Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS. Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!" U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila! Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen! Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen! Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Izraz koji moj deda i dan danas koristi, kad god je u prilici, narocito kada odem za vikend (jbg, mor'o sam da odem, za skolom, kurac bi menj'o selo za nesto drugo :P ) pa posle rucka legnemo na krevet da bacimo malo pogled u mali ekran i da se malo okrenemo prema zidu, a ja se naravno razbacam po kaucu, pa on nema mesta da smesti svoje cenjeno dupe kako treba.
Skupi se malo, sta si se rasirio k'o tanjiraca u prolece, vidi koliko imas mesta tamo pored zida, jos ja mator pa da se guram ovde!! Bolje idi donesi vino iz podruma i napravi nam po jedan spricer kako valja!
Fraza koju mala deca redovno koriste kada neko traži od njih nešto da gleda "iz svoje ruke". Sledi može, ali iz moje ruke i kao razlog se govori ovaj izraz.
-E, aj mi daj autić da vidim kakav je. -može, ali iz moje ruke. -A, što iz tvoje, daj da ga uzmem? -Ne može, očima se gleda, rukama se krade!
Po decenijama ustaljenom pravilu, prva rečenica koju će prosvetni radnik uputiti učenicima ili studentima na prvom času posle raspusta, uglavnom zimskog i prolećnog, mada neretko i letnjeg.
Profesor: Ah, dobrodošli nazad, drage kolege. Nadam se da ste se lepo odmorili za ove praznike, ali se isto tako nadam i da se niste samo odmarali, jer bliži se ispitni rok, hjohjohjo!
Izgovor, lažan i prazan kao i svaki izgovor. Ustvari se bavi politkom, sa predumišljajem, da bi jednog dana imao koristi od iste. Na nesreću oni brzo nauče, a mi brzo zaboravimo.
Pošten čovek: O komšija, lepa trospratnica, za tri meseca, svaka čast! Perspektivan politačar: A šta ćete komšija, posle 20 godina života u onoj straćar, bez kanalizacije, moralo se. A štedeli smo... Pošten čovek: A da, otkad ti je mati ćaću sačekala sa pračljačom, ono veče iz kafane, uštedlo se dosta na rakiji, a i lepo se može živeti od tuđe nege i pomoć. Perspektivan politaičar na lokalnom nivou: Pazi komšija, šta pričaš, znaš da sada ima svoje ljude svuda. Nećemo valjada da ti milicija otkopava to što imaš ispod kruške. Pošten čovek: Jeste, nećemo, nego reci mi gde si ti odjednom diplomu iskopao, diplomirani ekonista, svaka čast. Nisi ti ono bio napusti srednju? Perspektivni: Nema u Srbiji kupovine diploma. Pazi šta pričaš! Ja sam pošten čovek! Pošten čovek: Kad si pošten šta tražiš u politici? Znam ja, mala knjižica, velika kućica! Na lokalnom nivou: Bavim se politikom, da se ona ne bi bavila s mojim životom, želim ovoj deci da osiguram bolju budućnos! Pošten čovek: Da, da, tako je ... Svojoj deci!
