Bije, ne zna za milost.
Kao kad penzos vidi prazno mesto, ili hoće da izađe iz autobusa, poništi kartu i slične akcije. Tu sevaju laktovi, gaze se nove patike, gura se kao kad se centri bore za skok u basketu, i to sve nimalo zanemarljivom snagom. Mnogo većom od one koju pokušavaju da prikriju da bi došli do mesta za sedenje; iako su pre toga sa tri cegera pretrčali 100 metara od Maksija do stanice za 13 sekundi, i pritom srušili troje male dece i betonsku kantu za smeće.
- Au Joki brate, jesi li mogao jače da ga pokosiš?
- Nemoj da mi pričaš, igramo fudbal, nismo na baletu!
- Znam, ali ne moraš noge da nam polomiš, nežan si ko penzioner u prevozu!
Vrlo dobra defka.
Vidi se taj šmek prošlosti.