Degažiranje žvake nogom nakon završetka žvakanja. Prilikom izvodjenja ovog šuta morate biti oprezni kako žvaka koju zveknete ne bi završila na nečijoj glavi, kosi ili možda na nekom izlogu. Ovaj udarac upražnjavaju i oni čije su veštine za šutiranjem manje ali to ne ispadne onako kako su baš želeli.
1. Gledaj sad ovaj žvakospič.
2. Jao, nemoj molim te...ti si operisan od sporta.
1. Ma samo gledaj...
2. Auuu brate, znao sam da će biti loše, ali 'de baš u razredu?
1. Ma udario sam spolji felš pa je odletela loše.
2. Ti znaš šta je spolji felš? Ae ćuti tu i pravi se ko da ništa nije bilo...Sreća naša pa niko nije video.
Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.
Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.
Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.
Nešto što i nije baš za pohvaliti se.
Posao koji je sigurno dobro plaćen, ali ga treba raditi i ćutati, a ne kurčiti se puno jer ono što dizajniraš za nju i u šta je oblačiš je jedno najobičnije đubre, sranje, glupost i nebuloza. Sve što treba u principu da uradiš za nju ne zahteva nikakvo kreatorsko znanje, nego da te ukenja da se uvališ u kombinaciju, a onda joj samo predlažeš neke boleščine i ona će se primiti da nosi to na sebi jer je i sama umobolna.
Naravno, da sve ne prođe nezapaženo potrudiće se naše novine koje imaju fešn rubrike, pa će te sigurno pomenuti jer si naše gore list, a popeo si se toliko visoko na lestvici glamura, da si u poziciji da oblačiš pevačicu koja je iz nepoznatih razloga toliko popularna, te odmah, u istom trenutku, postaješ najbolji kreator u ovoj našoj maloj, ali modnim tokovima dobro potkovanoj državi.
Na kraju kada joj dosadiš, jer i nad bolesnikom postoji psihopata, vraćaš se u Srbiju da gostuješ kod Sneki Dakić, Jelene Bačić Alimpičić, malo oblačiš Mileta Kitića, Jelenu Karleušu, Ekrema, Voju Nedeljkovića, neke fudbalere u usponu i tako još par nekih paćenika koji misle da su dovođenjem tebe i Mikija Panjkovića u svoj tim stilista, uspeli da se otrgnu iz naše zatucane sredine i svojim izgledom donesu dašak Bolivuda na ulice Beograda.
- Kako su bre ove naše Moje Tri već ispale na početku Evrovizije?
- Nemam pojma, nism gled'o. Ne znam ni šta su pevale, ne znam ko su one uopšte. Bole me i kurac usput. Je l' bitno to?
- Pa jeste. Zavera bre. Pevaju k'o zmajevi, dobre pičke, pesma puca, a na sve to ih je oblačilo kreator koji je stilista Lejdi Gage. Znači totalna ozbiljnost bre.
- Možda je razlog u ovom poslednjem znaš. Nisam gled'o opet kažem, ali mogu samo da zamislim kako ih je onda obuk'o.
- Znaš li ti Sale da si totalno operisan od mode. Lejdi Gagu on oblači eeej.
- Možda sam je operisan, ali ako je moda navući na nekoga kartonsku kutiju i namazati joj facu jogurtom, onda mi je i drago što sam operisan.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Zadravo Gago, Marko ovde.
- Pozdrav Marko, jesi završio osmišljavanje stajlinga za dodelu nagrada sutra?
- Naravno Gago i to sam ovaj put nadmašio sam sebe.
- Jedva čekam da čujem, čekaj samo da izvadim ovaj bat-plag žulja me. Taaako. Nadam se da je neobično, a kreativno.
- Naravno. Slušaj sad ovo. Na glavu navučeš sivu kantu za smeće. Izbušićemo rupe za oči i usta, a na vrh ćemo nalepiti kao dve antene. Bićeš u brusu, ali dijamantskom nekom, bele boje, sa isečenim delom gde su bradavice, ali na njih ćemo da stavimo čepove neke od piva.
- UUUU odlično Marko, nastavi.
- Dole ćeš nositi pantalone napravljenje od one pucketave folije u koju ćemo ušpricati tečnost neku, crvene boje, tipa sok od paradajza, a stopala će ti krasiti japanke, ali napravljenje od dve tanje cigle mesto đonova.
- Bože, koliko si samo talentovan. Moram da vratim bat-plag nazad.
- Inače zagipsaćemo ti obe ruke, ali tako da ti prsti budu slobodni pa ćemo na njih da navučemo kondome različitih boja.
- Počni da praviš to. Sadodmasad.
- Ma ne brini be Gagana, imam sve tu gajbi. Vidimo se.
Čovek koji će nešto izjaviti čisto da bi iskakao iz okoline,bez obzira koliko glup ispadao
Privlači pažnju (negativnu)
Osoba A: Svaka čast Watersu za dobrotvorni koncert u Berlinu,to je dokaz da je on veliki čovek
Kontraš: Ma on je to zbog reklame i para,boli njega uvo za sirotinju...
A: Jel si ti operisan,on ima toliko para da ne bi ni mogao da ih potroši!
K: Ma stoka pohlepna
...
Utakmica Brazil-S. Koreja
Osoba B: Brazil ih puni 10:0
K: Ma pobediće kosooki,videćeš...
...
Mom drugu se razboli mačka,i ulazi ujak (koji je živi primer kontraša)
i pita: Šta joj je?
Drug: Povraća
Ujak: Ima da crkne
Šta još reći?
Sprava čija je osnovna namena demonstracija razlika u poimanju pojma "praktično" iz muškog i ženskog aspekta.
- Ženo, gde je daljinski?
- Na televizoru.
- Na televizoru?! Pobogu, pa on služi da ne bih morao da priđem uz TV.
- Vidi, to je deo TV-a i nekako je logično da tamo i bude kada nije u upotrebi.
- Kako, bre? Treba da bude pod ruku, na stočiću, na primer.
- Na TV-u se odmah vidi, ako malo bolje pogledaš i upotrebiš logiku...
- ...i noge dok šetam do TV-a, a poenta je da se to izbegne.
- Nisam ja kriva što si ti operisan od zdravorazumske logike. A i lenj si.
- Odustajem! Daj pivo, počinje utakmica!
Pitanje koje postavljaju oni ljudi koji slušaju bukvalno samo folk,pošto je to njihova muzika i ni ne pokušavaju da čuju nešto drugo,oni naravno ni ne znaju za druge pravce muzike,sem za naravno rock,koji je njihov zakleti neprijatelj,pa kada vide da se neko naježi kad čuje narodnjake,odmah misle da sluša rock...
sedimo u piceriji ja i drugovi kad kreće težak narodnjak:
ja:jao,zar se i ovde puštaju ovi narodnjaci?
drug:a šta ti slušaš samo rock!?
ja:e si ti operisan,zašto odmah misliš da slušam samo rock!?
drug:pa šta bi drugo slušao kad ne slušaš narodnu muziku
ja:e si ti čuo za nešto sem rock-a i folk-a?
drug:naravno,ima i hip hop i to naš!
ja:jao pa to je još gore(dobro od nedavno),slušaš li ti nešto normalno?
drug:pa verovatno je samo tvoj rock normalan,ajde ne smaraj me!
ja:ok,nek ti bude...
Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.
Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.
Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.
broji minimum 11 igrača, mada u seoskim ligama često zafale, ali u principu to je minimum. Ono što krasi 99% fudbalskih ekipa to su profili ličnosti samih fudbalera. Bez obzira o kom rangu takmičenja je reč u svakoj ekipi se nalaze:
1) KAPITEN - najstameniji momak, koji se nalazi najduze u klubu(uglavnom) osoba koja jedina sme da kenja sudiji. Viče po terenu, trudi se i nervira zbog desavanja.
2) KOSTOLOMAC - momak koji je u samom vrhu lige po broju kartona. Njegov moto: "Lopta prolazi, ali ti nećeš".
3) FOREST GAMP - najgluplji igrač, operisan od fudbala, ali trči k'o nenormalan. Njegov jedini zadatak je da stigne suparnika u kontri i loptu ispuca što dalje od golmana.
4) GOLMAN - momak koga je kao klinca mrzelo da puno trči na treninzima pa je jednostano kroz kazne naučio jako dobro da brani.
5) GEBELS - (svi koji znaju istoriju znaju da je Gebels bio ministar za moral u nacističkoj Nemačkoj, najbolji ortak Adolfa Hitlera, njegovi govori su održavali čelični moral nemačkog vojnika sve dok se nisu smrzli u Rusiji) E pa ovakav fudbaler se non stop dere po terenu: TVOJA, LEĐA, DRUGA, PAS, BRŽE.
6) MANEKEN - momak koji se šetka po terenu, svaki čast namešta dres, kosu, štucne. Izbegava padanje kako se ne bi isprljao.
7) HIPOHONDAR - fudbaler koga svaki faul dovodi u situaciju da se valja po terenu u nedogled držeći se za "bolno" mesto.
8) LjUBITELj MASE - momak koji obavezno pravi sve moguće egzibicije izazivajući divljenje svih prisutnih.
9) LjUBITELj ŽENA - čovek na koga otkidaju sve zbog njihove lepote, nažalost često su to i najbolji igrači pa jel te žene ih cene zbog fudbalskog umeća. Karaju svaki dan i nije im žao.
10) KAVGADžIJA - lik koji se kod svake sporne situacije unosi sudiji i protivnicima u lice. Čovek koji je ubeđen da je njegova uvek najbolja i vredna da bude poslednja.
11) FUDBALER - momak koji zivi za fudbal, igra ga dobro i nepravi od toga senzaciju. Neprimetno ulazi i izlazi sa terena. Golove proslavlja na suptilan način ...
U sustini se svodi na "jebi sve sto stignes"..ako to ne radis, imas ozbiljne probleme u glavi, jer si ti jedini na svetu koji nije seksualno opstio sa vise od 1000 "pripadnica suprotnog pola" (her Flick of the Gestapo)..narocito si glup zato sto se podrazumeva da je dovoljno da izadjes na ulicu, pokazes prstom u stilu Hitlera na smotri u logoru, i dvosisni organizmi ti po sistemu "odmah gospodaru" dotrcavaju..on kad je bio mlad on je izmedju skolovanja, sljake, zezanja, kenjanja, basketa, bandzi-dzampinga na radnim akcijama stigao da oprca pola bivse Jugoslavije, a drugu polovinu je mogao, ali nije hteo, jer se sazalio na druge..
Na slavi kod kuma..ti sedis pored jedne devojke, koja pritom sasvim normalno razgovara i sa tobom, i sa svima ostalima..simpaticnog je izgleda, i pozamasne pozadine..kad si dosao kuci, tece sledeca konverzacija..
Cale: Ti si bre operisan, pa zar nisi video kako ti se nabacuje??
Ti: Koji ti je bre, devojka je sasvim normalno i uljudno pricala sa svima..
Cale: E, nemoj vise onakve guzice da propustas!
Ti: Uuu, izvini sto nisam pocepo pola Evrope kao ti!
Cale: Eee, ja sam u tvoje vreme samo izlazio napolje, i sve koje su se u tom trenutku zatekle su mi nestrpljivo nudile koitus..
Ti (u sebi): Imao si ti srecu sto je keva bila sirotinja, a ti si imao poso..
Najpoznatiji finski nemač pojma.
Rođen u Tampereu, od oca računovođe i majke domaćice, Antti je od malih nogu pokazao apsolutnu nezainteresovanost za sve moguće i nemoguće sportove. Njegov ćale Matti je, kao i svaki normalan otac, žarko želio da mu sin postane uspješan fudbaler, hokejaš ili skijaš a potajno se nadao da bi njegov maleni Antti mogao da bude novi Nikenen. Na njegovu žalost, mali Antti ga je ubrzo uvjerio da su sve te silne želje i nade bile bez pokrića.
Nakon smrti gospođe Tälenaat, koja se jedne hladne večeri u sauni otrovala nekom divljom ruskom vodkom, život malog Anttija se mijenja iz korijena. Ćale Matti, koji mu je od tog momenta bio i otac i Matti, što zbog bolje plaćenog radnog mjesta što zbog Anttijevog odrastanja, odluči da se sa sinom preseli u Helsinki. Budući da je glavni grad Finske pružao veće mogućnosti, Matti je smatrao da će bavljenje sportom pomoći Anttiju da lakše podnese gubitak majke pa je već drugi dan krenuo u potragu za trenerima koji će njegovog sina naučiti kako da slijedi put njegovog legendarnog imenjaka, neponovljivog Nikenena.
Već prvi Anttijev susret sa skijama bio je bolno iskustvo, jer mu je desna skija proklizala čim je stao na nju, što je rezultiralo naprsnućem potkoljenične kosti i budućom totalnom averzijom prema skijama, klizaljkama i sličnim rekvizitima. Tälenaat senior nije gubio nadu pa ga je redom vodio na fudbal, košarku i još neke sportove ali junior nigdje nije imao neku zapaženu ulogu osim, možda, u fudbalu gdje je manje-više uspješno odigrao polusezonu u lokalnoj beton ligi. Iz tog perioda poznata je i anegdota kada je u jednom derbiju začelja postigao tri auto-gola, po čemu je postao poznat ovdašnjim ljubiteljima fudbala koji su u šali govorili da je za usluge mladog Anttija zainteresovan trener FK Jedinstvo iz Gornjeg Matejevca, smatravši da bi uz kudikamo poznatije Obe Leve i Van Forme pokazao svu raskoš svog prezimena.
Živi i radi u Helsinkiju. Oženjen, bez djece.
Zaslužan za zajedničko ime svih koji su operisani od sporta.
- Jesi li to opet uganuo skočni zglob?
- M-hm.
- Je l' ti to treći put?
- Četvrti.
- Opet na fudbalici?
- Jok, na basketu.
- Koji si ti antitalenat... Pazi da ne zapneš za aut-liniju sledeći put!
