Poduža stolica.
„klupa u parku“
Tačno ta rečklupa u parku2 definicije →
Improvizovani krevet u parku, koji se najčešće koristi petkom uveče.
Umetnički atelje klinaca huligana.
Školska klupa koja je izvor korisnih informacija. Na njoj možete otkriti da vaša simpatija iz drugog odeljenja sedi na istom mestu kao i vi, da je Fiza krava, i da je neko udubio svoje ime u njoj još davne 1995, što svedoči o starosti školskog inventara.
Svaki djak iz zadnje klupe je taj koji:
-brise tablu, bilo da je redar ili ne
-radi zadatke na tabli, bilo da je na redu ili ne
-otvara, zatvara, prozore, vrata
-ide po kredu, trebao ili ne
Cak i ako si nedovoljan, dovoljan, dobar, vrlo dobar ili odlican ucenik, nema veze sto ti ucis, uvek si trn u oku profesoru. I uvek sve pocinje od tebe. Ali bas uvek.
Prof.: Ajde ti, iz zadnje klupe, reci nam nesto o kulturi starih grka.
Prof.: Ajde, ti, iz zadnje klupe, prestani da pricas.
(cak i ako nisi ni beknuo, uvek ti pricas)
Prof.: Od koga da pocnemo s citanjem? Ajde, ti, iz zadnje klupe, pocni.
Prof.: Jao, pa tabla nije obrisana! Ti, iz zadnje klupe, opet zabusavas?!
Kad ni odlazak u ćošak više ne pomaže, kao ni čupanje za zulufe ili packe lenjirom po dlanovima, onda te učiteljica pošalje u "magareću klupu" koja se obično nalazila negde u ćošku učionice, iza svih, da sediš sam. I tu sediš ceo dan a možda i duže, dok se učiteljica ne smiluje da te vrati na tvoje mesto. Ako ima još neki "magarčić" on sedi u drugoj magarećoj, da ne biste pričali. Bio je to vrhunac diskriminacije. Totalna beda. A ko za inat, svi se za vreme časova okreću i gledaju te sa visine... Joj, zemljo, otvori se!
Klupe za papučare se često mogu naći u hodnicima većih tržnih centara, najčešće ispred butika, jer se neko smilovao i na momke koji ne vole atmosferu u ženskom butiku, a koji bi da odmore malo izmučene noge za vreme dugih minuta čekanja devojke/žene ispred butika. Glavna zanimacija ljudi koji sednu na ovakvu klupu jeste gledanje u jednu tačku i čačkanje telefona.
Tipična izreka maloumnika koji ne shvata da izgovara jednu te istu stvar dva puta.
Kristijan Golubivić: "E onda znate, ja skinem te silne krsteve i lance i stavim na benč-klupu."
Drveni predmet srednje veličine koji ima ugravirane potpise učenika, koji su, skoro uvek, zanimljiviji od nastave. Služi kao izložba za žvake. Često ima višak šrafova koje je domar stavio u nameri da popravi nogare.
Tandem snova za svakog učenika, personifikacije demonskih vorlorda za svakog profesora. Glavni džabalebaroši. Prikaz maksimalne kulijane i bola u kurcu za sve oko sebe, dok u isto vreme nema aktivnijih osoba u celoj učionici. Osobe koje Denisa Napast mogu naterati da se zavuče u ćošak i plače, dok mu se istovremeno podsmeva ostatak učionice, predvođeni, naravno, zadnjom klupom.
Stajling im je uvek na nivou, bez i jedne zamerke. Zurka uvek doterana, a ispod klupe se uvek nalazi arsenal papirića, duvaljki, neretko i raznog voća i povrća. Na klupi jedna ižvrljana sveska, polu-iscepana, par spaljenih papirića, bar jedan upaljač i paklica dojajanih cigara. Nekoliko parčića krede, koji služe za gađanje, 2 do 6 mobilnih telefona, sluške i retko, jedna hemijska olovka.
Tron na kom sede kraljevi odeljenja.