Pod balkonom, jedna varvarska, raščupana glava pade na pesak koji požudno upi buket krvi. Ubrzo za njom pade još jedna, i još jedna...Padaše kao grozdovi. Vrelina dana polako je splasnula i sunce, otežalo i nisko, rasu izdužene senke kula i čempresa po zemlji. Prenut umorom koji ga naglo preplavi Tiberius, otrgnut iz obamrlosti - nalik na sprud što za oseke lagano izranja na površinu vode - ožive, postade svestan vremena i tela što ukočeno počivaše naslonjeno na ogradu, i otupeo i zgadjen rutinom smrti, napusti balkon i nestade za zavesom, u polutami. Ispod, dok su ga vukli, obezglavljeno telo ostavljalo je za sobom tri brazde od kojih jedna beše krvava. Vojnici poravnaše peščano dvorište na čijoj površini dogorevaše poslednje barice večernje svetlosti. Veče donese nešto svežine ali zemlja, isušena večitim letom, jedva da oseti ikakvo olakšanje.
Kasnije, u postelji, Tiberius pokuša da izvede račun - sedamnaest godina...Koliko li je smrti morao videti za sve ovo vreme, smrti nepravičnih i pravičnih, smrti žena, dece, dobrih konja i ljudi? Koliko li je krvi neprijatelja carstva upio pesak što vreo i ravnodušan počiva pod njegovim nogama? I može li toj žedji ikada biti kraja? Oboren dužinom dana i mislima, dok je tonuo u san, primeti nekoliko zvezda gde čine neobičan i tajanstven simbol na nebu. Mir pade na svet.
U pola noći medjutim, obraze stražara dotakoše prvi nagoveštaji ćudljivog vetra sa severa. Krenulo je neosetno; na mah, noć postade čudovišno tiha i dah pustinje nanese nekoliko sićušnih leptira iz udaljene oaze. Ubrzo nebo ostade bez zvezda i, nalik na granitni, neprobojni zid, šapat se pretvori u peščanu oluju.
Ujutro, dok su robinje istresale čaršave i tapiserije i čistile podrume od naslaga peska, izvedoše prvog osudjenika na smrt. Odrubljena glava tupo pade na tle; gore, oslonjen o mermernu ogradu balkona, izmučen umorom i nasiljem pošasti Tiberije posmatraše fontanu i bazen što ih pustinjska prašina pretvori u kaljuge. Divne crvenperke i kineski mulani počivaše podavljeni. Sasvim neprimetno i gotovo bez šuma, pade još jedna glava, mrlja krvi lagano je iščezavala na glatkoj, nezainteresovanoj površini. Tiberije bi zgadjen svim tim peskom. Jednom - pomisli - kad sve ovo prodje, narediću da se preko dvorišta navuče zemlja i posadi trava. Tako će biti bolje.
„zajedno smo pišali u pesak“
Ultimativni kraj rasprave o političkoj situaciji u Srbiji.
-E bre,ovi sad su go kurac.
-A ko da je pre bilo bolje,zato mi sad plaćamo...
-Ćuti bre balavac,šta ti znaš.Tito je izvozio pesak u Afriku,a šta ovi danas...
Nije sve izgubljeno, optimisti smo i ako je kapitulacija na vidiku.
- sta radi juventus? cekamo keca
- 1:1
- dobro, ima jos 5 minuta do kraja, u igri smo
- tebra kako na gledaju one dve od sinoc
- dzabe nam kad nas sinoc ispalile
- alo bre, cim gledaju u igri smo, koj ti je
Dva ortaka koji su na prst u dupe, prohodali zajedno, pišali zajedno u pesku, zajedno ovce čuvali.
To nisu drugovi to su braća.
-Onaj Mile stalno sa Markom, da nisu oni u vezi nekoj ili šta ti ja znam?
-Ma jok. To su ti ortaci od malena, u usta se ljube kad se vide.
Kao što je nešto "kakano" kada imate jednu do pet godina, tako su po tome kučići i mačići pišali, ako se nalazite u životnom dobu od šestog leta do relativne pubertetske granice. Drugim rečima, pomenuti izraz označava nešto ukrašeno lošom higijenom, a takođe je, ne obavezno, mada često, estetski neprijatno. Budući da je ovo detinji sleng, valja primetiti klasičnu infantilnu konstrukciju rečenice - pas i mačka nalaze se u deminutivu, zato što deca vole da tepaju nižim organizmima usled osećaja superiornosti, dok se, uslovno rečeno, vulgarni glagol "pišati" koristi u nepromenjenom obliku, kako bi dete naglasilo da je dovoljno odraslo da ga koristi.
- Gledaj! Neko je ostavio džijadžojca u pesku!
- Nemoj da ga diraš, po tome su pišali kučići i mačići.
Jako visok stepen bliskosti. Možda čak i viši nivo od sušenja gaća na istoj sušilici.
-Ćale, ko je onaj preko? Nešto mi je poznat?
-To je bre Marko, prohodali ste zajedno pička ti materina!
-Vid' ga što je porast'o! Marko!
Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.
Odjeb jednog blek metalca upućen drugom koji je nedostojan martinke da mu maže imalinom s usana, a kamoli da uradi nešto drugo, recimo da ga pogleda u oči.
Lord Glodbrc: Des', Šagrš'kak, brate, 'oćemo na neki vops, a?
Grof Šagrš'kak: Ne bratimi me, balavanderu, nismo mi zajedno crkve palili! Za tebe sam... (dubok, hrapav glas od kog se hvata inje po prozorima) GROF ŠAGRŠ'KAK!
Priloška odredba za vreme kad smo bili deca. Doba najranijeg detinjstva.
S: Matori, sreo sam Anku.
N: Koju Anku, leba ti?
S: Anku, onu bre iz kraja, što joj keva učiteljica, a što nam njen ćale redovno kasapio lopte kad nam upadnu kod njih u dvorište.
N: Aaaaa, pa reci Anka štreberka, jao sećam se, to je bila najružnija devojčica u kraju.
S: Aha, al znaš kakva je sad ribetina, brate mili, javlja mi se riba na ulici, ja već odlepio, izgubio se, ne znam ko je a kad mi je objasnila nisam verovao. Radi kao direktor banke.
N: Auuuu, ne verujem, a zajedno smo piškili u pesku,hahahaha.
Opis opusa kompozitora crnogorske narodne muzike.
- Tri note, jadan, puna kapa. 'Ajmo još jednom: "Durmitor, Durmitore...".
