Током миграција из села у градове, сељаци доносе разне обичаје са собом. Као такви, постају предмет исмијавања грађана. Тада сељаци постају одлучни у томе да се промијене, да се одрекну села, домовине, онога што су њихови претци стицали цијелог живота, само зарад тога да их више не би исмијавали. Почињу да излазе у клубове, али ту настаје проблем. Њима је у крви народна музика, фрула, да док чувају раздрагане овчице дувају у магично дрвце и производе најдивније тонове за њихове уши. Свака друга музика за њих је као крст за ђавола, али они су спремни и да то промијене! Наравно треба им доста да се навикну, али док се не навикну морају показивати некако да им се свиђа та музика, иако није тако. Најбољи начин је овај, цимање главом.