Kaže se za pjesmu koju mnogo volimo, koja nas u srce pogađa, i zbog koje smo u kafanama mnogo novca potrošili.
(počinje pjesma)
-Kume, zbog ove mi kuća nema fasadu.
„zajedno smo pišali u pesak“
Uradili smo koliko smo mogli, nije mnogo, čak smo i usrali motku i sad čekamo da neko drugi završi za nas kako bi mi profitirali.
Stalni izgovor naših sportista, doktora, političara, domaćica...
- Dobro, izgubili smo od Kape Verdea, ali šta da se radi. Sad je sve u Božjim rukama. Treba Bolivija da dobije Španiju sa više od 6 razlike i na konju smo...
Sarkastičan odgovor na pitanje da li smo zadovoljni nedavnim radom majstora na našim kućnim instalacijama.
"...a onda moram da se zakačim na internet i da bih je isključio.."
Dve osobe (najčešće od skora u ljubavnoj vezi ili braku) za koje se čini da se nikada ne razdvajaju i kada pričaju o svojim dogodovštinama nikada ne pričaju u jednini, već deluje kao da su zajedno od kad su se rodili i sve proživeli zajedno.
Pojam je preuzet od vrste imenica koja "nema jedninu", odnosno imaju "dvojninu": Makaze, pantalone, pluća...
A: Šta je sa Markom? Nisam ga video ne pamtim...
B: Nije niko, nema ga više brate...
A: Kako nema?! Šta lupaš?
B: Lepo, od kad se oženio izgubio jedninu, sad je pluralia tantum. Ne miče iz kuće sem da prošeta sa ženom i da zajedno piju kafe po komšiluku.
_________________
C: Pa kako bi na letovanju, ljudi?
D: Bilo je super, Maca i ja nismo odlazili sa plaže...
M: Bili smo bre, Dragi, u diskoteci ona dva puta, ali nije nešto bilo...
D: Jeste, to smo otišli dva puta, ali smo se brzo vratili, smor teški sve same polu pijane i polu gole klinke...
M: A da vidiš što smo školjki skupili...
D: Jeste, nismo mogli sve da ponesemo pa smo slikali zadnji dan na plaži..
C: Dobro, nego oćemo u kafanu sutra, brate, nema te sto godina tamo, zabrinuli se konobari, hehe...
M: Mi sutra idemo na onu izložbu, Dragi.
D: Da, da, ne može brate sutra ima ta izložba, planiramo odavno...
C: Dobro, ajde u petak?
D: E, ni tad nikako, obećali smo jednom paru, što smo se upoznali na moru da ćemo otići kod njih...
M: Jeste, znaš kako slatku ćerkicu imaju, već smo joj kupili i haljinicu da ponesemo...
C: Dobro, kad možeš, majke ti?
D: Hmmm... Pravo da ti kažem, ne ide nam se tamo, zagušljivo, buka, vika, muzika, šta kažeš da izađemo, ovako zajedno negde u kafić?
M: Možemo u onaj što smo bili kad je dolazila mama...
C: Jel, brate, jel imaš ti jedninu?! Jel vas dvoje i pišate zajedno? Auuu, čoveče, ajde, lepo, odoh ja ko i dosad u kafanu, a vi ćete mi već pričati kako je u tom kafiću...
Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.
Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.
Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.
Fedex: mnogo jadno
V for Vagina: Hvala fedex, cenjeni autore.
Fedex: ajde lepo banuj me zato sto sam upravu
V for Vagina: Nažalost, nemam tu mogućnost.
Fedex: e onda mi popusi kurcinu opaaaaaaaaaa
protivnički pešak(pion)u šahu stigao do 6. ili 7. linije i koji te toliko ometa da ne možeš ništa da igraš jer te konstantno zajebava sa pretnjom da "izadje"u damu..
"ako ja igram ovde on gura pesaka,ako mu jedem topa,on gura pesaka...ako mu pojedem lovca ona gura pesaka...taj pesak mi je bas cir na dupe"
Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."
PR (zajebana verzija)
- Brate! Sinoć smo Kiza, Šomi i ja odvalili onog Copeta! Jebali smo mu mamu!
PR (umiljata verzija)
- E, izvini, jel znas da je Zoki uradio bolje pismeni od Miše? To je za pohvalu! Ali je Peca i dalje najbolji...
Kada sužanj u Srbiji podigne stambeni kredit, ovo je rečenica koju na samrti izgovara svom sinu, a ovaj posle svom unuku.
Videti i "Euribor"
Fantastična degenerisanost engleskog izraza ''Time Out''. Pauza u bilo kojoj igri. Po današnjim standardima mi smo bili seljačka deca - kad nas se skupi 4, mi smo igrali kocke, a nismo pravili party da stormujemo dungeon . . razmenjivali smo sličice, a ne mp3 melodije i klipove .. LM, poenta je da nismo nešto znali engleski, tako da je sa televizije pokupljeno Daj Maut, pa je onda bilo ima nema mauta, a kad ga tražiš vičeš:
Daj Maut!
Tokom migracija iz sela u gradove, seljaci donose razne običaje sa sobom. Kao takvi, postaju predmet ismijavanja građana. Tada seljaci postaju odlučni u tome da se promijene, da se odreknu sela, domovine, onoga što su njihovi pretci sticali cijelog života, samo zarad toga da ih više ne bi ismijavali. Počinju da izlaze u klubove, ali tu nastaje problem. Njima je u krvi narodna muzika, frula, da dok čuvaju razdragane ovčice duvaju u magično drvce i proizvode najdivnije tonove za njihove uši. Svaka druga muzika za njih je kao krst za đavola, ali oni su spremni i da to promijene! Naravno treba im dosta da se naviknu, ali dok se ne naviknu moraju pokazivati nekako da im se sviđa ta muzika, iako nije tako. Najbolji način je ovaj, cimanje glavom.
A: Štae ovo? Kaka je ovo muzika?
B: Ne znam rođo, al' vidiš da se ovima građanima sviđa..
A: Ajmo dizađemo..
B: Šta? Sti lud? Oš da nam se sprdaju? Ćuti i cimaj glavom da ne misle da smo seljaci!
