Nijedan termin ne opisuje toliko deceniju posle 2000.-e kao termin: "ziljav". Znamo svi kakve su bile devedesete, al ove dveiljadite su moramo svi da se slozimo ziljave.
Ziljave picke, ziljavi kurci, ziljave skole, ziljavi tv programi, ziljavi filmovi, ziljava muzika, ziljavi facebook, ziljavi internet, ziljava hrana i ziljavi pokreti i sta sve ne.
Postoje na Vukajliji dve zablude o ovom terminu koje sam ja mogao da nadjem:
1)Da je ovaj termin izmislila Vukajlija sama
2)Ili da je izmislio Marcelo.
Nesumnjivo je da su i V i M doprineli prosirivanju termina i njegovom prikacivanju na sve i svasta, ali hocu neke stvari da razjasnim:
1)Ziljav (juznosrbijanski) je razrok covek...sto bi u prenesenom znacenju moglo da znaci otprilike:
Onaj koji gleda stvari kako ne treba, jebem li ga, ili gleda iz nekog nenormalnog ugla (gleda mene, vidi Smederevo), znaci na stvari se ne gleda normalno i kako treba.
2)Ovaj pojam u mejnstrim je uveo poznati srpski reper Vladan Aksentijevic, poznatiji kao Ajs Nigrutin jos 2001. ili 2002. godine.
Tad sam bas slusao rap, i mogu da kazem da ovaj termin ja nalazim prvi put kod njega u pesmi: "Droga u heroin", jedne od njegovih najjacih pesama, i to u ovom kontekstu:
Divim te sa likom ziljavim do jaja
El tu radi paja, ekseri, kinta, kobaja
Za tebe sam baja i dzabe trosim ove papire
Zato sto sam bolji, jel mi zato bacas zmire
Glupo bi bilo da ti takva nemas sve pod kontrolom
Ne kapiraj se sa mnom, nego kuliraj s mentolom
Sto za tebe daje sve, pravo poredjenje s volom
Svrsavas na to sto je decko prso s mozgom...
Vidite o cemu se radi. Cuo sam neke price da je on iz Vladicin Han, al to apsolutno nema veze s mozgom, mada sa sigurnoscu moze da se kaze da covek poznaje te dijalekte, ne znam odkud.
Marcelo je 2005. napravio pesmu ziljave picke, a u uvodu pesme Ajs Nigrutin i Timbe objasnjavaju sta znaci taj termin:
"kad je neko kilav u mozak...kao pilav je ziljav."
Sve u svemu...hteo sam da objasnim, odakle taj termin, jer mnogi ne znaju. A i zbog toga sto je danas sve ziljavo.
I sam termin "ziljav" je ziljav.
„facebook“
Tačno ta rečFacebook60 definicija →
Najvarljiviji osećaj koji može uhvatiti čoveka, koji se iz svog provincijskog mesta uputio u Beograd ili- što je još češće-u dijasporu, radi uhlebljenja.
Bila je to neka sumorna zima, ajde recimo devedes` i neke, kada zbog nedostatka benzina nije moglo iz rodnog Prčilovca ni lokalnim busom da se ide do najbližeg grada, pa se zaputilo pešice. Posle toga, iz voza u voz, iz busa u bus, bacanje poslednje marke koju si pozajmio od druga na izlaznu taksu i mito za mađarske lopuže... Dva dana kasnije, stiglo se nekako do "Beča u Njemačku". Tamo je neki nerođeni stric od nesuđenog zeta uspeo da ubedi gazdu da te primi da kopaš kanale...
No, to je bilo pre šurnaest godina. Ti si sada svoj čovek, zarađuješ više od srpskog akademika i uželeo si se rodne grude. Zahvaljujući društvenim mrežama, čuješ se sa svojom familijom svakog dana, sa nećakom koji se nije ni rodio kada si ti zapalio preko grane svaki dan igraš "Texas Hold`em Poker". Ni društvo iz škole te nije zaboravilo. Tvoja nekadašnja ljubav se još nije udala i flertuje sa tobom preko Fejsa. Ko zna, možda vas vreme i prostor nisu toliko udaljili...
Okej, razmišljaš čak i da se vratiš, ili makar da pomogneš svojima. Ali najpre da ih jednom kako treba obiđeš.
Vreme je prošlo, ružne stvari su izbledele, idilična slika zavičaja je ostala...
Bembara najzad usporava, kada vozač prepoznaje obrise svoje rodne grude. Jeste da se mapa na naviju izjebala odmah posle Beograda i da je sada na ekranu samo strelica, zbog čega si sa raznim seljacima morao da oživljavaš sećanje na zavičajnu geografiju. Zapravo, posle nekog vremena shvataš da si zalutao zbog toga što je NATO skenjao nadvožnjak, pa moraš raznim vukojebinama i preko potoka do svog sela. Sreća, pa Bembara ima dobre amortizere.
Auto se zaustavlja u centru sela. Podsvesno si očekivao nekakav veliki doček, ipak si ti čovek od integriteta, niko u selu se nikada nije nafatirao tolike love.
Međutim, jedini koji je iole pridao pažnju tvom teatralnom dolasku u rodni kraj su klinci, kojima Bembara izgleda kao svemirski brod. Dok napuštaš auto, namerno puštaš najnovije hitove Ace Lukasa, da vide svi da nisi zaboravio svoje korenje. Ipak, trojicu koji bleje ispred seoskog dragstora zabole tuki za tvoju predstavu. Posle malog fejs rekognišna, shvataš da su ti to ortaci iz osnovne, Pera, Mika i Laza.
Pera: Oooo! Koga ja to vidim! Pičko stara, tvoja majka mi reče da ćeš se ti možda dovući ovih dana, pa rekoh taman da mi vratiš mojih 100 evra što sam ti pozajmio kad si palio vani!
:cmok::cmok::cmok:
Ti: E, pa stari moj druže, tad su još bile marke, toliko me sećanje služi. To ti je danas nekih 50 ojra.
Pera: Eee, mene misliš da zajebeš!? Znam ja dobro šta je inflacija. Danas je to skoro 100 evrića. Hajde, ne budi stipsa, ionako treba da častiš, zbog mene si danas čovek!
Ti: Ma ne brini ništa, biće i više!
Tada shvataš da Lazu i Miku objektivno zabole dupe što te vide prvi put posle toliko vremena. Svoje nosurde su zabili u, ni manje ni više, nego Ajfon i psuju nekom Miloju Mocartu i seme i pleme.
Ti: E, bre, vas dvojica! Dva pitanja- prvo, kakav sad Mocart i drugo otkud vama najnoviji Ajfon!? Ja kontao da ovde ljudi imaju problema da nabave te stvari...
Laza: Miloje Mocart, to je gazda Miloje, što je tu držao kafanu, pa hteo da poveća profit, otišao za Beograd, potpisao ugovor sa ljudima iz kladionice "Mocart", tako da sada ima i kladionicu. A Ajfon smo pošteno pronašli.
Ti: Pošteno pronašli!?
Mika: Najpoštenije. Nismo ga ukrali. Terali mi neke šljive na pijacu u Beograd. Ženi ispred nas ispao iz tašne i mi ga pokupili sa ulice. Nismo odžeparili! A psujemo, jer nas je poterala muka. Ovaj ovde krmak (lupa Lazi packu) rekao da se kladimo na Bajer sinoć, pa smo ga ispušili. E, bre, ode `iljadarka! Nego, kad si već stigao, ajmo na pivo kod Miloja...
Pre nego što je krenulo nostalgično prisećanje na neka lepa vremena, setio si se da pitaš:
Ti: Nego, šta je bre sa Biljanom? (tvoja nekadašnja ljubav)
Pera: Ohoho, Bilja! Pa ono... Ordinira kao i uvek...
Ti: Kako to misliš, ordinira?
Mika: Pa, po kućama, kako kome zatreba. Nekada ode i do grada... Jednom njenima zafalilo para, devojka otišla do Plavog mosta u Beogradu i donela mesečnu platu...
(pet minuta dramske pauze kasnije)
Ti: Šta... šta bre vas dvojica toliko zurite u taj Ajfon, ko da... Dvajes godina me skoro niste videli, a zabole vas uvo...
Laza: Brate, poštujemo mi tebe, ali morali smo da bacimo pogled na Vukajliju, ovaj Dust se povampirio posle godinu dana...
Ti: Okej, momci. Bilo mi je drago da vas vidim, a sada odoh svoj... (prilaziš prozoru i shvataš da nešto nedostaje) Eeeeh! Gde mi je auto!?
Pera: Jaoj! Pa jesi li ga parkirao kod mesne kancelarije!?
Ti: Pa da...
Pera: Aaa, onda je Dragutin majstor zvao pauka... Njoh, njoh, njoh, stalno to radi!
Ti: Pauka!? Ovde u Prčilovcu!?
Pera: Pa da, dođe iz grada. Nisi trebao da parkiraš pred mesnom...
Ti: Pa ko će u ovo vreme da vozi pauka 30 km od...
Pera: Pa Dragutin je sigurno rekao da su strane registracije, bez dvesta jura nema da prođeš, jer i njemu ide deo za dojavu.
(dvesta evra kasnije, te večeri u rodnoj kući kada je Bembara nekako vraćena u tvoj posed)
Majka: E, sine moj! :cmok::cmok::cmok:
Ti: Maaajko! Toliko dugo se nismo...
Majka: Slušaj! Podgrej sarmu i operi noge. Skinula sam ti stari dušek s tavana, možeš da prespavaš na podu, ja moram kod Miloša (tvog brata), mali mu opet zapatio vaške, pa moram da mu odnesem sirća, njima nestalo...
Ti: Majka, a gde mi je otac!?
Majka: Ma morao da tera traktor do Zapizdine, tamo on i Milenko hoće da seku neku državnu šumu, ovde sve pogorelo letos... Nego slušaj, čuo ovaj Dragoje iz mesne kancelarije da dolaziš, pa pita: hoćeš li da daš neki evro za pošumljavanje?
Ti: Majko, TEK SAM STIGAO! Pusti me da se malo naviknem...
Majka: Dobro, sine, navikavaj se ti, ali da znaš da za neku godinu nećemo imati za ogrev ako se (brdo) Vetrovac ponovo ne pošumi... Rekoh ti već, podgrej sarmu, pa lezi na dušek.
Ti: Majko... Znaš šta, odoh ja ipak po kola...
Majka: U kolima da prespavaš?
Ti: Ne majko. Nego pravac nazad u Beč!
Objašnjava i sa onog sveta. Čovek je bogotac i kao pokojni!
Buri:
[TI ĆEŠ SA NJIM, A GDE ĆU JA
KO DA MI KAŽE, KO DA ZNA
JA NIKOG NEMAM DA MI DA
LJUBAVI MALO MALO SNA
TEBI JE RAJ A MENI KRAJ
TI ĆEŠ NA NEBO A JA NA DNO
TAKO JE SUĐENOOOOOOO
ROĐOOOOOOOOOOOOOOOO CAR|http://www.youtube.com/watch?v=jePMfS248ow&feature=related]
PrvaDama:
TAKO JE SUĐENOOOOOOOO +1
Buri:
JEBO TE LEB KAKO JEBE OVAJ ROĐO
zoki:
jebe rodja,posthumno
Idealno mesto za napušvanje. Šta god da napišeš može se uzeti kao oružje protiv tebe.
A: Pozz.
B: Joj, vidi ovog "pozz". Nije ti ovo facebook, mali.
A: Ok, pozdrav. Šta se radi?
(niko ne odgovara)
A: Evo, ja igram jednu igricu.
B: Ahahahah, igraš igricu! Koliko imaš godinica? 12?
A: Ne.
B: Kako ti se zove učiteljica, mališa?
A: A koji je tvoj problem?
B: Problem je što dolazite vi sa IQ-om ispod 30 na ovaj sajt.
A: (postavlja spot Galije)
B: AHAHAHAHHA! Gde nađe Galiju? Ko još dođavola sluša Galiju na ovom svetu? Ne mogu da verujem da postoji ijedan Galijin fan!
A: Ne slušam samo Galiju, slušam i Bijelo Dugme...
B: AHAHAHHAA! To čak nije ni muzika!
A: Ako ti se to ne sviđa, evo, slušam i metal.
B: Koga?
A: Slipknot.
B: AHAHAHAHHA! To su najgori pozeri sa onim našminkanim facama!
A: Pa slušam ja i narodnu muziku...
B: AHAHAHAHAHA! Šabančina! Sluša narodnu muziku, ahahaha! Nemoj se više ukopavati, molim te.
A: A šta ti slušaš?
B: Zabole te kurac šta ja slušam.
A: Ma jedi govna!
Moderator: Banovani A i B na 3 dana.
Kako je loše kad te probudi u 9 komšija sa motornom šegom, koji se sprema za zimu prije početka ljeta. I onako mamuran, izraspadaš se do kupatila koje je naravno zauzeto, pa se otkotrljaš nazad do sobe i upališ kompjuter koji te ubija u pojam svojim vječnim procesom paljenja do statusa predvidjenog za guglanje. Dok pokušavaš da uspostaviš kontrolu nad čulom vida, tvoje ogromne krameljine padaju u najglibaviju stvar na svijeT, zvanu: tastatura, dje se taloze na predhodnoj podlozi. Zatim se javlja bol u nekom od ekstremiteta, za koji naravno ne znaš čime je izazvan i dok pokusavaš da vratiš film koji izgleda kao da je pušten na youtube-u preko dial-up-a sa redovnim pucanjem konekcije, dolazi najgora scena kad si se smuvao sa grobom. Podrazumijeva se da ti od društva gorenje ne gine i već razmisljaš o brojnim opravdanjima i sticajima okolnosti koje su dovele do toga. Šega i dalje razara i onako mamurnu glavu a programi nikako da prestanu da se pale. Vec nervozan na pragu dana ideš do kuhinje da utuliš dehidraciju i majki obrazlazeš kako si se prejeo one presušene pršute sinoć. Najzad wc se otvara i nakon nervoznog pogleda u ogledalo pereš ruke novim Nivea sapunom i razmisljaš o sasvim nebitnim stvarima. Telefon zvoni, glava pulsira i vijest glasi da je kolokvijum za 10 minuta što te baš ni malo ne zabrinjava s’ obzirom da si se vec predao u toj oblasti. Sav slomljen, nemoćan sijedaš za kompjuteR i pališ facebook. Vidiš jednu notifikaciju, odnosno najkatastrofalniju sliku ikad, koje se ne sjecaš. Na redu je cafemontenegro dje prva vijest koja ti upada u oči govori o razvodu Ognjena Amidžica i njegove zasigurno ljepše polovine što nikog na zemaljskoj kugli ne zanima. Gasi se mozila, pali se counter i pored statusa admina, 6 čitera ti ubijaju volju nakon 2 runde igranja i kuca se q-tab-enter. Šta sad ? Kakav no-lifer. Ideš da spavaš sa nadom da će ti sledeće buđenje promijeniti um.
Daj dokaz
Dopisivanje na Facebook-u.
Igor: Opa Mare šta to vidim na fejsu? :D
Marko: Šta?
Igor: Pa sliku kako bambusaš neku ciganku :D evo i moj ćale kaže da imaš jak želudac kad možeš trpati takvu nakazu. :D Smeje se ko lud već pola sata, zvao je i Žiku tvog komšiju da vidi ovu sliku, i on umire od smeha :D
Marko: Ne seri majmune, daj link
Igor: evo, ček
:daje link
Marko: Ajooooooj, neko će najebati.
Igor: E, hoće nešto ćale da te pita :D
Marko: Ma nosi se ti i tvoj ćale, evo vam link kako MOJ ĆALE JEBE TVOJU MAMU TJ. TVOJU ŽENU.
:daje link
Katastrofalno ružno izgleda, ali iz nekog razloga mnogi se tome dive i često su voljni da daju debele pare za to!
Po Pablu Pikasu, španskom slikaru koji je karijeru počeo slikanjem fotorealistčnih ulja na platnu, da bi kasnije krenuo sa mazanjem ružnih i haotičnih groteski sa nosem na vr' glave, 5 uva i tri oka na portretu na nivou prosečnog petogodišnjaka. Ali mnogi se nekako tom grdobijom oduševili, raspričali se da je to lepo i stavili ogromne sume novca na te mazarije... Nama, običnim smrtnicima neshvatljivo za te rugobe koje izgledaju kao da ih uplašeno dete namazalo za 5 minuta na času likovnog kako ne bi dobilo (ili bar zaslužilo) keca iz likovnog kod učiteljice vrede toliko novca, ali jbg...
- Sine, Šone ti se opet muva oko ribe!
- Bate, lepo sam mu rek'o! Sad kad ga nađem i propustim kroz šake, ima da izgleda k'o da ga Pikaso oslikao!
..............................................................
- Pogle' ti ovaj ružni tok...
- A šta da ti kažem... Ja mislio posle aleksinačkog klozeta neće biti ničeg da to nadmaši, ali brate... Ovi ga osušili!
- Dal je "Ne ljuti se, čoveče" ili konjički skok k'o u šahu kad prelaziš, a zbog nekih konja koji svoj posao ne znaju...
- Neeeeee... Ja mislim da je tu minijaturu oslikao Pikaso! Uostalom, to platili 250.000 evra... Mora da je Pikaso...
Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.
Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.
Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.
Termin koji je počeo masovnije da se koristi sredinom prve decenije 21. veka na Balkanu označava osobu, gradjanina/ku Srbije koji/a ispoljava ekstremno liberalne političke stavove i generalno krajnje levičarska ideološka načela, te svoju političku aktivnost ostvaruje kroz Liberalno demokratsku partiju Čedomira Jovanovića.
Primenjeno na lokalne prilike u Srbiji tokom gorespomenutog perioda čedistički pogled na svet se ispoljava kroz stav da su Srbi kao narod duboko zaostali i inherentno nazadni. Razloge za tako dijagnozirano stanje čedisti najviše nalaze u uticaju klera (Srpske pravoslavna crkva), intelektualnih krugova (Srpska akademija nauka i umetnosti), državnih bezbedonosnih službi (Bezbedonosna informativna agencija i Vojno bezbedonosna agencija) i kulturno-duhovnih vrednosti istočnih Slovena (država Rusija) na prosečnog Srbina pa čak i gradjane Srbije koji nisu srpske nacionalnosti.
Način da se Srbija "modernizuje" i "oslobodi pogubnih uticaja" čedisti na mnogim mestima. Izmedju ostalog i u programu Komunističke partije Jugoslavije 1930-ih godina koja je tada u ilegali propagirala tezu da "vojno i politički slaba Srbija osigurava jaku Jugoslaviju". Primenjeno na današnje vreme čedisti smatraju da "nacionalno slaba Srbija znači jak i prosperitetan region zapadnog Balkana". Zbog toga čedisti obeshrabruju veze Srba iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore sa maticom, smatrajući da oni trebaju isključivo da se okrenu svojim novonastalim državama. S druge strane čedisti podržavaju Albance u Srbiji u njihovoj nameri za otcepljenjem od Srbije i proglašavanjem nezavisnosti.
Iako uglavnom Srbi, čedisti ne smatraju svoju nacionalnost važnim faktorom identifikacije.
Kada je u pitanju ekonomija, čedisti su uglavnom pobornici neo-liberalnih privrednih doktrina i procesa globalizacije koji smatraju neminovnim i poželjnim.
Zbog relativno ekstremne prirode svojih stavova i agresivnog medijskog nastupa koji uz dosta sirove energije akcenat stavlja na "progres", "žurbu", "brzinu" i "zapadne vrednosti", čedisti podršku crpe uglavnom iz mladjih društvenih struktura (osobe do 30 godina). Kao posledica toga čedističke ideje se veoma aktivno propagiraju na različitim internet forumima, blog-alat sajtovima (B92 Blog, Blogsome, MojBlog), videoklip sajtovima (YouTube, GoogleVideo) i socialnetworking sajtovima (MySpace, Facebook) koje mladi čedisti doživljavaju kao još jedan vid svoje političke borbe.
1. Na forumu B92 ne može da se živi od ostrašćenih čedista.
2. Ma, mani me s tom čedističkom pričom!
Jedini logičan odgovor na mnoga postavljena pitanja, koji iz "kulturnih" razloga ne mo'š vazda i uvijek da koristiš.
U diskoteku si, puca najnoviji album neke najnovije zvijezde narodne, i drug igra u ritmu te muzike razumljivu samo hardcore poklonicima dotične muzike i pita te:"Što je brate, što ne igraš?".
- "Što te boli kurac?"
- "Puši kurac brate, kvariš atmosferu..."
Sedneš za kompjuter, konektuješ se na internet, provjeriš e-mail, uđeš u Facebook i moje omiljeno, Vukajliju i pođeš 'odma na čet. Posle nekoliko ispisanih rečenica, neko te upita:"Što ne definišeš više, imaš samo x definicija?".
- "Što tebe boli kurac krasni?"
Jurodivi i Christine16 u isti glas:"Mensure!".
- "Izvinjavam se, neću više da govorim:"Što te boli kurac."
Vratiš se kući iz škole, ophrvan umorom od neprestanog pušenja cigara između časova, žvakanja žvaka na časove, od lupanja po voćkicama, i uđeš u autobus i posle ekstremno napornog šeđenja u autobus, konačno si kući. Ulaziš, bačaš na krevet svoju torbu (u većini slučajeva to je jedna sveska presavijena koja stoji u zadnji džep), ulaziš u kuhinju da popiješ čašu vodu i tamo ti je majka, pere suđe za sudoperom. Pita te:"Đe si majkino sve, kako je bilo u školu?".
- "Majko, što tebe zabolje..."
- "Šta sine?"
- "Ništa majko, nemaš ti potreban alat za tu boljku."