Urbana legenda, pandan vukodlaka iz drevnih mitologija, nindža modernog doba, reaguje samo na stimulanse u obliku prevoznog sredstva. U slučaju napada na vaše pravom zasluženo, laktovima (a bogme i nogama) izboreno mesto, iz iskustva žrtava nasilja smo došli do zaključka da fluorescentno žuti prsluci utiču na momentalnu promenu psihe, i na pripitomljavanje ovih, inače, krvoločnih bića.
- Sine, ajde da ustaneš dedi, i ja sam to radio starijima kad sam bio mlađi (vadi novčanik) vidi ovo, gledaj kakav sam bio u ličnoj karti, kao od stene odvaljen, mogao sam volu rep da iščupam, a ti sad tako sediš, gde će ti mladost?
- Deda, nije mi dobro, upravo sam proveo 10 sati na fakultetu
- Ih, fakultet, ja sam u tvoje doba morao da pređem 3 planine, preplivam 2 reke i da pređem jednu pustinju, da bih stigao da svoje osnovne škole, a ti se tu žališ nešto, ajde ajde, ustani ti malo pa sedi posle
- E, da znaš da si u pravu (vadi žuti prsluk za signalizaciju polako iz torbe), treba da počnem da radim drugu smenu...
- A sinko znaš, sedi ti slobodno ionako silazim na sledećoj, a i nemam dokumenta kod sebe ju ju ju, senilan čovek pa zaboravlja kod kuće...
Bas tako.Iz vise razloga:
-Zdravo se hrane.Izbegavaju meso,ribu,mlecne proizvode,prskano uvozno voce i povrce.U obzir dolazi domace zavelo povrce i poneka tresnja ubrana u prolazu.
-Fizicki su aktivni.U stanju su da prepesace ceo grad i obidju sve pijace kao fol trazeci dinar jeftinije jaje,a u stvari zbog organizma.
-Kontrolisu zdravlje.Cetiri od sedam dana u nedelji provode po lokalnim ambulantama mereci "pretisak",dok ostala tri dana tumaraju po apotekama u potrazi za lekovima sa pozitivne liste(ponovo kretanje kao fizicka aktivnost).
-Bave se sportom.Sah u parku je samo jedan od njih.
-Zive bez stresa.Deca su ih odavno napustila.
-Uvek su lepo raspolozeni i ne dozvoljavaju da im bilo sta kvari dobro raspolozenje.Gledaju samo RTS dnevnik po kome ovde tece med i mleko.
-Smeju se svaki dan.Svako jutro kada procitaju citulje i vide da nema njihove slike,blazen osmeh im predje preko lica.
-Ne gledaju SP u fudbalu.Po njima nema vise igraca kao u njihovo vreme(e moj sine da ti znas kakav je vihor Trandafilovic bio).
-Njihov favorit uvek pobedi na farmi.
Da nije smesno bilo bi zalosno.
Neizbezna pojava u domovima zdravlja. Tu je od kad se otvori, pa neretko i do zatvaranja.
Poznaje sve lekare. I oni njega. Sa sestrama je na ti. Uvek je raspolozen za pricu sa vrsnjacima a i za svadju ukoliko je potrebno.
Tu je da zavodi red i prati da neko ne ulazi mimo reda. Ukoliko do toga dodje postaje mnogo gadan i ljut.
Dok ga lekari ne prime, jako mu je lose, ali cim cuje da ce biti primljen, odmah zapocinje konverzaciju sa bilo kim.
Ako je u pitanju vrsnjak razgovor tece u stilu "secas se kako smo Svabe tukli na onoj cuki 44 - te. A gde je sad komesar Manjo da nas vidi"
Latinski naziv za ovu pojavu je:
PENZOS U DOMUS ACCUTA.
Bili vi lepi kao Apolon, građeni kao Mister Proper ili divlji kao vođa navijačke grupe Rada sa Banjice, oblačenjem ovakvog tipa majice bez velikih problema ćete se transformisati u penzionera iz zemlje Beneluksa u turističkoj poseti Mediteranu. Iako po svojoj prirodi i neposedovanju rukava ova majica jeste siledžijka, njen karakterističan lastiš na vratu koji se pribija i ne dozvoljava bilo kakav izraz na majici (ni V, ni U, ni O, a ni bilo koji drugi) gušeći onog koji je nosi kao da vas davi obezbeđenje na splavu, prosto vizuelno zamaskira svaki trag mišićne mase i prikazuje samo dlake ispod miške. Ako je nosite, a pritom ste plavi ili prosedi sa frizurom na razdeljak, volite bele čarape na sandale i krem bermude sa sto nepotrebnih džepova, uz fraze poput "Waar kan ik een schijten?" ili "Gisteren bezocht ik moeder!" možete vešto izigravati stranca ili se vešto prebaciti na incognito životni mod.
"Gde je bre Ivan? Nisam tog čoveka video već tri meseca!"
"Pa bio je juče kod mene na roštilju! Kako ga nisi video! Onoliki čovek!"
"Ma gde je bio! Bili smo ti, ja, Peca, Žika, Laza i onaj tvoj ujak iz Holandije što je samo ćutao i jeo!"
"Koji bre ujak iz Holadnije? Šta lupetaš?"
"Pa onaj u onoj penzionerki bez rukava, što je imao čarape na sandale i onaj starinski kačket!"
"Pa to ti je bre bio Ivan!"
"Ne seri? Što se onda obukao kao da nije Ivan, nego kao neki Van nešto!"
"Ma pusti čoveka krije se od uterivača dugova!"
Nešto najgore što može da se desi nekoj individui, bilo da je singl, bilo da živi sa partnerom.
Kad završi obrazovanje i nađe prvi posao, završava se i njegov društveni život. Upadne u kolotečinu "kuća pos`o, pos`o kuća", što bi rekao jedan ovdašnji avangardni umetnik.
Od ponedeljka do petka je na poslu, a kad dođe sa posla gleda RTS1 do završetka 36. reprize domaće serije; ili, ako je neki veći turnir, upali tenis na RTS2. U 21:30 leže u krevet, jer je sutra novi radni dan.
Subotom gleda Žikinu Šarenicu, pa posprema kuću i čisti dvorište (optional - samo za one koji imaju dvorište).
Nedeljom gleda Leu Kiš, i odmara, jer je, jebiga, prehodnih 6 dana naporno radio.
A na godišnji ode 2 nedelje u zavičaj, što je, reklo bi se, vrhunac njegove društvenosti.
I tako doveka. Aukurac!
- Acika, aj na basket sutra uveče, biće lepo vreme !
- Ne mogu brate, radim do 5, posle nisam ni za šta.
- Ne sviraj čoveče, ti poređaš kartone onim penzionerima do 9, 10 ujutru, a kad se oni raziđu ništa ne radiš. Nema te na basketu 6 meseci sigurno !
- Ma da, super mi je ceo dan u klompama, misliš da mi je lako ?
- Dobro penzosu jedan, idi gledaj 48 Sati Svadba ! Javi se kad se odmoriš od života.
Bije, ne zna za milost.
Kao kad penzos vidi prazno mesto, ili hoće da izađe iz autobusa, poništi kartu i slične akcije. Tu sevaju laktovi, gaze se nove patike, gura se kao kad se centri bore za skok u basketu, i to sve nimalo zanemarljivom snagom. Mnogo većom od one koju pokušavaju da prikriju da bi došli do mesta za sedenje; iako su pre toga sa tri cegera pretrčali 100 metara od Maksija do stanice za 13 sekundi, i pritom srušili troje male dece i betonsku kantu za smeće.
- Au Joki brate, jesi li mogao jače da ga pokosiš?
- Nemoj da mi pričaš, igramo fudbal, nismo na baletu!
- Znam, ali ne moraš noge da nam polomiš, nežan si ko penzioner u prevozu!
Veoma popularno takmičenje širom jugoistočne Evrope, poseban procvat doživelo je na teritoriji Srbije. Proces prijave za ovo takmičenje je veoma jednostavan, dovoljno je malo "sreće" da ste rođeni ovde i da nemate kud'. Prvi izazov na putu do glavne nagrade jeste da se zaposlite u nekom od preduzeća koja posluju na teritoriji Srbije. Već prvi izazov je nedostižan za sve, jer neki nalaženje posla poistovećuju sa dostizanjem zadnje faze u Sasuke-u! Kandidati ovde uglavnom koriste pomoć prijatelja po ugledu na medijski propraćeniju verziju ovog takmičenja ŽELITE LI DA POSTANETE MILIONER?... Nakon toga potrebno je uspešno sve živo prećutati, kloniti se nevolja i ostati neprimetan narednih 40+ godina.
Još jedna sličnost sa gore pomenutim kvizom jeste i mali procenat uspešnosti takmičara da stignu do glavne premije.
Opravdanje za "produženi boravak" na fakultetu.
Nova izreka inspirisana stotinama hiljada penzionera koji su danas okupirali pošte Srbije nebi li podigli 1700 dinara koje im je država "džabe" dala...
Negde u poštama Beograda. Razgovor od jutros.
Hehehe, vidi uplatili nam 1700 din džabe!
Ali nije džabe gospodine, a i obećavali su 1000 eura a dobili smo 1000 din!
Ma ćuti bre mali , šta ti znaš šta je DRŽAVA obećavala!
Hehehe, vidi uplatili nam 1700 dinara džabe............
Srpski penzioner i Jovan Krkobabić.
- Deda, da li si ti čitao "Derviš i Smrt"?
- Čitao? Pa ja živim kao derviš a smrt mi se svakog dana smeši iz Skupštine Srbije.
