Biti slobodan je večita težnja svakog ljudskog bića na ovoj planeti. Ipak malobrojni su oni koji sebe mogu zvati slobodnim. Sazdani smo od materije i vode nas želje da sebi obezbedimo dovoljno materijalnih dobara koje će nam omogućiti da bezbrižno dočekamo starost. Baš ta želja nam oduzima slobodu jer sve dok težimo materijalnom bićemo robovi direktorima i šefovima na poslu, svojoj porodici kod kuće i svima onima od kojih nam nešto treba. Istinski slobodan može biti samo onaj koji odbaci materijalno i prikloni se duhovnom ili bar nematerilalnom aspektu življenja. Ipak ukoliko se neko i odluči za slobodu uskoro će biti odbačen od društva, biće u početku proglašen za čoveka sa problemom, a ubrzo i za budalu, odnosno ludaka jer psihologija mase je takva da sve što se izdigne mora biti odbačeno da bi palo nazad u prosek. Baš zbog toga ljudi izbegavaju da se bore za svoju slobodu. Teše se da je sasvim dovoljno i to malo slobode što je imaju. Doduše sve je to razumljivo i savim opravdano jer su ljudi sazdani i od drugih osećanja. Recimo ljubav. Neko zaista želi biti slobodan, ali voli drugu osobu i zbog straha od gubitka voljene osobe čini ustupke u borbi za svoju slobodu, a kada se jednom krene sa ustupcima cela priča se nastavlja dalje. U nekom trenutku čovek odustane od borbe i naravno prihvati sve što mu život dodeljuje jer je mogućnost izbora sve manja sa svakim učinjenim ustupkom. Prihvatanje života bez slobode vodi čoveka u sve tamnije predele duše sve dok se ne dođe do samog kraja.
Draga deco, borite se za svoju slobodu dok još možete i činite što manje ustupaka.Sledite svoje snove. To je teži put, ali jedini pravi koji vodi do relativne sreće u ovom materijalnom svetu.
Ekipa prijatelja koja ne može da prežali činjenicu da ste konačno našli poštenu,lepu i pametnu devojčicu sa kojom se ponosite.Kao prijateljski,saopštiće vam da situacija i nije baš ružičasta kako se vama zaljubljenom i srećnom čini.
-Batice,jesi vid'o moju novu ribu?Šta kažeš,a? -Bombaš,šta da ti kažem,pozdravi je,seća me se sigurno he he he... -Šta sereš bre majmune,ne kenjaj keve ti.. -Ne veruješ?Pitaj Djoksa.
-Alo,Djoks,šta kažeš za moju Dijanu,kako ti se čini? -Bombaš,jel ona čkorava?Ta da i u guzu koliko se sećam... -Ma terajte se obojica u tri lepe...
Posle mesec dana,obično vidite da nisu bili ljubomorni...
Čak i kao mala, bezazlena djeca, volili smo ponekad da se pokurčimo. Bilo nam je zadovoljstvo pokazati se pred drugarima kada naučimo neku novu vještinu, foru ili trik. To se najčešće izražavalo riječima: "Vidi šta ja mogu!", ali po pravilu čim to izgovorimo odmah se nekako sapletemo i naš se trik pretvori u neuspijeh i sramotu. To se desi čak i ako smo se baš dobro upraksali u našoj novoj vještini. Čim ponosno izjavimo šta možemo uraditi, sve krene naopako.
Isto se dešava i u takmičarskim igrama i sportovima, i opet ima isti epilog. Čim se počnemo kurčiti, igra nam krene nizbrdo.
NARAVOUČENIJE: Kurčenje, čak i kad je bezazleno, uglavnom loše završi po onog koji se kurči!
- Hej vidite, ja mogu voziti bicikl bez ruku i ne samo to, evo sad ću i skrenuti bez ruku...TRAS!
*
- Naučio sam voziti rolere unazad, evo sad ćeš vidjeti, čak ću se malo zaletiti nizbrdo... TRAS!
*
Marko i Janko igraju stonog tenisa. Rezultat 7:2 za Janka. JANKO: "Evo vidi, sad ću te razvaliti nećeš preći 5 poena ukupno!" MARKO: "Ajd da vidim!"
Završilo se 21:15 za Marka, s tim da je Marko imao seriju od 9:0 neposredno nakon Jankove "kurčevite" izjave.
Ciganska sreća je vrsta starog mercedesa ( 123 mislim) koja je predstavljala statusni simbol svih naših gastrabajtera kao kruna njihovog rada u Nemačkoj, Švajcarskoj... Jedan od najčešćih tasksi vozila do skoro u Srbiji, zbog svojih karkteristika koje su tom mercedesu omogućavale da bez problema pređe dva miliona kilometara na vodi, ulju i benzinu. Koristio se i kao limuzina na ciganskim svadbama odakle, verovatno i potiče naziv.
Uz Peru Perića najčešće ime kod nas. Svi telefonski brojevi, internet priključci, električna brojila i ostala papirologija... (uz tri tačke). Sve se vodi Na Mene. Pitam se samo kako se svi ti podaci ne uzmešaju kad svi živi papiri i ugovori idu na Peru Perića i Na Mene. ALi dobro sad, tu su ti svemogući operateri koji odmah znaju da prepoznaju koji Na Mene se javi i odmah kao iz topa ispljunu sve dugove, zaostatke i odmah ukažu na sve probleme koje Na Mene ima ili nema i rešavaju brzinom munje dok gospodin Na Mene strpljivo čeka.
Operater: Dobar dan, izvolite. Na Mene: Dobar dan, ja zvao pre mesec dana pa opet nešto pomerio kablove pa mi neki kurac opet ne radi... Operater: Dobro, na koga se vodi ugovor? Na Mene: Pa Na Mene... Operater: Da... ? Na Mene: Šta da? Operater: Pa na koga se vodi ugovor da mogu da Vas pronađem u sistemu? Na Mene: Pa vodi se Na Mene... na koga bi se drugog vodilo? Pa pre mesec dana sam te zvao, kako me se ne sećaš? Operater: Pa recite mi ime i prezime... Na Mene: Dečko, pa da li ti to mene zajebavaš? Pa Na Mene se vodi! Operater: Gospodine, Vaše ime i prezime... Na Mene: E boga li ti bezobraznog... ma Bole Špic ovde, sećaš se? Operater: Ne nadimak... ime i prezime... Na Mene: Dečko, aj ne seri... a koji si ti mamlaz... a jeee... ma Batica Nikolić... Operater: Samo malo... Proverite da li je priključen kabl. Na Mene: A jeste, ma to klinci izvukli da zaj... Operater: Doviđenja gospodine Na mene: (tu tuuu... tu tuuu...) ...ebavaju... ih... puče veza
Sasvim korisna stvar kad se nađe na glavi rudara, apsolutno nepotrebna na glavi političara. Uprkos tome, političari ga redovno stavljaju na glavu verovatno sa uverenjem da će time prikazati sebe u svetlu nekog velikog radnika koji ume da se spontano stopi sa ostalim radnicima i shvati njihove probleme. Suprotno njihovim nadanjima, jedino što postižu je čvrsto uveravanje građana da ih kombinacija odelo plas šlem čini retardiranim populistima sa mogućnošću kliničkog utvrđivanja perverznih fetiša.
Tadić: Srce, ajm hom. Prva dama: Gde si do sad džukelo jedna?! Tadić: Bio sam bre u nekom propalom rudniku... Smarali me ceo dan. Plate ovo, staž, penzija, kme! Ali, dušo nemoj da se ljutiš, vidi šta sam doneo! Prva dama: Rudarski šlem! Pa šta će ti to?! Tadić: Ja sam večeras rudar! Prva dama: A šta sam ja? Rudarsko okno?! Idi leči se bre, budalo jedna!
Izraz koji opisuje verovanje da je flajka rubinštajna neprevaziđeno sredstvo za formatiranje i resetovanje, tj. za brisanje neželjenih podataka urezanih u cerebralni korteks.
- Hajde da te vodi brat na jednu dobru svirku, možemo da napadamo ribe kad pobacaju bruseve gitaristi.
- Daj, čoveče, kako je tebi do svirke? Ošinuo si godinu, raskinuo sa Anjom...
