Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.
Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.
Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.
Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.
Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Opis gromoglasne tišine u okolini gde je atmosfera kao na parastosu.
-Kako je gore? Je l' može da se uči? Ne prave mnogo buku?
-Ma koja buka, koje šta?! Hodaju na prstima, listove okreću laserski... Ma mogu da čujem kako mi trepavice klapću! Nema šanse da mogu tamo da sedim duže od deset minuta... Sablast živa!
Uzrečica slična uzrečici 'Mislim, ono'. Samo što ovu uzrečicu koriste đaci.
Vuk je bijo, ovaj, kako se zove, zao i htjeo je ovaj, kako se zove, da pojede ovu, kako se zove baku od ove,kako se zove, crvenkapice i ovaj nju.
Prvi tom ultimativnog dela "kako sam zagulio cvjetnaju revoluciju".
Spremaš se da izgovoriš neviđenu glupost.
U trenutku kada radiš prvi pokret usnama to da izgovoriš, shvataš da ćeš se ili izblamirati ili naljutiti nekog ili najebati i da ne bi trebao da nastaviš sa tom rečenicom.
Ne. Ipak si je izgovorio. Iako je mozak slao signale kroz čitavo telo da te zaustave. Iako je sve u tebi vrištalo da ne radiš to, ipak si uradio. Kočnica je popustila i u momentima dok si izgovarao te reči znao si da nisi treb'o, ali si tek po završenoj rečenici i po licu sagovornika, potpuno bio svestan da nekada treba prvo malo razmisliti. Ispeci pa reci čoveče.
Jebiga. Kaci konjina.
- Jebote kako sam gotivio ono mesto na brdu, kod terase. Najjače je bilo tamo privesti neku ribu. Cepaš. Gledaš zvezde. Milinko Pantić. Je l' znaš to mesto?
- Kako ne znam bre. Pa ja sam tamo bio....
(Ne završavaj rečenicu Đole. Nemoj! NE! Ispašće kao da si ti tamo išao da pušiš nekome ako je tako sastaviš. Stani. Svi će ti se smejati. Zaustavi se! NEEEEEEE!)
.....najmanje pedeset puta na pušenju.
- AHAHAHAHAHAHAHA!
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Dobro veče momci. Lične karte.
- Nemamo. Tu smo iz kraja.
- Iz kraja a? Jese to oseća neka trava indijanci a? Jeste duvali?
- Pa šta da ti kažem.....
(Ne! Nemoj! Dobićeš batine. To je interventna. Oni lome na keca. I za manje stvari. I ortaci će ti dobiti batine zbog tebe. Nemoj! Ne! NE! NEEEEE!)
......zakasnio si za minut. Sve smo poduvali.
- Mile, spremi se da im vadimo otiske bubrega.
Ironičan odgovor na pitanje kako napreduješ sa papirima za kuću/ stan/ kredit...
Starinski izraz. Krajnje brutalan način da nekome poručite da mu ne verujete kada obeća da će se odreći neke svoje navike koja užasno ide po živcima. Često se tako daje na znanje i osobi koja je dala to obećanje da ste svesni da ni ona sama u to ne veruje.
Oprezno upotrebljavati izraz, može biti opasan po zdravlje.
- Joj, vidi kako slatka haljinica! Samo još nju da kupim, baš mi se uklapa i za ovo leto sam mirna, ništa više ne kupujem!
- Rekla svi... (ujed za jezik)
- Nisam te čula.
- Kažem, rekla si tako i ja sam siguran da će tako i biti.
Rečenica koju izgovaramo kada, pogođeni nepravdom, nismo u mogućnosti baš ništa da učinimo sem da odigramo na kartu morala onog koji nam čini nepravdu.
Kada nas političari lažu, kada šalteruša galami na nekog penzionera jer ovaj ne zna da se potpiše, kada vidimo dvoje mladih ljudi kako se igraju mame i tate u našem haustoru, kada sudije kradu naš omiljeni tim ili reprezentaciju, kada nam smanje plate a podignu dažbine, kada policija tuče omladinu bez razloga......
Ono što kažeš kada u novinama vidiš reklamu za novi cd Zdravka Čolića sa njegovom najsvežijom fotografijom, toliko ispeglanom u fotošopu da pomisliš da je to slika s' početka njegove karijere.
- E, Čola snimio novi cd. Vidi kako je bio mlad...
Ovu recenicu cesto upotrebljavamo kada se nadjemo u veoma neprijatnoj situaciji iz koje ne znamo kako da se izvadimo.
1. Primetimo zgodnu i lepu devojku kako sedi sama i pije pice, prilazimo joj, pocinjemo da je muvamo i taman kad pomislimo da smo na dobrom putu da je smuvamo, pojavljuje se njen decko (uglavnom neki krupni, nabildovani, celavi i istetoviran tip). Posle njegovog pitanja "Sta ti radis sa mojom devojkom", shvatamo da smo u nevolji i tada mu kazemo "Mora da je greska".
2. Porfesorka nas uhvati kako prepisujemo i naredni cas pita "Jesam li tebe bese uhvatila u prepisivanju?", a mi joj odgovaramo "Ma nemoguce, mora da je greska".
