Malo priprost lik ali može sve da završi na ovom svetu preko veze. Svuda ima ljude, i gde nema, neko njegov ima.
- E gde si Jataganac? - Nisam ja Jataganac, ja sam Radoš! - Ma dobro Radoše, isti kurac nego ide Uskrs, jel ima negde prasića po pedeset dinara po kilu? - Uf, dal' si lud. Znaš kolika im je cena trenutno? Ajd javi se sutra, mislim da Sima ima neke, videću koliko su mu. Za salmonelu ne garantujem...
- Druže, trebaš mi hitno da se vidimo? - Gde je zapelo, reci? - Treba da mi zaposliš sina da bude doktor? - Ma može to, nije problem i preko telefona. Reci podatke od malog i kad je završio srednju i fakultet? - Kakvu bre srednju i koji fakultet?
nekom srednjoskolcu preko vikenda matorci idu negde na put i naravno da ce se odma praviti zurka i naravno cela skola ce odma za to da sazna. Kuca u kojoj se pravi je dvospratna i obavezno mora da ima bazen. Kod ulazu ce stajati nekoliko osoba koje znaju svacije ime tako da ce pozdravljati svakog ko dodje ( De si Ejmi, De si Tejlor...) U kuhinji se nalaze cetiri momka koji sipaju pivo iz bureta. U glavnoj sobi postoji i kauc a na jednoj polovini je neki par koji se ljubi dok ce na drugu polovinu kasnije sesti momak koji je zaljubljen u glavnu navijacicu. Na zurci je i grupa crnaca kojima ce prici belci koji su u crnackom fazonu i rece im voc ap nigers, ovi ih nece razumeti pa ce poceti da ih ganjaju kako bi ih istukli. Kada na zurku bude dolazila glavna navijacica koja je tog dana raskinula sa momkom, facom iz srednje skole svi ce je gledati i vreme ce sporije teci jedno 5 sekundi. Na spratu se nalaze sobe koje su za prcanje. Osoba cija je kuca ce celo vece paziti na kucu da neko nesto ne razbije ili tome slicne ali dzaba jer ce se uvek neka nezgoda desiti. I ako je to maturska zurka tu ce biti i streber koji sve smara da mu se upisu u godisnjak
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
Verovanje našeg naroda da ukoliko odrasli članovi porodice ili starija deca preskoče mlađe dok leškari na podu i gleda TV, logičnim uzročno-posledičnim sledom događaja mora doći do momentalnog prekida njegovog fizičkog razvitka. Ako ipak dođe do nesmotrenog koračanja preko potkolenice nedužnog deteta, dejstvo se MOŽE poništiti ponovnim preskakanjem (preko ISTOG mesta na nozi/ruci itd.)
- 'De ćeš, ćero? - Idem do WC-a. - Joooj, nemoj preko Miška, pa 'oćeš da nam mali kepec ostane???!!! (šokirano će baka) - Uf, zaboravila sam. - Vraćaj se nazad, pa ga zaobiđi.
Crepulja važi za mesto u kome se rađa najlepša i najukusnija pogača. Mirisi pogače vraćaju u rano detinjstvo i odlasku na selo kod babe, koja je znajući da dolazimo već rano ujutru ložila vatru i mesila testo koje je stajalo na ivici šporeta kako bi brže nadolazilo. Dok bi mi stigli, ona je već po ko zna koji put mešala testo kako bi bilo što ukusnije, a crepulja je već bila "ušuškana" u žar na posebnom mestu u dvorištu, spremna da se u nju spusti testo.
Ubrzo zatim i pogača bi bila gotova, a sam miris te pogače pored toga što tera vodu na usta ima neku neobjašnjivu moć kojom te tera da je celu pojedeš, pa je zato baba uvek morala da pravi više komada jer je taj isti neobični nagon terao i mog oca da sam pojede celu pogaču.
Ljudi oko tebe. Druzis se s nekim od detinjstva, ali samo zato sto zivite na 5min jedni od drugih, idete u istu skolu, izlazite na ista mesta. Ali da kojim slucajem niste tako povezani, ne biste se nikad zgotivili, sve i da se upoznate. Jednostavno to znas. A s nekim drugim ljudima, za koje nisi znao do nedavno, ces naci zajednicki jezik u trenutku. I nece postavljati suvisna pitanja, i nece traziti 'leba preko pogace, i nece zakerati na svojim potrebama... Jer su vam potrebe maltene iste. Nista se ne forsira, sve samo ide. Jedini problem je sto su ti ljudi fizicki daleko, a oni prvi nisu. :)
