Kupati se jednom nedeljno. Penzionersko kupanje. Uglavnom nedeljom uveče pred drugi dnevnik.
A: Uh, uh, Radmila dodaj peškir, kako sam se izbanjao sad, divota.
R: Je l si se smrzao? Mene mrzi da se kupam.
A: Ma gde sam se smrz'o, vidi kako su mi se jagodice na nogama smežurale, kad mi se raskisele noge lakše sečem ove moje urasle nokte.
Iako Floyd nije lak za slušanje, daleko od toga, stvar Another Brick in the Wall su znali svi klinci, bez obzira da li inače slušali Madonu, DJ-eve, narodnjake, punk... Naravno, zbog ključnog stiha - We Dont Need No Education.
Bilo je tu bunta, obaveznog za tinejdž generacija, i naravno onoga što reče poznati naš političar "Imao sam teško detinjstvo, i u školu sam morao da idem"...
Zaista, teško da će neki osnovac pred svojim drugarima reći da voli da ide u školu, a tek u nekom razredu srednje poneko će priznati da voli neki predmet. Štreber je uvreda, zar ne...
U međuvremenu (za generaciju autora), srušen je Berlinski zid, pa su Floydi (Roger Waters) pravili čuveni Wall koncert. Simbolika se sama nameće, iako teško da su mislili baš na zid u Berlinu. Zidova je uvek bilo i biće, a kako ono nije bio kraj istorije (ma šta mislili neki), ostalo je još zidova da se sruše. I kada je pala Ulica Zida (Wall Street), odmah sam se setio najlegendarnije stvari... Uz pitanje - Da li ćeš biti samo cigla u zidu!? Ili možda baciti kamenje na sistem?!?
Kod nas bi se Wall koncert možda mogao praviti kad padne Šengenski zid. Možda, kažem, samo treba biti oprezan. Mali procenat Srba uopšte ima pasoše, treba biti obazriv sa tvrdnjom da baš taj zid našim građanima najteže pada.
Ehhh!Radnja svima dobro poznata iz teenagerskih godina i sa osamnaestih rodjendana,kad smo svi bili mladi,zeleni i neiskusni pa pili sve sto stignemo pa posle bacali pegle svuda po svemu,svačemu i svakome! Kasnije služi kao neiscrpni izvor priča u društvu,kad god nema o čemu se priča kreće: E kako sam se ubio prošle nedelje...bacio sam 3 komada...
-E brate popio sma litar pelinkovca kod ovog na žurci,opeglo sam svuda po WCu samo nisam mogo pogodim WC sholju,pa sam posle uzo peškir za ruke da sve to pobrišem!
-A brete, ja sam peglo po TVu...
-Ja po zavesi...
-Ma da ,po lusteru i garnišlama...
Dobro poznat običaj u Srba da se na svadbu, slavu, ispraćaj, rođendan, babine, dedine i ostale manifestacije nešto "ponese".
- Šta nosiš Jovanovićima za slavu?
- Ja nosim kilo rakije, pakovanje čaša i peškir. Ti?
- Ja ću kilo kafe, šes' tanjira i pakovanje krpa. Rekoh da se ne poklopimo da nosimo isto.
- Ma lako ćemo nas dvojica, nego ne znam šta će onaj silni narod što pozvaše da nosi.
Skriveno mesto u kući ispunjeno čololadama, najčešće u nekom skrovitom delu ormana gde ga ni sam Bog otac ne može pronaći. Obično je taj sef neka kutija, mada može biti i neka majčina torba, neka kesa zaturena ispod gomile ćebića, ili pak džep od nekog starog kaputa.
Ispunjenost tog sefa zavisi ponajviše od zanimanja vašeg roditelja, ako je lekar opšte prakse, onda taj sef biva stalno ispunjen i lakše ga je uočiti zbog pozamašne veličine.(Milke od 300, tj. od 250 grama).
Najbolja tehnika otkrivanja sefa jeste zamoliti roditelja da vam da jednu čokoladu, zatim navodno otići u drugu sobu (kao ne gledati dok on otvara sef), mada u međuvremenu prišunjati se i baciti pogled na to sveto mesto, i kasnije ga potkradati u manjim količinama kako ne bi došlo da drastičnog smanjenja sefa.
Reči koje muškarci govore uglavnom da bi ispali džentlmeni pred ženama. Obično se radi o nekim fizičkim poslovima gde je i logično da ih on odradi, al' on to naglašava kako bi se njegov rad primetio.
devojka: e, idem do prodavnice da uzmem nešto za ručak.
dečko: neka ja ću.
...........................
devojka: vidi ono đubre na terasi, trebalo bi ga baciti...
dečko: neka. Ja ću.
...........................
devojka: puna sudopera, nakupili se prljavi sudovi, malo kasnije ću da ih operem.
dečko: ................
Mnogo izginusmo, najebasmo.
I vraćamo se mi iz grad, kad ono, naiđoše 'vi iz Busilovca. A Busilovčani zajebani ko mokar peškir, odma se pokačismo.
Kaže jedan: Šta me gledaš, te udarim - te nadujem i zakači me, onako sa rame.
Ja reko: nemo brate, nemo leba ti me diraš!
I onda krenulo beganje. Mi bežadosmo, oni nas juridu, al kad naišo Ljubiša s koc, izginusmo ki' mačići niz sapunjavu dasku.
...k'o da si mi kurac drk'o?
(Da, znam da znate. I 'mesto da definišete ovakve fraze, sleng, idiome ili šta se već ovde u međuvremenu života radi, vi kenjate na Forumu, kačite sise na četu (što vam i ne zameram toliko) i - rečnikom odgovarajućim za virtuelne korice 'međ kojima, nažalost ili ne, trenutno delimo stranice - na svaki mogući način *transferišetea da vas pritom za to niti ko plaća, časti, dok je potencijalnomesto u koledžupo vašem izboru s onu strane bare od anonimne nevladine organizacije (sa vrlo verovatnom rečiyouth* u tom nevidljivom imenu) krajnje nepostojeća eventualnost. Pa, dobro, kolege autori. Ako nećete vi - ja ću se žrtvovati. Ionako sam jeb'o juče pa imam ceo mesec pred sobom...)
Jedna od onih nešto starijih fraza koje se mogu čuti u svakodnevnom govornom repertoaru jednog muškog oblika života sa ovih prostora. Najčešće upućivana muškom obliku života od prekoputa a iz logičnih razloga zakonitosti jedne rime i rimovanja uopšte, pomenuto retoričko pitanje je ništa više do ortačka fora za podjebavanje koja i ne zahteva neki specijalni šlagvort objekta sa druge strane, sem relativno snuždeno-namrgođeno-smorene face istog.
Uglavnom - složena sintagma iz kategorije "Pozdravi&Prozivke" od koje se treba čuvati jedino ukoliko se nalazite u društvu jednog ili, nedobog, više članova pozadinskog udruženja *Peškir*. Ugodno popodne.
- E, brate...
- E...
- Šta je bilo? Što me gledaš tako mrko k'o da si mi kurac drk'o, xexexe?
- Ma, bakutaner mi zaglavio u bolnici, imala je jutros šlog...
- Poduvaš mi mog! Sori, tebreks, bilo je jače od mene...
Mnogo stvari može tu da se nađe. Uglavnom je većina njih izgubila svoju upotrebnu vrijednost za putnika namjernika koji nije bio opterećen ekologijom.
Većina, ali ne i sve. Postoje ljudi koji širom otvore oči kako bi pored puta ugledali nešto što bi uz malu prepravku mogli da iskoriste. Očistiće predmet od prašine i tutnuti ga u džep zaboravljajući jednu stvar - ništa nije bačeno bez razloga!
Pješačeći pored magistrale, stariji čovjek ugleda neko svjetlucanje kraj puta. Sagnu se i podiže naočare. Uvjerivši se u ispravnost okvira, stavi ih na nos. Primjeti neke bijele mrlje na staklima. Bile su poprilično tvrdokorne, pa ih je jedva ostrugao noktima. Zadovoljno obrisa naočare od džemper i produži dalje.
Ranije tog jutra, u jednom automobilu parkiranom pored magistrale:
- SRBIJAAAAA!!!
- Idiote! Mogao si bar sačekati da skinem naočare. Sad ih mogu samo baciti!
- Nemoj u mene, nemoj u usta, nemoj po naočarima... Baci ih, kupiću ti druge!
nas obicaj da se za sahranu sprema k'o za slavu polako uzima maha u humanitarnim svrhama,naime,dolazak na sahranu vise ne znaci doci da bi se odala pocast preminulom vec da bi se najelo i napilo...na sahranu ce doci i oni koji su se prijateljstva setili tek onda kad su culi da je u subotu u 3 sata sahrana(sa sve menijom od pecenja prsute,do ladnog pivca i rakijice)
.....necete verovati al ovo je istinit primer iz moje okoline....
plakanje pored sannduka,,,svi tuzni,dolazi covek(daveci se prsutom i pivom,jedva izusti)
-JAO KAKVA TRAGEDIJA,TAKO MLAD COVEK...CCC,STVARNO,MARKO JE BIO IZUZETAN COVEK,PRAVI PRIJATELJ
-zena pokojnog-ALI GOSPODINE,moj pokojni suprug se zvao DARKO
provaljen covek u sebi..(E JEBO ME ONAJ PESKIR NA KRSTACI POMESAH D I M)
