Niti da se jebe za pare, ni za džabe, ni da se jebe uopšte, ni da ti izdrka u mimohodu za somundaru, jednostavno bolE nju kurac.
-I, tako drage kolege, to bi vam bilo komanditno društvo, uz naravno dopune i izmene našeg milog nam zakona iz dve 'iljade šeste. -Dovrši li ovaj, aman? -Samo još trenutak drage kolege, čisto da vam napomenem esencijalnu razliku između komanditora i koplementora, načinu unošenja sredstava i DA, naravno da ste već pretpostavili, mada bih sada ladno mogao da vam pričam o tome kako nisam trsio ženu već par meseci pošto me niko ne sluša, i o transferu sredstava u slučaju smene i jednih i drugih. -U, jebote, dokle više, šta bulazni ovaj, smorih se k'o kurva u menopauzi? -Ma, gde znam. :nastavlja da nevešto crta falus markerom po klupi:
Danas je ćata postao istorizam. Može se sresti jednno na retkim seosko-šatorskim svadbama. Sada je takvih veselja sve manje. Ćata je čovek zadužen za popisivanje koverti i poklona koje mladenci dobiju na svadbi. On mora biti poverljiv porodici mladenaca, proveren čovek.Kada se gosti izljube sa roditeljima mladenaca i kumom, dolaze do jednog stola i knjižurine nad kojom ćata piše. Onda gosti izvuku kovertu ili neki poklon, a on zapiše koliki su iznos doneli i koji je predmet u pitanju ako nije novac. Pored njega uvek stoji jedan mlad dečko koji sve to unosi u sobicu preko puta.
I tako sve dok gosti dolaze. Ništa se ne ostavlja slučaju, koverte se odmah otvaraju i pregledaju, poverenje ne postoji. U Bosni se dešavalo da gosti donose prazne koverte a kažu da unutra ima petsto maraka. U Šumadiji to ne prolazi. Nekad pored ćate stoji mikrofon i direktno u šator se saopštava ''A od Jove Jankovića, blender i trista maraka za drage mladence!''
Posle svadbe se vrše analize dobijenih stvari. Gleda se koja porodica je koliko dala i vraća se istom merom na njihovim svadbama. Ćata je bio daleko uvažen ali se dešavalo da neki nekoliko koverata smota za sebe. Zato s vremena na vreme, odrasli pošalju nekog klinca koji se stalno mota okolo dok gosti daju koverte i poklone, da bi se uverili da ćata ne prisvaja novac u svoju korist.
Kada elokventna osoba ostane bez argumenata na sve do tada rečeno.
(jutro posle izlaska, mamuraš, pališ komp, iskače poruka)
-Slatka gospođice Slađana, sinoć ste meni poslali poruku, verovatno greškom. Elem, nisam platio račun pa nisam mogao da vam odgovorim, u slučaju da ste nekim slučajem stvarno i hteli meni istu da pošaljete. U svakom slučaju, ja mislim da je to sudbina. Srdačan pozdrav iz Mramorka, Darko Cvijanović ;) -O.o Mislim da si pogrešio nešto.... -Nisam : „Biću u gradu sa drugaricama još sat vremena, gde si ti?“ -Ok, greška, koristim stari telefon, prsao je skroz, mada ne znam odakle mi tvoj broj, sori, neće se ponoviti, poz. -Hehehe, ja ti kažem sudbina ;) -Verujem u karmu, a ništa loše nisam uradila da me sudbina spoji sa tobom ... -E ovo je bilo nisko ;) Ali želim da ti stavim k' znanju da i dalje odvojim vreme za tebe ;) -Srce mi je puno, oplodi me Darko, želim tvoje dete! -He he he, nemoj odmah sve karte na sto ;) -Ne, ozbiljno, želja mi je da imam dete, ružno i glupo, pomalo retardirano, a pošto nemam genetskih predispozicija želim da me staviš u blagosloveno stanje .... -Jebiga, ružno dete može da se prolepša, šteta je što si ti nepismena kao i ranije ;) -Kako si me spustio :( odoh da se ubijem, ne zaslužujem da živim više, avaj! -Samo želim da ti pokažem da eksplicitna vređanja kojima si ti sklona ne da nemaju nikakvog efekta nego su i smešna. Realno, ružan sam, glup, šta je sledeće, gurnućeš me sa klackalice i srušiti kulu od peska, hahahahaha! -Razmišljala sam o tome, ali bojim se da ćeš se žaliti mami ....
Mala, plastična kuglica, obično narandžaste boje, koja se ubacivala u dečije puške kineskog porekla. Glavna, neretko i jedina municija u čuvenim ratovima i zasedama. Jauk prilikom, boga mi jakog bola u slučaju da je hitac ispaljen iz neposredne blizine, bio je i ostao glavni dokaz da ste ''mrtvi'' i izbačeni iz igre. Svaki klinac koji je rođen devedesetih, odnosno onda kada je puška i bila najprometniji proizvod, zna kako izgleda ovo maleno ubojito oružje. Najčešća boja bila je narandžasta, česti su bili i oni beli, plavi i crveni, a crni su bili u posedu samo onih najvećih jebača u društvu. Pištolj ili puška, oružje predviđeno za ovakvu vrstu municije, uvek se moralo ''repertirati'' kako bi pucanj bio omogućen. Ovo je za mnoge mlakonje predstavljao neprevaziđen problem, barem do polaska u školu. Municija se kupovala u obližnjoj radnji, sve dok se ne bi iscrpli i poslednji znaci razumevanja naših roditelja. Nakon nestašice, nastala bi opšta potera i domišljatost, čime su naši klinci ovog doba postali jedini konkurenti za nenadjebivost junacima partizanskih filmova. Osim novca, roiteljima, naročito mamama, predstavljao je izvestan problem i činjenica, tačnije njihova briga, da će nas ove plastične stvarčice povrediti, naročito ako budemo pogođeni u oko. Smatrajući prevaziđenim, verujući u nove ideale japanskih animiranih filmova, i ne zanimajući se uopšte za oružje, nova klinačka generacija zapostavlja metkiće puštajući ovu umetnost da izumire, živeći jedino u sećanjima onih koji su je odavno prerasli.
Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški. Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja. U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.
1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli? Trkamo se! Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!! A baklave? A baklave? I baklave! To! Alah je veliki! Jašta! Jeee! Stani, alija! Uzmi buzdovan. A, okej.
2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!! Reci, kevo. Opet si skuvao viršle u pakovanju. A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle. Neka sine, tu je mama.
Tri osnovne teme turbo folk pesama/hitova. Zavisno od perioda godine, izvođači izbacuju pesme sa jednom od tri teme. Letnja pesma ide negde oko aprila/maja i postavlja se na jutjub uz obavezan dodatak LETNjI HIT! - nipošto bez keps loka i uzvičnika, jednog ili više. Za spot je dovoljna neka kafana, alkohol i polugole (više gole) plesačice. Novogodišnja pesma izlazi uglavnom krajem novembra/početkom decembra, takođe okarakterisana na jutjubu kao HIT, MEGA HIT i slično iako u momentu davanja takvog imena pesmi, nema ni 100 pregleda, ali to je manje bitno. Letnje i novogodišnje pesme se svake godine ponavljaju ako u tekstu se spominje ljubav na moru, šetanje uz plažu, žurke i slični motivi, kad otkuca sat biće ovo-ono itd. Ljubavne pesme su vrhunac, mogu da se snimaju tokom cele godine i u slučaju da mogu da se slušaju uz alkohol, imaju dug vek trajanja. Ako se zapiči na nešto tehno pesma je kratkotrajne popularnosti jer će da smori vrlo brzo. A ako još se spomene neki alkohol, prevara, zašto si me ostavio/la?, gde si bila kad sam bio niko, dođi da me zagrliš, što se ne javljaš, pozivi neuzvraćeni, pišem ti pismo (ko još danas piše pisma? ) i slične teme, pa to je hiTčina!
p.s. bez uvrede na muzički žanr, realno je tako.
Zaaaaštooo si meee ostaviiilaaa, letooo je bilooo i mii kraaaj moraaaa, zaštooo si meee napuuustiiilaaa, zaaar ovo kraaaj biti moraaa? Pijeeem jednu za druuugooom, ostavi me tiii sa tuuugooom, ne javljaš seeee meniii višeee, rakijaaa miii suzeee brišeeee.... Novu godiiinuuu čekaćuu bez tebeee, zaželeećuu te u ponoć, da mi budeeeš srcu bliže, jer mom srcuuuu trebaaaa pomoooooć..... :odoše čaše:
Jedna od najvećih iluzija kojoj svi vole da pribegavaju. Tako im je lakše. Ipak, to ne menja činjenicu da je to jedna od odvratnijih floskula koju je ljudski um porodio. U najboljem slučaju, može da se promeni samo naš ugao gledanja na datu stvar, a nikako ništa suštinski u vezi s njom.
Ako te neka firma zajebala za posao i primila nekog preko stranke, vremenom možeš samo da odustaneš od namere da direktoru iste nabiješ Magnum 44 u usta i izdeklamuješ "Do I feel lucky" monolog. Ali, prolazak vremena ti neće doneti posao. Moraš sam da ustaneš, kucaš na vrata, vučeš za rukav, šalješ mejlove, praviš frku i ostalo. To deluje malo ispod časti, ali u zemlji u kojoj smo, ta sintagma odavno ne postoji.
Ako nisi uspeo ništa da uradiš kod ženke koja ti se dopada iz jednostavnog razloga što nisi ni pokušao, jer su ti se u odsudnim trenucima jajašca kompresovala na veličinu plastičnih kuglica za pištolje, vreme neće da ti je dovede u naručje. Ako želiš nešto, moraš da uložiš trud. A možda ni to ne bude dovoljno. Ali, bar nećeš da se grizeš.
Ako si izgubio dragu osobu, ona neće ponovo da ti poleti u zagrljaj kad prođe malo vremena. Možeš samo da prihvatiš da više nije tu.
Što bi rekao univerzalno voljeni lik iz serije "Doing things changes things".
Jedina stvar koju vreme zaista menja je mesto boravka ljudi.
- Brate, ubiću se...obori me Suarez za jedan gol, za 125.000. - Opušteno, brate, vreme menja sve, za koji dan se nećeš ni sećati toga. - Neću se sećati, zato što neću ni biti živ, trebalo je da vratim te pare Žiletu Robiji, sad će da me spakuje u najlon kesu i da me baci u reku.
- Čoveče, zapečatio sam sebi sudbinu...Maja zaglavila... - Mala Maja, ćerka Miće Šakala? Sa tobom? Matori, voleo bih da ti kažem da će vreme promeniti sve, ali, iskreno, gotov si. Hoću da nasledim tvoj A4.
Izreka koja se koristi kada želimo da naglasimo da nije sve onako dobro kako izgleda na prvi pogled.
Goksi: "Kakva ti je ta nova firma gde si počeo da radiš?" Miki: "Pa kad gledaš spolja, rekao bi čovek sve je sjajno i bajno... međutim "iznutra" posmatrano je sve to dosta drugačije!" Goksi: "Znači, sinak, spolja gladac, a unutra jadac?" Miki: "E baš to, matori!!!" --------------------------------------------------------- Mare: "Kakva je "bomba" ova Dragana!" Coa: "Dobro izgleda, nema šta... ali je cura baš ograničena, pričao sam juče sa njom pola sata!" Mare: "U, jebote, baš šteta... a bio sam siguran da u njenom slučaju pamet prati lepotu!" Coa: "Ni blizu, sinak, veruj mi... riba ti je ono: spolja gladac, a unutra jadac!!!"
Papučarska molba za oproštaj preko neta. Karakteristična za vrstu alfa papučara koji su u izvinjavanju konkurenti Borisu Tadiću.
On: Ljubavi izvini mnogo što sam popio ono jedno pivo sinoć, je l' mi opraštaš? Ona: Kakvo pivo kakvi kurci? Ja tebe nikad nisam videla ni sa hladnom koka-kolom u ruci... On: Pa primetila si da sam juče bio malo opušteniji, dokačio sam ti sisu svojim grudima dok smo se ljubili, e jes' me malo udarilo sad kad se prisetim. U svakom slučaju izvini! Ona: ... On: Je l' mi opraštaš? Ona: 'Oladi bre! On: Znao sam! Uvek se ljutiš za takve stvari...
Rendomli upoznaš likušu koja ti parira u smislu da slušate iste stvari,konta tvoje šale,pravi dobru sarmu,okej, možda ni ne znaš kako to radi u krevetu i da li uopšte smotava sarme ali shvataš poentu da je likuša super kul. Ali tebe drugi problem muči nije to zato što ona ima koju kilu viška (šta koju, brate tonu) niti što je krezubava,već što si tu gde jesi da polažeš ispite,duvaš,izlaziš,jebeš tu i tamo ništa za stalno,dobiješ diplomicu i doneseš ćaletu i kevi, u najboljem slučaju. Ili kreneš faks napustiš jer si skapirao da od faksa nema ništa da će firmica sa ortacima bolje ići (naravno roditeljima uBosni javiš da polažeš ispite sve po pe esu itd.) prosto uživaš u tom stilu života, i onda ti se pojavi ovo. Hteo bi da ispadneš fin,da ne povrediš njena mala osećanja (ma koja osećanja ko da je tebe neko pitao kako ti je bilo kada te ona prepička u srednjoj ostavila zbog Steve mesara) pa joj lepo kažeš "Ti si super devojka ali ja nisam spreman za super devojku". Okrenuvši joj leđa sa mišlju da možda ipak dobro puši jer ima takvu nekakvu vilicu,osetiš jak bol u leđima probudiš se u urgentnom, da jbg nisi znao da oće i da bije.
"E ćao, ja sam...." "Slušaj mala nisam ja za tebe ti za mene jesi, suprotno ne. Ščula!" "Pa okej samo sam htela da vas pitam za pomoć deci iz Dečijeg sela..." "Ma na evo vam novci, se nosite i vi i sve u ...."
