orjentir. Mustaći idu vodoravno pa motaju pod vinklo... Opravio..... Hm... U jebote, oni iz NASE našli dokaz vanzemaljskih oblika života? Rover uslik'o na Marsu.
Neozbiljna budalo, samo filozofiraš i stalno se sprdaš. To može da ti bude žena, prava mladica. Nije neka fest lepota, ali lepota bude i prođe, ljubav ti neće platiti račune. Njeni izgrađeni, skućeni, leže na parama. Iz dobre kuće i zaukuću.
Ćale, zaušumu, ZA-U-ŠU-MU, vidi joj ruke, k'o da je porod Bad Spensera i Ćane Bodirože, šteta da prirodan talenat propada. Što se tiče mene, može i tako. Iako nisam baš shvatio značenje, čuo sam da su kompromisi poenta braka. Ja ću ostati kraj šporeta, da okrećem pitu u rerni, malo plačem, malo gledam Malu Nevestu. Ona nek cepa drva, i boli nas kurac. Oboje.
Šablonska hiperprodukcija, cirkulacija i serviranje raznoraznih govana. Laganje, izmišljanje... očigledna proizvodnja sranja na veliko, po ofucanom ali proverenom receptu, bez senzibiliteta i ikakve mere.
... baba i deda nešto komentarišu... ''Selo gori...'' se već odavno završilo...
- Šta kažeš?
- Kažem ti, ona visoka sto posto pobeđuje.
- Koja bre?
- Pa ona namrštena, sa sisama...
- Ma gde ona, vid kakva su joj usta, da se boluje od gadosti iz postelje ne bi ustajala. Mislim da će onaj...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Tebra aj vidi mi poster ako nije problem?
- Nije loš. Plus. (Dokle više to fabrikovanje, Vučić, Toma, Šavija... jebali vas da vas jebu?!)
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- E čuj... stvarno je šteta što nisi krenuo sa nama. Ribe na sve strane, same prilaze, baš onako ful, traže brojeve... pa došao onaj mali Andrija sa nekom starletom...
- Pa znaš da ne volim tu... (seljanu)
- E a da si vido ova jedna, iz one emisije kod nosatog, što ima pornić... bočni dekolte sve se vidi... mislim da nema ni...
- Dobro je brate. Izvini, da nisi ti postao neki paparaco?
