Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao,ima pacovi 4 kile komad ko zec,aluminijum! MARINIJA i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.
„Prste da poližeš“
Tačno ta rečprste da polizes5 definicija →
Dilema nedeljnog jutra nakon subotnjeg alkoholokausta, popraćena bolom u glavi i nagonom za povraćanjem, koja težinom odgovara Šeksirovom: „Biti ili ne biti“. Dijagnozu je teško utvrditi zbog mogućnosti prelaska iz akutnog u hronični oblik, ali se pretpostavlja da je psiho-fizičko stanje u tim trenucima negde između amnezije i prvog trimestra trudnoće. Predloženi tretman je izbacivanje iz funkcije svih telefonskih aparata, kako fiksnih tako i mobilnih, kao i preventivna kupovina neograničenih količina kisele vode.
:zvrrr, zvrrr:
- Jeb’o mater kud ne isključi telefon jutros, šta je s ovim narodom, tek je 4 popodne! ’Alo?! Ko je to?! Šta ’oćeš bre, pizda ti materina nenormalna?! A, to si ti kevo... Čuj šta radim, evo nešto se muvam po kući... :lažem, još nisam ni otvorio oči: Aha, aha, bio sam na poslu, smorio se živ, nisam mogao ni da jedem kad sam stigao... :jest’, malo sutra bio na poslu, šef će mi zavrne gušu kad sazna kako sam eskivirao: Dobro bre kevo je l’ ti nije neka komšinica u blizini, šta si mene našla da smaraš? :ima li nade da konačno prestaneš, rasaniću se, a glava mi je k’o da su me bumbari napali, budan to ne mogu da preživim: E kevo, imam neka posla, zovu me iz firme sad, ae čujemo se posle! :ako još jednom zazvoniš razbiću te:
:zvrrr, zvrrr, tres, tres, ’ajde sad zvoni pizda ti materina:
- Da li da ustanem ili da odustanem?
Ovo govorimo kad nekog sažaljevamo, a nemamo srca da mu to kažemo.
- Šta je bilo, Dunjice? Što si tužna?
- Ma dečko me prevario...užas, ne znam gde sam.
- Nije valjda?! Kakav skot! Pa znaš li bar koja je ta?
- Pa nije ta....nego taj...
- Uff...jebiga, ne znam šta da ti kažem.
Kulturan način da kafanskim muzikantima stavite do znanja da nemate sredstava za usluge koje vam pružaju.
Kaže se za onoga koji nema ama baš nikakvu brigu u životu. Došao iz nekog prigradskog naselja u Velegrad, ćale i keva mu buržujčine, a on se zarobio na faksu i nikako da položi, al' njega boli kurac, do jaja mu je. Njegovi šalju lovu, češka tako jajca po ceo dan, i po glavi mu se motaju samo one stvari i to je jedina stvar koja ga interesuje osim obilnog prežderavanja kad stigne pečenje iz rodnog mu kraja.
-Jebote ko je ovaj bradonja što sad uđe? Bemudete isti moj stric Radovan.
-Opušteno, to ti je Mile Dekica, dolazi na predavanje jednom u deceniji, okinuo već više puta.
-Eeeeee, da mi je njegov mozak na nedelju dana da se odmorim, mene ubiše ovi kvantni generatori i vreme poluraspada nuklearnih čestica, a on eno ga već zasp'o.
Poslovna filozofija kontroverznog srpskog biznismena pri obrazlaganju posete potencijalnom manjinskom partneru ili kooperantu u izvođenju finalnog proizvoda.
- Gospodine Markoviću, slobodno poručite šta god želite u restoranu, naša firma snosi sve troškove...
- Dabome da snosi, ja sam došao da jebem, a ne da skidam gaće!
Misao koja mi proleti kroz glavu kad upoznam lijepu i zgodnu djevojku koja je pokupila sve fore sa Vukajlije i tek tad shvatim koliko glupo te fore zvuče u stvarnosti...
Ako li je neko šta pogano rukama učinio, taj je zaslužio i da mu se ruke osuše. Ovo je kletva kojom se to iskreno želi.
"Ti što mi počupa biljke, da Bogda ti se ruke osušile!"
Uzvik iznerviranog domaćina, čiji majstori umjesto da rade, svako pola sata prave pauze za obrok.
- Ide li majstore?
- Evo gazda, sad smo zašalovali ploču, pa posle pauze nastavljamo...
- Kakvo šalovanje, 4 sata ste već ovdje, do sad ste trebali i da je izlijete! Nisam te ja doveo da te gojim, n'o da ti rebra brojim! Ajde, bataljuj te kobasice i na miješalicu!
Večita dilema. Da li ispljunuti ili nekako progutati? Sada je već kasno, u ustima ti je. Šta je, tu je, nema nazad. Jedino što ti je na pameti jeste da otvorenih usta otrčiš do najbližeg mesta na kom ćeš izbaciti to iz sebe. Ali, znaš da to ne možeš tek tako da uradiš jer su oči osobe koja je to napravila uprte u tebe. Gledaju te sa zadovoljstvom. Svestan si da tako rizikuješ da je uvrediš. I dok prevrćeš po ustima, razmišljaš o gutanju. Možda i ne bude tako loše. Na kraju skupiš snagu i progutaš, osećajući kako ti to vruće silazi niz grlo. Gutanje je praćeno izrazom zadovoljstva i olakšanja. Tako ti i treba kad navališ na vruć pasulj. . .
