Odraditi ispit pro forma. Nacrtati skicu i označiti sile za fizičare, prepisati pitanje uz promenu redosleda reči za filozofe, političare i ekonomiste, napraviti grešku u uvrštavanju vrednosti na tehničkim i matematičkim fakultetima. Dobiti minimalan broj bodova.
Kolega političar 1: Brate, kako je bilo na ispitu, nije valjda klizanje u septembru. Kolega političar 2: Tiću brate, bilo pitanje "Komunizam", ja napisao "Tito", nisam mogao punog imena da se setim, neću ni cenzus da prođem.
Kolega elektrotehničar 1: Šomara, care, 'el si ga ubo napokon? Kolega elektrotehničar 2: Mrka kapa brate, sjeb'o sam na kraju nešto, dobio neki minus ispred rešenja.
Nakačiti. Nafilovati. Natovariti za vrat. Uvaliti nešto naivčini, počev od velikog kafanskog računa, pa sve do, u ekstremnijim slučajevima, deteta. Ili, jednostavno, ono što rade legalizovani zelenaši, u narodu poznatiji kao "banka", a primeri kalemljenja mogu se videti i kod pojedinih mobilnih operatera.
-Fasov'o sam nešto od one kurveštije, nakalemila mi neki sifilis, dete joj jebem! -------------------------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------------------ -Uđem jednom u dozvoljeni minus, kamata na kamatu, pa što su me zvali da me opomenu i to naplatili. Pa za svaki novi obračunski period, pa nakalemili tu još neke pičke materine... moram da prodam deda Tikinu vikendicu, ako mislim da se izvučem! -------------------------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------------------ :Tata, tata! Treba mi sutra da odnesem ratu za ekskurziju, ali mora i boravišna taksa da se plati. Odvojeno plaćamo i putarinu i nastavnicima kafu kod Ćićevca. Ako hoćemo grejanje u sobama, to je dodatnih hiljadu dinara... :Meni si našla da kalemiš?! Što ne kažeš da ti treba za cigare, džabe zabadaš pikavce u saksije kad uđem, progore Stani sve fikuse, još ćeš i kuću da nam zapališ!
Priznanje koje se u staroj Jugi dodeljivalo radnicima koji su se isticali vrednoćom, požrtvovanjem i pregalaštvom. Oni koji su postizali norme i podsticali druge da ih premaše, ponosno su ih nosili na reverima sakoa i košulja. Delile su se po kolektivima, ali najčešće na radnim akcijama.
-Draga, daj tamo iz fijoke neku kintu. Moram auto malo da sredim za zimu. -Ali bubice, tamo nema ni žute banke. -MOOOLIM? Pa juče sam ostavio celu platu! -Ali dušice, bile su akcije u Metrou, Rodi, Tempu, a i u Liski, a to će ti se posebno dopasti hi-hi! -Kako haraš po tim akcijama, udarničku značku bi trebala da dobiješ, majke mi! Daj onda karticu. Moraću malo ući u minus... -Ali srećice, ne postoji nežan način da ti ovo saopštim...
Krajnji stepen lenjosti, bezobzirnosti i bezobrazluka. Sesti u busu/troli/tramvaju dok pored vas stoji trudnica ili baba od 100+ godina koja na svakoj krivini zamalo padne a koja pritom deset stanica stoji pored mesta na koje je dotična persona upravo sela njoj tik ispred nosa, da bi smestila bulju na sedište za jednu, eventualno dve stanice ekstremno je sebično i samoživo. A da ne pominjem likove koji odjebu babu/dedu 100+ koji ih zamole da sednu uz obrazloženje da su bolesni/nije im dobro/ bole ih noge/duhovita obrazloženja (da li ste vi ustajali kad ste bili mladi - pa zato vas sada i bole noge hahaha, što je uzgred i najodvratnije) čiji su postupci direktan pokazatelj kućnog nevaspitanja i šabanije.
Pojam baba/deda 100+ ima isključivo simbolično značenje u ovoj definiciji (da ne padnem na metu hejtera-bukvalista koji će mi dati minus jer njihova strina ima 82 godine a i njoj niko joj ne ustaje iako je i ona stara i nemoćna). Takodje ne obuhvata penzose izlapenduse koji samo uvaljuju bulju na sedište kao gore opisani, a nisu dovoljno stari i nemoćni da im je to preko potrebno, što se da videti po tome da pola ljudi u autobusu polome da dodju do tog mesta. Takodje, ova definicija ne obuhvata omladinu u stadijumu krajnje alkoholisanosti (koje u potpunosti razumem :D).
Naziv jednog od tri mobilna operatera u BiH. Zajednicki naziv za sva tri, lopovi. Evo i zasto... Objasnicu samo najmanje uocljiv, ali i najvazniji razlog za moju tvrdnju. Naime, ako se dobro sjecam, iz Politicke ekonomije sam svojevremeno ucio da je monopolista svaki ucesnik na trzistu koji zauzima najmanje 25 procenata istog. Dakle, prema tom ucenju, u svakoj (normalnoj) drzavi bi moralo postojati bar PET (5) operatera mobilne telefonije. Medjutim, to nije sve... S obzirom na svima vec poznatu nacionalnu podijeljenost u Bosni i cinjenicu da svaka od ovih firmi "predstavlja" jedan od tri kostitutivna naroda ( Hrvatski je HT Eronet, muslimanski BH Mobile, Srpski m:tel ) lako je doci do zakljucka da ce se prosjecni stanovnik ove drzave uvijek opredjeliti da postane korisnik "svoje" mreze. To znaci da u BiH prakticno postoje tri trzista na kojima se pruza usluga mobilne telefonije, a svako od ovih privrednih drustava ga posjeduje stoprocentno. To vec nije monopolizam, to je lopovluk! E, iz takvog stanja stvari se radjaju svi ostali manji lopovluci, koji se odmah primjete, a vezani su za poslovanje ovih preduzeca ( skup razgovor, skupe poruke, skup GPRS, los kvalitet te tri usluge, 3G usluga mislim da i ne postoji, pri pejd racun moras dopuniti svakih mjesec dana ili ce te iskljuciti, ne postoje promotivne akcije (kao npr u Srbiji 1000 SMS~ova za 200 dinara i sl) , post pejd korisnici uopste nemaju onoliki broj pogodnosti kao sto je to slucaj u nekim drugim drzavama (tipa besplatne minute, m:tel daje 20 min mjesecno) i tako dalje, i tako blize). Jednostavno, ne postoje zakoni trzista, te operateri nemaju interes za poboljsanjem kvaliteta usluga i smanjenjem njihovih cijena.
Davanje licence za makar jos jednog pruzaoca usluga mobilne telefonije bi uslovio bolji kvalitet tih usluga, jeftinije telefoniranje, a od nadoknade koju bi taj operater platio za dodijeljeno pravo mogle bi se isplacivati penzije bar sest mjeseci. Kako to sve zvuci bajno... Cik pogodite zasto se to nikada nece dogoditi! (ko mi da minus, a ne obrazlozi, da bog da i njemu tako davali! obrazlozenje da je dugacka se ne pika)
Posebna vrsta ljudi na Vukajliji, sa posebnim psihološkim poremećajem. Oni su lenji da čitaju, a sa druge strane često za njih važi i ona čuvena do podne mrzi samog sebe, a od podne čitav svet. To su osobe koje automatski i bez prethodnog čitanja, udele minus a neki čak i negativan komentar, kada vide defku dužu od 2 reda ili poster za koji treba odvojiti sekundu i razmisliti. Njihov poremećaj često zna da varira, pa u slučaju da su neposredno pre toga oni izbacili sadržaj koji je prošao dobro, može se desiti da usled izliva sreće podele po koji plus dugačkim definicijama i za njih nerazumljivim posterima. Dok sa druge strane, kao i kod svakog psihološkog poremećaja postoji i ona tamna strana, kada su mrzovoljni i loše raspoloženi i kad se na sve to ne daj Bože doda i loš skor nekog njihovog sadržaja, onda dolazi do strahovitog izliva besa u vidu serije minusa na sve i svašta, bilo to kratko il dugačko, kvalitetno ili ne, njima je sve jedno. Oni kreću u obračun protiv trule Vukajlije, korumpiranih moderatora i autora daveža. Bez ikakvog prethodog čitanja kreću da dele komentare tipa " Kako je ovo sranje dospelo u odabrane" ili kratko i jasno " Sranje ------". Njihov psihološki profil se može sumirati u jednoj rečenici: maloletni lenji egoisti, koji se bore protiv celog sveta, jer njih svi mrze.
Gluvo doba na Vukajliji. Ne poklapa se nužno sa kosmičkim 00:00. Zaustavljeni satovi na nizu definicija. Autoru nema ko da piše. Ni minus, ni plus, ni komentar. Obreo se zarobljen u definiciji, užasnut. Čuje se pust vetar, zelena boja prelazi polako u sivu, koja se ponegde krza, pa tu crn ekran proviruje. Po uglovima se javlja paučina. Desno se gasi šljašteća reklama za Vip, i sada stoje samo crno razjapljena vrata, i stepenice koje vode nekud dole. Iznad njih, natpis po slučajnom izboru menja se u ništa nije slučajno. Kalendar ispod divlja, otkočen, godine unapred, pa unazad, kao da broji sve mrtve definicije i meša ih sa živima. Gore se pomalja polje groblje definicija i neulogovanima. Tu, pod njim, nešto tutnji. U tom gluvom dobu dešavaju se čuda dok moderatori i časni autori spavaju. Ustaju definicije sa groblja. Vršljaju po sajtu. Skidaju krstove sa dobrih definicija pa ih okreću naopako. Smajliji po komentarima dobijaju zube pa žderu slova. Nestaju glave sa slika autora. Žrtvuju se odabrane definicije jedna po jedna, kidaju im se tela od primera i bacaju se dole u ponor. Tako sve do prvih petlova, odnosno ljudi koji uđu na sajt tamo negde oko 5, pola 6, pa prodrmaju da se probudi ugašeni, zaspali, ekran, nečim crnim što im je pod šakom, što samo što je uvuklo krake.
Izlazi pauk iza glave na kojoj su crvene oči, u gornjem levom uglu ekrana, pored izanđalog natpisa v uajlija, r čnik sl nga. Pa se spušta preko niti do definicije pa dole do odabrane tu staje pa kreće desno prema najnovijim, gde ulazi. Ekran se potom menja i sada se vidi kako se spušta dole do prve najnovije definicije i gmiže po njoj: nužno...užasnut...se gasi...Kalendar...tutnji...naopako... žderu...tela...6... oči... dole... najzad dolazi do svog žutog mesta, tu ulazi, i nestaje, neznano gde.
Jedan nalog iz prvih 2000 biće ugašen u roku od 24 sata. Zakukaće nečiji dupli.
reč koja se može koristiti za direktno imenovanje i iskazivanje određenih složenih sklopova emocija (videti primer)
Brate! ('de si sto godina) Braate.. (malo oduženo a; uz neki bedak kao sto je saučešće ili raskid) Brate (sa kratkouzlaznim akcentom; moze biti početak neke molbe ili uvod za neko kompromitujuce pitanje) Braaate! (otegnuto a, razočaran prizvuk; ono kao uzeo si mi poslednje vopi) Brate! (uz iznenađen izraz lica, odobravajući ton; kao kakvu si cicu naFatao) Brate. (izgovoreno uz dozu dosade, kao ovo što vam sad odjekuje u glavi; kao sažeta rečenica tipa "e smorio si sa definisanjem takvih provaljenih izlizanih fora, evo ti minus")
Ovo vam na jugu kazu kada se previse uzivite u igru.
Autori dve konkurentne definicije pred kraj dana imaju obicaj da klepe minus jedan drugome, ko da igraju u tatkovo imanje.
A secam se da smo jednom onako, iz zezanja, sa klincima nekim igrali fudbal. I podmetnu mi nogu moj bivsi dragi, vala sve zvezde prebrojah kad padoh ko sveca. I tako, ja jos u polusvesti, i cujem njega gde urla: "Nije faul, is'o sam na loptu!" Jebes ga, ko da igra u tatkovo imanje...
Na subjektivnom osećaju minus Sjenica čekam bus, međugradski zapravo, zapravo Beograd - Koceljeva via Obrenovac, u daljem tekstu - bus. A taj bus kasni. Ne, ne kasni već je pomeren za tričavih sat i po. Osim toga što sam prezadovoljan svojim outfitom koje čine kanađanke, farmerke i timberlend jakna, ne osećam preveliko zadovoljstvo. Ni ka socijalističkoj arhitekturi, koja me okružuje, ni ka belom govnetu koje je tako napredno srpsko da je rešilo da postane proliv. Najmanju naklonost osećam ka tim srećnim ljudima koje sa mnom čine populaciju ove stanice. Brkati đed sa matijević kesom Da ga nema trebalo bi ga izmisliti jer on... - hehe 'Esu ovo ti kontrolori? - on priča. Ne znam zašto ali eto uvek se nađe brkati đed sa matijević kesom, u gumaćima i lukavom lijom oko kapuljače koji priča. - Molim? - Ovi, ovi s tim aparatima, to su kontrolori? - Jesu, mislim... - A vidi se da su kontrolori, na prvi pogled. - To se rodi he he - Ja se obično ne vozim gradskim prev... - aaaaAAAAaa evo je i spika "Ja sam inače bio dobar komunista i jebem dobro takođe, imam auto i tri sina, vidiš ove slike pored Slobine, to su mi pokojna žena, udario je bik, slomila kuk jadna nije puno bolovala al je posle deset godina umrla laka joj crna zemlja, i unuci. Imam ih četvoricu i još par ženskinja. Auto mi zatrpan snegom majku mu Božiju. A ja krenuo malo do mojih u Skelu, znaš gde je, naravno da znaš, vi mladi sve znate. Nema narod para pa se švercuje al' ja imam auto, nego mi zavejan snegom. - ...zom. - Zaboravi gde si stao. Telefon, izweeny. - U jes' 'ladno... I dok vodim fiktivni telefonski razgovor izvaljujem matorog kako odmerava pičkicu pored. Perverznjak brkati - pleonazam. Pičkica Koja li je viiila rodi ko joj rujne kooose dade! Samo da izjavim za dnevnik - svaka čast! To je taj opurtunistički momenat otelotvoren u vidu štikli na minus teži obrnuto osam. A da je nosam, bih, rado. Zategla tetivu tako da praiskonski lovac u meni već se pipa oko pasa, traži nož da joj ga d'izvinete zabode. Jedino mi nije jasno šta ona čeka? Lik što sve gleda u oči Taman sam planirao da se latentno podesim u položaj u kom mogu da se pogledom nauživam kurvanjske zadnjice do dolaska busa kad osetih tu neprijatnost. Lik gleda u oči. Ima li išta više da je tabu od ovoga u našem društvu? Alo mršći retarde! Uzvratih mu "jebaću ti majku natenane" pogledom pre nego što je svoje svinjske okice sakrio nazad u zbunje svojih obrva, hehe čuj mene provirona, obrva. Vojnik u A kompletu Najmanja nepoznanica od svih. Možda ga se sećate iz dela književne umetnosti kao što su "Orlovi rano lete" ili "Pismo gospođe Vilme"? Da to je on - klasicxni stritz. O pa njemu se desilo svašta, dobro ne njemu ali zna ljude kojima se desilo svašta. Sve je on to proživeo na svojim leđima kao stub države, ma šta države - srBstva! Hvala kurcu stigao je bus, da ne kenjam vishe pozz
- Ajde rođo, digse! Zadnja stanica. Žiks može zadnja. - hehe Žiks - Molim? - Ništa, ništa, prijatelju. - Ovi su priča za sebe...
