Opšte poznata stvar da je u poslednjih par desetina godina vojna obaveza postala najveće zlo i da danas nije keršme onaj ko odsluži vojni rok, već onaj koji ga izbegne, pa stoga je i taj isti koverat, najčešće plave boje, u kojem se nalazi zlokobno pismo, najbolje odma pocepati i zatvoriti se u toplinu podruma dok ne dođe vojna policija da te vodi. Šalim se, ne moraš u podrum, lagano mož da iskuliraš dinu, dinu i po, osim ako baš nemaš sreće.
No, fazon je u tome da je zbog toga što je lako cepljiv, ovaj izraz dobio skroz drugi smisao. Gledano iz muškog ugla, pošto samo oni su i dobijali pozive za vojsku, kad se iskoristi sa zamenicom ženskog roda, može da znači da bi je otkinuli od kurca, tj pojebali je jako, da puca jer je mnogo jebozovna rava. Onako s merakom!
Sa zamenicom muškog roda je drugačije, osim ako niste pripadnik LGBT populacije pa vam dođe isto ko i u ovom slučaju sa ženama. Kad se koristi taj oblik znači da bi ga ugazili, rastavili, otvorili i jebali mu sve po spisku nekim pomagalima, npr vodovodnim cevima, palicama za golf ili buzdovanom. Odradili bi mu operaciju promene identiteta džabalesku. Znači klasična dominacija.
POCEPO MIKI DEKIJA, OČO OVAJ NA UŠIVANjA U GRAD, A MIKI MU POSLE JEBO DEVOJKU I TO NA SILU!
KKKKKKOMBO JEBENI!
Iako slično zvuči, suštinski različito od silovanja jezikom samim tim što potonje može biti sprovedeno i na fizičkom planu, pored mentalnog tj. verbalnog koji odlikuje obe pojave.
Pojava silovanja jezika je svojstvena novopečenim stručnjacima zaposlenim u predstavništvima stranih kompanija koji usled nedovoljnog poznavanja posla pri učenju iz stranih priručnika (najčešće na engleskom) nove pojmove usvajaju na stranom jeziku i u tim oblicima ih koriste silujući srpski jezik. Ova izopačenost nije ograničena samo na pomenute nesrećnike već i na novopečene (ali i nedopečene) u većini životnih situacija gde veliki značaj imaju nove tehnologije koje na žalost nisu u dovoljnoj meri približene govornicima našeg jezika usled nepostojanja prevoda, loše lokalizacije softvera (ako uopšte postoji) i sl.
U slučaju engleskih reči reč je o tzv. anglo-srpskom jeziku (serbliš ili srbliš). U korenu ove izopačenosti je neznanje, lenjost i nemar onih koji govore i onih koji su dužni da pomenute prevode, lokalizacije i sl. ponude.
Kod svesne i namerne zloupotrebe stranih reči reč je o patologiji svojstvenoj edukovanim ćurkama, pokondirenim tikvama i sličnim polupismenim (i često prepotentnim) klipanima sa manjkom samopoštovanja i potrebom da se predstave u, po njihovom mišljenju, što boljem svetlu.
- Ne, bre. Pejstuj to u novi šit. Ovde će se merdžovati pa neću moći da inkludujem dženerik paj čart jer će dejta biti korapted.
- Ma daj... Duvaj ga!
- Eto vidiš! Šta sam ti rek`o? Idi na andu... Ne ridu... Andu!
_____________________________________________________________
- E, proveri lajabilitis.
- Aha.
- Zatim ekviti.
- Oki-doki.
- Kad završiš pošalji ovima u ofis, a meni forvarduj spredšit sa dženeral ledžerom... I ne zaboravi da je dedlajn do večeras u 9.
- Važi se.
- Odoh sad. Lep vikend.
_____________________________________________________________
- Kara me onaj lup kad prolazim kroz rekordset posle komita pri čitanju ajdi-jeva iz baze.
- Je l` vajl petlja ili if-den? Ako je if-den proveri još jednom kondišn.
- U, jeee. U pravu si. Inkrementir`o sam kaunter počevši od nule.
- Hehe.
- Jebiga. Stvar navike. I ja još gledam... Vot d fak...
- Ma i meni se to dešavalo. Zabaguje se tako čim ga ranujem i pokušam dilit ajtema prijavi mi eror, nešto kao nal ajdi i narušeni referenšal integriti. Nego, ne zaboravi da ga opet iskompajliraš...
- Da, brate. Još i to...
_____________________________________________________________
- O, batice... Pa gde si ti?
- Zaglavio sam sinoć. Radio sam onu animaciju za baner u Flešu. Karao me je tranzišn batona za link ka sajtu pri hoveru mišom sve dok ga nisam transformis`o u video klip.
- Too, matori. Evo i ja sam u stajlšitu podesio hedinge. Stavio sam border od 2 piksela. Nisam dirao bekgraund, ostalo je ono od juče.
- Do jaja. Ostaje još da odlučimo da li ćemo na kontakt strani da postavimo i gestlist i da vidimo da li da polja forme pozicioniramo sa tabelama ili tejbles.
- Ma to je pis of kejk. Nego, ja bih promenio boju bulita. Ne sviđa mi se mađenta.
_____________________________________________________________
- Prvo levim klikom miša selektujte prevojnu tačku, onda istovremeno pritisnite alt taster i prevucite dok se ne pojavi hendl. Taaako... Levi kraj hendla izvučete dok ne dobijete željeni oblik krive.
- U što je super...
- E sad kliknete na 3D transform alatku u tulboksu, a onda desnim klikom na crtež. U drop-daun meniju odaberite opciju ekstrud i bevel. U dijalog boksu u polje za imidž hajt stavite 10. Kliknite na okej.
- A šta znači ovaj ček-boks pored hajta?
- To nije bitno za sada. Ako te bude zanimalo pogledaj u helpu kad dođeš kući. Ako ste svi završili da pređemo na renderovanje?
Karta za budućnost. Hartija od vrednosti pomoću koje biramo da li ćemo biti okruženi bogatim ili siromašnim ljudima. Dokaz zrelosti. Ispitni list na kome sabiramo svo naše znanje, iskustvo i pamet - krajnja ocena - to smo mi! Nekada su bili uskraćeni ženama, a i dan danas su ženama zabranjeni u većini muslimanskih zemalja. Doduše, ni naše, emancipovane žene ne umeju pravilno da ih koriste, jer neretko pokazuju svoje detinjasto ponašanje i razmišljanje prilikom iskazivanja izborne volje. Mada ni muškarci nisu pokazali preteranu zrelost u korišćenju istih.
Česta apstinencija od popunjavanja glasačkih listića zna da utiče veoma negativno na pojedinca, ali i čitavo društvo. Zato se stalno apeluje na sve građane da ne ostavljaju bele glasačke listiće, jer tako gora opcija pobeđuje.
Sa druge strane, redovno popunjavanje glasačkih listića dovodi do pročišćenja situacije, što sveukupno za krajnji rezultat ima ekonomski i socijalni napredak pojedinca i društva.
Glasački listići dolaze najčešće u dva oblika - kao četvrtasti paprići ili kao rolne. U svakom slučaju završavaju posao, osim u islamskim zemljama gde se umesto njih koristi flaša sa vodom, poznatija na Balkanu kao šUptarski bide. Ko je služio JNA zna, ko nije - nek se nada da nikada neće ni saznati.
- Ženoooooooooooooooo! Žeeeeeeeeeeeno!
- Šta se dereš, konju?!
- Vreme je za glasanje, davaj glasačke listiće!
- Opet si otišao na sranje bez toalet papira? Ko te jebe, obriši se novinama!
- Pa kako da obrišem guzicu sa Vučićem? Žao mi dupeta!
Jedan od načina da opravdaš svaki svoj ispad. Kakvo god sranje nastalo (pretilo da nastane) ma koliko drugi bili zabezeknuti tvojim postupkom, vađenje je na dohvat ruke: šmekerski pogled, blag osmeh, reči iz naslova i izvukao si se.
Nešto kao prosto proširena rečenica "maa šaaaalim se/šalio sam se", samo efikasnije.
- Čuo sam da si startovao onu ribu, šapn'o joj nešto i da ti je zveknula šljagu, onako iz ramena?
- Ma matori, to je opklada bila u pitanju...
- - - - - - - - - - - -
- Video sam te danas u parkiću sa cigaretom u ruci bitango mala, dođi vamo... dođi, dođi!
- Nemoj ćale, iskuliraj, znaš izgubio sam oplkadu, pa sam morao da...
- - - - - - - - - - - -
- Dobro veče momci, vaše lične kate molim. Da li je neko od vas osuđivan? Dajte mi tu torbu... Šta imate unutra? Ohohooho kakvo je ovo zelenilo?!
- Paa znate, mi smo se večeras baš kladili da ću ja u torbi da nosim a da ćete vi da da prođete ovuda ii...
(nije potvrđeno da li radi u ovom poslednjem slučaju)
Ulazi u učionicu prvi čas dok je napaljeni maloletnici željno iščekuju. Da je lepa, jeste, ali deluje nestvarno lepa nakon celokupnog školovanja provedenog gledajući naborana lica i renesansne bokove uskoro penzionisanih profesorki.
Moli da joj neko zatvori vrata jer ih je prethodno jedva otvorila noseći laptop, tašnu i ruke prepune knjiga, beleški i raznih propratnih materijala za učenike, koje nesebično deli, ne žaleći ni papir ni ketridž. Ima se, može se, sve je to zarad obrazovanja.
Sve lekcije i predavanja čita sa papira - što je sigurno, sigurno je. Tu već polako opada ona euforija, ali je i dalje na zavidnom nivou, jer, Bože moj, neiskusna je. Eventualno je imala nekolikomesečno iskustvo u osnovnoj školi. U tom slučaju predavanja će po težini biti srazmerna univerzitetskim, a metode kao za predškolce.
Dok šeta kroz učionicu i samo zadaje nove zadatke (praćena odmeravanjem dobrog dela devojaka iz odeljenja) sva ambiciozna i puna svežeg znanja, buljiš u njen dekolte i kontaš da je domaći najmanje što bi uradio za nju dok te tako gleda.
Sledeće nedelje, ubeđen da si stekao njenu naklonost - zaključak proistekao zbog nekoliko osmeha i što si među prvima kojima je zapamtila ime, dođe i sva slatka ti zabiberi keca.
Česte, ogromne greške koje prave sportski komentatori prateći utakmicu i ocenjivajući pojave. Sjajan primer možemo videti kod Slobodana Šarenca, legende komentarisanja košarkaških utakmica, kome je dugotrajno proučavanje košarke očigledno oslabilo vid.
- Navaro, NAVARO! I, pogađa! Ostaje nam da vidimo da li je ovo bio šut za tri poena! (Španac je prešao liniju za čitavih pola metra) Čini mi se da je nagazio. Da, bio sam u pravu. Dvojka za Špance.
- Teodosić! Bravo, Teo majstore! Nova trojka za Srbiju! (pogodio je sa ''reketa'')
Neee, ipak je to bio šut za dva poena. Šteta.
U slučaju da legenda ne primeti da je pogrešio, kasnije će okriviti organizatore za očajno vođenje statistike na celokupnom turniru.
Pojava ravna bradatom bombašu-samoubici, razbojniku koji upravo beži iz banke sa sve mitraljezom u rukama, ili, što je kod naših medija popularno, navijaču (tj. huliganu) koji sa šest upaljenih baklji trči i baca bombe unaokolo, sa sve nožem među zubima.
Jednostavno, da bi stigao do cilja i željene (voljene) osobe, mora se mimoići sa podosta ljudi ukoliko se nalazi u nekom većem mestu. Pritom će izazvati sijaset negativnih reakcija od raznih tipova ljudi prilikom tih mimoilaženja...
1. "Vidiš kako on nosi cveće devojci, a ti meni ni ružu, a kamoli buket?" (devojka dečku);
2. "(U sebi) Mamu mu jebem, sad je ovaj bilmez morao da prođe" (taj dečko);
3. "(U.s.) E, kad sam ja mojoj Mileni kupovao cveće... A ona me prevari sa onim...". "Izvinite, imate li žilete? Nebitna marka, samo da su oštri." (nesrećno zaljubljeni mužjak);
4. "(U.s.) On sad nosi cveće nekoj... Kao nekad Branislav meni... Šmrc!" (nesrećno zaljubljena)...
Ima tu još primera i-ha-haj, ovo su samo neki. U svakom slučaju, ovakve situacije su čist dokaz da u svakom dobru ima i neko zlo. Tog dana ćete, ukoliko ste taj dečko, biti na vrhu top liste najomraženijih osoba dana kod bar 10% mimoilaznika, kod 5% ćete biti na nedeljnoj listi i bar 1% na mesečnoj.
No, za sve vas to zabole ako ste usrećili onu kojoj ste naumili da uručite taj buket. A ako ona bude ravnodušna nakon svih muka koje ste proživeli i ružama takvu energiju prenosili- onda je reč o velikom sjebeksu...
Lihvarska hulja, taj đavo. Sve ti da, sve što ti srce ište, a još više ti uzme i duplo otme. A čovek k'o Grčka, pao mu kreditni rejting. Klonuo duhom i celim bićem. Otišao u stečaj, opkolili ga poverioci. Kažu, nema od njega ništa, propada. Još kažu, najbolje ga privatizovati. A đavo upravo to i ima na umu.
Kada čovek svesno prepiše dušu na đavola, obično to radi sa nekom, po njemu, adekvatnom kompenzacijom na umu. Slava, uspeh, novci. Tri reči, jedan pojam. Kad imaš jedno, imaš sva tri. Zdravlje i dug život retko ko traži, što je i razumljivo jer je retko ko tako prizeman i skroman, a i zato što se to baš to dobro zdravlje veoma često uzima zdravo za gotovo. Dok god se njime može pohvaliti ne pridaje mu se mnogo značaja.
A željeni društveni status i ispunjenje snova koštaju. Mnogo. Mnogo odricanja u oba slučaja. U ovom slučaju, odricanje od sopstvene duše. Odricanje zarad snevanja sna na javi, koji naspram večnosti u paklu, zaista deluje kao intermeco između dva veoma mračna čina Fausta.
Seljačina nije čovek koji živi na selu. Ljudi koji žive na selu su normalni ljudi, seljaci, osobe koje se brinu za stoku ili baštu ili šta već koji od njih poseduje.
Seljačina za razliku od seljaka može da živi i gradskim, prigradskim naseljima pa i u samom centru neke metropole. Lako se prepoznaju na ulici. To je onaj jadni pokušaj nafuranog lika/nafurane ribe, sa jadnim fazonima i totalno promašenim pokušajem praćenja aktuelnog stila oblačenja. Obavezno puši, praveći one retardirane face dok uvlači dim. Pljuvanje je 'mast' kod muškaraca.
Koriste totalno izlizane fazone, u proseku do godinu i po dana starosti, koji više nikome nisu smešni i neretko kupe fazone svojih ortaka iz društva koji su smešni jedino u slučaju kada ih ta osoba originalno priča, nipošto u interpretaciji seljačine.
Ribe muvaju na uvek retardirane šabanske načine, za ljubav nikad nisu čuli. Svakoj pokušavaju samo da se uvuku u gaće. Devojke tog tipa su radodajke, u pokušaju da na taj način steku neku popularnost, jer nemaju nijedan drugi kvalitet i smatraju to jako bitnim. Takvim ljudima nije ni blizu jasno koliko su ti svi postupci smešni.
Svako mesto ima bar jednu ovakvu osobu, onako sa pola mozga i prate je gore navedeni i slični nekvaliteti. Žalost današnjeg društva.
Ko zna što je to dobro. Ne znaš ni sam kako si je dobio, ne možeš da vratiš film. Dolaziš iz bolnice i sedaš za fejs da bi javio to nekim ortacima. Oni kažu svojima, tako da za 5 dana dosta njih sazna. Ti ceo dan sediš i kuckaš se, umireš od dosada, a uključuju se neki levi likovi kojima se jedva javljaš, da te pitaju kako si, ali ipak bitnije im je kako si je dobio i onda i sami vraćaju film da l` slučajno nisu pili posle tebe na nekoj pijanci, ili jeli. Pola njih i ne zna šta je to, pa si sa vikipedije napravio prečicu da bi im kopirao link ako te pitaju, ali su čuli da je nešto zajebano, da nećeš smeti da piješ 6 meseci i da moraš da ležiš mesec dana. Svi se odjednom nešto interesuju i šlihtaju, zapitaš se koliko si ti ustvari važan. Baba i deda redovno počeli da donose ručkove posebno pravljene za mene, sećajući se kroz maglu šta volim i smem da jedem, jer daleko žive, u zgradi prekoputa, pa se zato veoma često viđamo, na nekih mesec dana i kada deda primi penziju. Sve se na kraju svede na jednog, dva, ili, u najboljem slučaju tri čoveka koji nisu dupelisci, pored roditelja, rođene braće i ponekih iz uže rodbine kojima je stalo do tebe i koji se stvarno interesuju i za tvoje zdravlje.
