
Један од начина да оправдаш сваки свој испад. Какво год срање настало (претило да настане) ма колико други били забезекнути твојим поступком, вађење је на дохват руке: шмекерски поглед, благ осмех, речи из наслова и извукао си се.
Нешто као просто проширена реченица "маа шаааалим се/шалио сам се", само ефикасније.
- Чуо сам да си стартовао ону рибу, шапн'о јој нешто и да ти је звекнула шљагу, онако из рамена?
- Ма матори, то је опклада била у питању...
- - - - - - - - - - - -
- Видео сам те данас у паркићу са цигаретом у руци битанго мала, дођи вамо... дођи, дођи!
- Немој ћале, искулирај, знаш изгубио сам оплкаду, па сам морао да...
- - - - - - - - - - - -
- Добро вече момци, ваше личне кате молим. Да ли је неко од вас осуђиван? Дајте ми ту торбу... Шта имате унутра? Охохоохо какво је ово зеленило?!
- Паа знате, ми смо се вечерас баш кладили да ћу ја у торби да носим а да ћете ви да да прођете овуда ии...
(није потврђено да ли ради у овом последњем случају)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
-
+
+
=
:
♫♪
'Bem ti život kad moramo da se pravdamo što smo ljudi.