Najčešće, ženska osoba kojoj niko nikada neće uspeti da ugodi!
Žali mi se Mira kako ne može da nađe dečka. Jadna ona niko je neće! A Mira prepička! Međutim, godine prolaze a one papuče koje je namenila svojoj jačoj polovini niko ne obuva! Stan pun cveća od kojekavih pičkopaćeničkih udvarača... tolko cveća nisam videla ni na Titovoj sarani! Romantika na sve strane al' ovaj kriv, ovaj ćelav, ovaj nizak, onaj previsok, onom mater živa... Spuštanje kriterijuma ne dolazi u obzir, taman posla, pa to bi bilo kao da se posrala na ceo svoj životni vek, trud i rad od vrtića do sad! Stav prema muškarcima je isti il' će biti kako ona hoće a ako bude kako ona hoće onda to nije muško... mora biti kako ona hoće al' da ona neće to što hoće nego da on zna šta ona neće a šta hoće i kad hoće da neće! Tebi ne treba muž nego psihijatar!
Ubedljivo najiritantnije pitanje koje neko me da ti postavi 1.1 ujutru . Idealan odgovor ne postoji,ali i onaj univerzalni"sta te boli kurac",zavrsava posao!
Da li taj koji pita stvarno ocekuje da mu kazes kako ti je bilo na doceku,da si se usvinjio od alkohola,da nijedno zensko/musko nije htelo da se poljubi sa tobom u ponoc,da su te prebili i oteli ti petarde,ili da si se smorio i proklinjao sebe sto nisi ostao kod kuce uz komp?
Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.
- Sine, ajd' molim te skokni do šupe i nacepaj malo drva. Za'ladelo nešto u kući, promrz'osmo živi, jebotebog...! - 'Oću, ćale, 'oću...
***
- Pa, dobro, doktore, kako je naš mali...? - Ah, šta da vam kažem...Ja i dalje ne mogu da pojmim kako je samo jednim jedinim zamahom uspeo sebi obe noge da odseče! Jeste li vi sigurni da ga nije napala neka kriminalna grupa ili horda...? - Ama, kakvi, doktore, pa znamo mi našeg sina! E, Radmila, Radmila...Bolje da si drvo rodila, hlad kravama da pravi nego što si doživela da ti rođeni sin sopstvene noge za potpalu seče...!
Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao: 1. životinja, 2. biljka, 3. vanzemaljac.
-I ja joj sve to lepo rek'o, i ona mi pred svima zviznula šamarčinu! -Brate, stvarno se ponašaš k'o majmun! Ponekad se zaista zapitam kako si ti uspeo da se infiltriraš među ljude?
Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja. Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina. Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.
S: Ćale, opet gledaš Pičkoustog? Daj, jebote, promeni kanal, počeće fudbal.... Ć: Puši kurac. S: Ćale, kako to pričaš sa sinom? Ć: Siši karu. S: Okej, vidim da si ponovo šibao dspi. Ć: Kakav dspi vidiš da je Vučić. Aj' beži, nemoj da ti ustanem!
Pitanje koje uvek postavljamo poznanicima kad ih sretnemo na ulici, a nikad ne zelimo pravi odgovor. Postavlja se samo zato da se ceo susret ne bi zavrsio sa "zdravo" ili "cao". Odgovor je uvek isti i po pravilu obrnut.
Leto, o kakvom letu pričate? Šta da pišem? Da. Ipak ću da napišem ali imajte razumevanja za moju isfrustriranost pa mi ne zamerite.
Ovo je bilo ubedljivo najgore leto, čas vrelo čas hladno, nije se znalo kako da se obučeš. Papagaji se u jednom trenutku brčkali u pojilici a posle je dunuo jak hladan vetar pa se razboleli, morala sam ENROCIN kapi da im dajem! Leto, ccc! Dosadno. Kolotečinom je nadmašilo sva prethodna i šta zanimljivo da se desi?! Matora komšinica je išla od vrata do vrata svojih komšinica noseći kojekakve tračeve kao kakav jehovin svedok one besplatne knjige i letke pa je došla kod mene da me udavi tračevima u vezi one Tanje koje... (da vam kažem u poverenju da se spanđala sa nekim bogatašem iz susednog sela, ali ćutite i ne pričajte nikom da sam vam rekla). Strašno šta sve ljudi nisu u stanju da pričaju o drugima. Dani su mi proticali bez ikakve nade da odem na more i gledam ljude kako se penju po palmama ne bi li uzbrali koji kokos. Da, pripadam armiji ljudi koji rade da bi preživeli, crnčeći kod kineza za siću. Ej! Pa gde to ima?! Samo u ovoj bednoj Srbiji. I dok uzimam ono crevo da zalijem baštu, zamišljam da sam na moru i onda onako zanesena mišlju kako plivam, prokleta mačka počinje da mi se mota oko nogu i ja počinjem da bežim misleći da me juri ajkula! Šutnula sam je kao loptu i više je potkačila tako da je odletela i zakačila se na granu obližnjeg drveta a onda me je pogledala onim njenim nežnim okicama i meni su krenule suze na oči. Plakala sam a onda mi je svekrva doviknula "Izgoreće ti kolač!". "Kolač u tiganju, nemoguće" slogan za onaj hit tiganj mi se motao po glavi i ja sam se za čas oraspoložila. Kako tako neka bedna reklama može da ti popravi loš dan pa to ti je, a mačka je sišla sa drveta nepovređena. Nasmejala sam se i otišla da proverim koliko kolač još mora da se peče. I svi ostali dani su prolazili kao "Dan mrmota", sve isto i monotono.
I sećala sam se kako sam nekada išla sa roditeljima na more a tad sam imala 4 godine. Tad sam prvi i poslednji put išla na more. I to sećanje mi nije moglo popraviti raspoloženje niti će mi dati nadu da će mi sledeće leto biti drugačije, da ću moći da odem bar do Mrtvog mora ili do neke banje da bih imala o čemu da pišem.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Reakcija svake osobe na vest da mu se rođak/a, prijatelj, momak, ili devojka razboleo/la. Izgovara se i kada ne znamo šta drugo da kažemo bolesnoj osobi.
Pera: "O pa 'de si Žiko brate, kako si?" Žika: "A evo me brate, onako, prehlađen sam nešto, ne idem napolje a ni u školu..." Pera: "...C, e jebiga, pa kako tako odjednom?" Žikina mama: "Đavola odjednom, stalno ide bos po kući, stalno sam mu govorila..."
