Бије, не зна за милост.
Као кад пензос види празно место, или хоће да изађе из аутобуса, поништи карту и сличне акције. Ту севају лактови, газе се нове патике, гура се као кад се центри боре за скок у баскету, и то све нимало занемарљивом снагом. Много већом од оне коју покушавају да прикрију да би дошли до места за седење; иако су пре тога са три цегера претрчали 100 метара од Максија до станице за 13 секунди, и притом срушили троје мале деце и бетонску канту за смеће.
- Ау Јоки брате, јеси ли могао јаче да га покосиш?
- Немој да ми причаш, играмо фудбал, нисмо на балету!
- Знам, али не мораш ноге да нам поломиш, нежан си ко пензионер у превозу!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Vrlo dobra defka.
Vidi se taj šmek prošlosti.