Osoba u koju polažeš sve nade i očekivanja. Njegovo ime, lupivši ga po ramenu, možeš da izgovoriš pred celim svetom. On te nikad nije izdao, i njegove sposobnosti su neprevaziđene. Jedina svetla tačka u životu. Kada izgovoriš ''moj čovek'' nema dalje konverzacije, već se, onom ko je ušao sa tobom u razgovor o njemu, odmah daje do znanja da će ga svaka sledeća reč skupo koštati.
:početak konverzacije:
- Je l' Milovane, kako ja mogu da verujem tom tvom gilipteru? Ne dozvoljavam ti da prenoći kod nas, lopov je i pijandura. Neću takvog čoveka u mojoj kući.
- Moj čovek.
:kraj konverzacije:
Dakle u neka davna romantična vremena džentlmeni su svaku lepu gospođicu ili gospođu pozdravljali skidanjem šešira uz obavezne reči: "Moj naklon"
Stariji muškarac u kasnim tridesetim ili četrdesetim sa kojim se zabavlja tvoja drugarica koja je u ranim dvadesetim.
- Dobar dan, čika dečko od moje drugarice...
Stara fraza, koja ima savremenu definiciju
Imućno momce, neretko proćelavo, debelo, pozeljno i priglupo. Šansa koju ceka svaka ženska (čitaj sponzoruša), da ga novčano iscedi, k'o pijanac rogonju od po litre, na eks, do poslednje kapi
Evo spike dve savremene devojke, po muški rečeno sponzoruše:
likuša 1 : jao draga, mislim da sam konačno nasla pravog muškarca za mene, Milojko je moj princ u belom audiju
likuša 2 : nije valjda, sestro, jel si sigurna u to?
likuša 1: apsolutno
likuša 2: i sta nudi?
likuša 1: paaaaa... za sada poršee, stan od 100 kvadrata u Nju BeGeu, i letovanje na Ibizzi
Likuša 2: woooooooow... definitivno decko koji obecava
Način na koji profesionalni sportista saopštava djevojci da je njegov broj.
Najoriginalniji odgovor konobaru kada odbije da vas usluži frazom: 'Nije moj sto'...
Izraz označava grupu ljudi, koji ne zadovoljavaju kriterijume, da bi bili u njoj.
Slavko: I, ko će biti sve, na tom velemajstorskom takmičenju u pljuckanju u dalj?
Mirko: A, pa biće tu odabrana ekipa:Janko, Trajko, Marko, Žarko i naravno ja.
Slavko: Uuu, sve moj do mojega...
Pitanje koje očekuje svaki otac, u društvu sina, sretne starog prijatelja. Zajebana stvar kad se pogrešno interpretira.
-Ooo, 'de si Jevreme, jebem ti krsnu mrvu, šta radiš? Jesi živ? Kako ide?
-Kako ide, i muda se vide. Ma nije loše, 'bem li ga. Kako si ti?
-Ja bolje ne pamtim. Krenulo me k'o Marka Jarića. Nego, koji je ovaj mali, je l' to tvoj dečko?
-Ma koji dečko, jebem te uglavu, to mi je sin.
Svaka žena je bar jednom u životu naletela na jednog takvog. On svojom pričom oduševljava, budi našu romantičnu stranu, budi verovanje u princa na belom konju, i onda jednostavno nestane. Nema ga. Ne postoji.
Priča tako divno, slatkorečiv je, priča sve ono što želite da čujete. Kao da zna, jebote. Uvek upotrebljava reč "mi", iako se znate tipa 3 dana. Priča da ćete zajedno ići svuda, da vas čeka svetla budućnost, bla, bla. Samo puste priče. On obećava sve i svašta, i naravno ništa ne ispuni. Možda sprema prijemni za FDU, nije nemoguće.
: E, je l' ti se javio Marko?
: Ne. Ne mogu da verujem... Čuli smo se svaki dan, izašli par puta zajedno, sve super, pričali o svemu, imamo mnogo toga zajedničkog, samo se ljubili, nije navaljivao da bude nešto više, i dečko se samo izgubi. Kao da je u zemlju prop'o. Ako, tako mi i treba kada sam naivna.
: E, moja ti. Klasičan dečko koji obećava. Pazi se sledeći put.
Živim sa roditeljima, ne radim, nemam kola, letujem u lavoru...
- Maco, ja sam jednostavan dečko, ne znam šta si očekivala !
