Česta pojava u porodicama sa malom decom , koja se dešava u trenutku kada nepažljivi roditelji ostave malo dete kraj stola s ručkom koji je postavljen na malo dužem stoljnjaku...
Ijaoj bre pa svukao je ceo ručak na patos! Samo sam se minut okrenula.
Jel se ispeklo dete?
Mislim da nije prosuo na sebe.
Dobro je.
Recenica koja garantuje seks sa seksi vampiricom.
U teoriji nešto uzvišeno. Dramatično. Ponekad i romantično. Uvijek gledaš to po filmovima, glavni lik šeta po kiši, iza svira neka dramatična muzika, i u tom trenutku se njegova realnost izbistri. Sve mu se složi, i odjednom shvati rješenje svih njegovih problema. Jeste, al u kurcu.
U praksi to izgleda malo drugačije. Prvo treba spomenuti da je šetnja sama po sebi besmislena stvar, i onaj ko je nagovorio ljude da idu u šetnje je vrhunski trol. Ideš negde, a ne moraš. Niti ideš ka nečemu, niti bježiš od nečega, već samo ideš. I ajde to što odeš bez neke svrhe, nego još moraš i da se vratiš! Ali nema veze, ako to i prihvatimo kao nešto normalno, onda tu uskače kiša. Kišu je lijepo vidjeti samo kroz prozor ili na televiziji. Ako voliš stvarno da budeš na njoj ili si na heroinu, ili si kvazifilozof i neshvaćena duša u pokušaju pa si se previše izložio na citate Boba Marlija, jer kako drugačije možeš da vidiš hektolitre vode koji polivaju asfalt i drveće kao nešto uzvišeno.
Ipak, kreneš tako u šetnju. Odmah na početku te 'ladan vjetar spiči u lice, pa žmirkaš ko svraka na jugovinu. Raširiš kišobran ali to kurca ne pomaže, jer kiša ne pada pod perfektnim uglom od 90 stepeni kao na filmu, već ti je vjetar nosi u lice. Kišobran moraš držati ispred sebe ko da intervjuišeš nekoga, i isti ti u najboljem slučaju zaštiti glavu i gornji dio tijela do pupka, dok ostatak izgleda kao da si izašao iz poplave. Pritom ti vjetar gura kišobran, pa moraš non stop da se rveš s njim i pomalo imaš osjećaj kao da vodiš bika na grmečku koridu.
Nema veze, sad si izašao, nećeš se sigurno odmah vraćati. Ubrzo, koliko god pazio, moraš da staneš u neku lokvu, i da bar malo pokvasiš noge, ako ne, onda će automobil u prolazu da prođe kroz neku i on će da te pokvasi. Svakako, mokar si. Hladnoća ti grize obraze ko da si ona riba Tošeta Proeskog, nos polako počinje da ti curi, i primjećuješ da ti svu pažnju odvlači borba sa kišobranom i izbjegavanje lokvi, te polako shvataš da ono dubokoumno razmišljanje iz filma možeš okačiti mačku o rep. Sve više uviđaš da ovo i nije bila tako dobra ideja.
Odlučiš da zapališ cigaru, bar da imaš neki merak. Naravno, vjetar duva 300 na sat, i počneš da se okrećeš oko svoje ose ko krme na ražnju, ljudi gledaju da li si narkoman ili su te buve napale, a ti pokušavaš da nađeš ugao pod kojim je možeš zapaliti. Kad te već palac zaboli od onog točkića za kremen, konačno je upališ. Ali ubrzo vidiš da vjetar nosi sav dim i žar sa cigare direktno u tebe, gledaš je u strahu ko vrelo mlijeko na ringli, bojiš se da se ne ugasi i više ti se i ona popne na kurac, jedva čekaš da je završiš i baciš. Psuješ sve bogove od Zevsa na ovamo, i konačno odlučiš da ideš kući.
Kući dolaziš mokar, hladan ko leš, umoran i nos ti curi. Dovedeš se u red, odvrneš grijanje, pogledaš kroz prozor, kažeš kiši da se napuši kurca, legneš i upališ film. Život je ponovo lijep.
Finta šuta u basketu.
Neko se zaleti da te zalepi, ti cimneš, on ode po burek i ti ga daš. Usput možeš da ga pitaš kakvo će biti vreme sutra.
To je ono kada nekom pružite ruku, a on baš u tom trenutku okrene glavu na drugu stranu, pa onda vaša ruka par svetlosnih godina stoji ukočena u vazduhu...I onda se brzinom od 566 km/h češkate po glavi..
Ono što se uči na času fizičkog vaspitanja, da posle ne bi imali problema sa saobraćajnom policijom kad nas zaustavi i natera da hodamo po liniji.
Klasična turska kafa se kuva tako što se na vrućoj plotni, u praznoj džezvi, zagreje mlevena kafa pa prelije kipućom vodom iz druge posude. Za razliku od te, klasična srpska kafa se kuva tako što se u kipuću vodu doda kašičica kafe pa se džezva vrati na plotnu da provri još jednom.
Poznavaoci procesa kuvanja jutarnje kafe svesni su problema koji tom prilikom nastaje. Naime, mlevena kafa pliva na površini vode i potrebno je da se promeša kašičicom. Međutim, kafa nije spanać s belim lukom pa da možeš mešati kako želiš. Ona reaguje sa vrelom vodom tako što krene da kipi.
Rešenje se nametnulo iskustvom, kašičicom se lagano meša samo po vrhu tečnosti tako da se kafa polako sjedinjuje sa vodom i lagano uzdiže do površinskog ruba džezve. Uspešno skuvana srpska kafa ima zadovoljavajući nivo pene na površini tečnosti, a nije prekipela pri mešanju.
- AU! KONJU JEDAN!
- Šta je sad bilo?
- Šta šta je bilo? Ako sam rekla da može zornjak, nisam mislila da mi ga udariš ko letvaš ekser! Polako bre, još spavam!
- Dušo, znaš da moram na posao, ako idem sporije onda ne stignem da skuvam kafu...
- Smućkaj triujedan, a ovde lagano, samo po vrhu dok ne prokuva...
Masturbacija.
Kada nema nepotizma, kada nema privilegije, nema gledanje kroz prste kada onako kako radiš tako će da ti i bude, bez obzira ko si ti roditelji, kumovi, stričevi...To je pošteno i najobjektivnije donošenje najpravednije odluke gde veze ne pomažu.
U savremenom društvu predstavlja čin odlaska na neko mesto da bi se tamo steklo mišljenje o nečemu.
Dva osnovna izvora su političke partije i internet. Tako partijski vojnik da bi zauzeo neki stav mora da ode u centralu i tamo ga stekne. Sada kada ga je stekao može da ga prenese kolegama koji su došli kod njega.
Drugi izvor se odnosi na ljude koji bi voleli da imaju mišljenje o nekom istorijskom događaju, umetničkom delu i sl. Postoje dva tipa:
- Odlazak a priori po mišljenje: Pre posete pozorištu ili galeriji, subjekat odlazi na internet da bi stekao mišljenje o umetničkom delu kog će imati prilike da vidi kasnije. Tada je on spreman da iznese svoje mišljenje odmah po završetku posete. Prednosti ovakvog odlaska po mišljenje su u tome što će oduševiti svoje prijatelje interpretacijom dela. Naročito dolazi do izražaja ako njegovi prijatelji nisu odabrali ovaj tip sticanja mišljenja.
- Odlazak a posteriori po mišljenje: Nakon odgledanog, recimo, filma se odlazi na internet i stiče mišljenje o filmu koji, može biti, subjekat nije razumeo isprva. Tako on sutradan može saopštiti svoje mišljenje drugim prijateljima, ali njegovi prijatelji sa kojima je gledao film ostaju uskraćeni za ovo mišljenje, pa ako ga nisu imali a priori, moraju i oni da ga steknu kasnije. Prednost ovog tipa je u tome što može da se odgleda film bez tzv. spojlera (srpski: kvariša).
- Obožavam ove Džarmušove filmove koji sa suptilnom rafiniranošću pričaju o američkoj trash kulturi i o tome kakvi su ljudi zaista. Kako se tebi svideo film?
- Pa mislim da je dobar, ali moraću još malo da razmislim. Hahaha, malo da se slegne.
