Čim je izašla iz majčine utrobe ljudi su videli da nije pod libelu. U četvrtoj nedelji svog postojanja odbacila je sisu i krenula sama u život. Prohodala pre sve dece. Ošamarila ćaleta kada je mortus pijan, vraćajući se iz kafane, zaboravio na njen četvrti rođendan. U trećem osnovne, prebacila crkvu, i tako prošla selekciju za seoski fudbalski klub, ali je odustala kad je videla sa kakvim mlakonjama treba da igra. Na veliku maturu je došla traktorom, u gumenim čizmama. Niko nije smeo da joj prigovori na račun stajlinga. Priča se da ima velika muda, iako ih niko nije video. Podseća na bačacicu kugle. U duši je rođena Angela Merkel.
- Šomi jebo te Bog, rekao sam ti da pozoveš i Čkembeta večeras u kafanu! - Pa zvao sam ga! - Pa što nije došao? - Šta me to pitaš. Otkad se oženio sa onom njegovom šamarićankom jednom rukom hrani bebu, a drugom usisava kuću. Možda mu debela polomi i desnu, napravi još jednu, pa da može pride i da pegla. - Živeli!
Tri boda se dobiju kada se na fudbalskoj utakmici ostvari pobeda...ako je pobeda u gostima,ta tri boda imaju daleko vecu vrednost. Izraz se koristi kada neko van svoje kuce, mesta u kom zivi ili slicno ostvari neki uspeh.
A:brate bili smo u ono selo u diskoteku,napili se...na kraju sam pojebao neku debelu u nekom senu.... B:boli te kurac, tri boda u gostima....
///// Ove godine sam proveo letnji raspust mnogo lepše nego prošle. Baba Stana iz Nemačke nam je kupila Soni. ///// Baba Stana je tatina tetka. Žena tamne farbane kose, braon očiju i kupila nam je Soni. Dobili smo dva džojstika i nekoliko igrica. Ja i moj brat Zoran smo igrali non stop. Jedan dan Zoran je hteo da igra Drajvera a ja sam hteo Teken. Nismo mogli da se dogovorimo, onda sam ga grunuo nogom u stomak kao Jošimicu kad uradi kombo i izbio mu vazduh. On je počeo da plače i onda me je tata tukao. Zoran je mali, ionako kad igra samo priteže dugmiće jako, dere se i ne zna šta radi. Sutradan smo se pomirili i dogovorili da igramo Kreša, pustio sam njega da bude beli medved, a ja sam birao tigrića. Ovo leto je bilo još po nečemu posebno, Milica me je poljubila u obraz. Milica je devojčica smedje kose, krupnih crnih očiju, i to je bila moja simpatija. Dosad me nikad nije primećivala kad se igramo u parku, ali ovog leta jeste. Pitala me je ispred zgrade može li da odigra jednu šemu Sonik Hirouza. Ja sam rekao da može ali da me poljubi, i to se i desilo. Tih dana tata je puštao Mileta Ignjatovića na kasetofonu po ceo dan, a i ja sam voleo da ga slušam dok igram Mortal Kombat. Najviše sam voleo kad pusti Na putu za ludilo, a ja uzmem Liu Kanga i deljem sve redom bar dok ne stignem do princa Goroa, on mi je bio težak baš. Posle smo otišli u selo. Deda Jovo, tatin tata, je pao sa traktora i slomio šest rebara pa je trebalo da se pomogne u selu. Mama kaže da je bio pijan ko letva, a baba da ako prekostane da će da ga ubije vilama. Deda je bio čovek sede kose, i crnih očiju, malo punije gradje uvek me je likom podsećao na Heihačija iz Tekena. U selo nisam poneo Soni, bilo je dosadno tih deset dana, često naveče sam zamišljao kako prelazim level u Fajnal Fantaziju. Posle sam došao kući i počela je škola. ///// Leto sam proveo lepo i nadam se da nam sledeće godine baka Stana doneti jedan džojstik jer nam je jedan crkao, a ne one Ekšn menove ko lane.
Izraz za sve više zaboravljenu tuču bez pomoći prijatelja i dodatnih sredstava. Dobiti na ruke znači prebiti nekoga samo zahvaljujući pesnicama, bez nogu, palica, cigli i svega što bi moglo nekome od aktera pružiti prednost. Sinonim za ferku. Po priči naših roditelja (tačnije očeva, osim ako se nečija keva takođe nije makljala kao luda) posle takvog isprobavanja snage akteri su uglavnom odlazili na piće. Naravno plaćao je onaj ko bi izgubio ovakav duel. Danas pak ovakvo odmeravanje snaga više skoro i ne posotoji. Ako imate nesreću da se sukobite sa nekim, računajte da nećete imati priliku da se odmerite na ruke. Pre će biti da će vama ruke polomiti.
- Peđa čujem da si imao neki pičvajz sa Maretom. - Dobro si čuo. Pošibali smo se na terenčetu tokom fudbala. - Što bre? Ustvari čekaj, nije ni bitno zašto. Gde ti je uopšte bila pamet da sa njim uleđeš u problem. Znaš i sam kakvu ekipu ima. - Znam, ali ovoga puta nije bilo njegove ekipe. Sporečkali smo se oko gluposti na fuci. Jeste aut, nije aut. Klasika. Sve bi bilo u redu da mi nije spomenuo kevu. Upozorio sam ga, ali me izgleda nije shvatio ozbiljno pa mi se onda prebacio na sestru. E tada sam ga uhvatio i tako isprebijao da će zažaliti dan kad ga je majka rodila. Na ruke nije toliki mangup koliko se pravi. - Da li si normalan bre? Ima da te odrobija sa onim njegovim kretenima kad te pronađe. - A ja mislio da će piće da mi plati pošto je izgubio. Znam Pajo, pa sam rešio da odem na selo da iskuliram dok se situacija malo ne smiri. Nisam baš raspoložen za karanje u bulju.
Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!
Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.
U kantini fakulteta, sediš sa ortakom iz srednje škole koji je na drugom smeru, prilazi neka devojka koju on zna iz svoje grupe. Upoznajete se, ide priča (pri tome ne možeš po govoru da zaključiš odakle je) i u jednom trenutku: Devojka: A odakle si ti? Ti(ponosno): Ja s Brda, ti? Devojka: S kog Brda? Ti(u sebi): Uuuuuu, šta ti meni s kog Brda. Ovo ti nije trebalo, taman si mi izgledala kao dobra devojka!!! Ti(na glas, pritom krajnjim naporom pokušavaš da ti se što manje vidi Žila ludara): Ooovaj sa Banovog. Devojka: Aaa pa tako reci, otkud da znam sa kog brda, ima ih vala ovde u Beogradu kolko 'oćeš. Ti(sa izveštačenim smeškom na licu uspeš da izgovoriš): A jest', u pravu si. Devojka(kao zamšljeno): A ček ček, to ono tamo pored sajma, pa od Ade gore uzbrdo? Ti(počinju da ti poskakuju prsti kao da sviraš dugmetaru ali se nekako ipak obuzdavaš): Uuu pa vidi ti sve znaš! Devojka(sad ona ponosno, samo ne znam zbog čega): A pa da, išla sam na Adu dosta puta od kako sam ovde. Mislim ne na džoging, futing, golf i to, nego znaš ono Tajm Aut, Seks i grad, Piplz, Šuma, Mani Peni... Ti: Ma da. Nego, šta reče odakle si ti? Devojka: Iz Predejana, to ti je kod Leskovca, Jablanički okrug. Ti(hoćeš da eksplodiraš, u sebi): Mamu ti je'em, ja znam gde je to tvoje selo a ti ne znaš koje brdo je Brdo! Ti( na glas): Aa kako ne znam, tamo smo se oždrali od ćevapa ko nikad kad smo išli na ekskurziju, (okrećeš se ortaku) jel se sećaš? ...
Dogovaraš se sa ortacima oko izlaska, i ne znam zašto ali uvek moraju da te pitaju je'beno pitanje "Gde se nađemo?". Petao: E ne mogu pre pola jedanaest nikako da stignem, imam trening. Ti(Brdo): Ma okej, mi se nađemo ranije da drmnemo koju i da se malo zagrejemo a ti kad dođeš onda krećemo. Petao: Aj, a gde se nađemo? Brdo: Jel me zajebavaš, da nećemo u Barajevu, aaa? Petao: Ahaha, okej. Labud: E a 'de ćemo mi? Jula: Stvarno, gde bi mi mogli da se nađemo? Brdo:Na Brdu kod je'enog Siti Hola!!! Kao i uvek! ...
- Iako je preko puta od Zemljoradničke Zadruge, bircuz u kojem je cena piva veća za samo 5-10 dinara nego na trafici, jednostavno nije to to. Naše selo, naša pravila!
Jedan arhaizam koji je sa dolaskom dvajes'prvog veka i uticajem zapada zamenjen izrazom dejt. U vreme kada nije bilo interneta, mobilnih telefona i ostalih pizdarija, naši stari su ugovarali tajne zakazotke, ubacivanjem ceduljčeta kroz prozor, preko posrednika ili u četiri oka, na inicijativu jačeg pola, neretko i lepšeg.
Naravno, svrha svega toga je bila jedno dobro opipavanje.
- Mileva, kad mogu da te vidim? - Ne znam, Radomire. Voljna sam ja i 'oćna, al' nemamo gde. Pičaće selo ako nas budu videli. - Ja moram da te vidim večeras pa nek' pukne bruka. Je l' možemo kod tebe u štali? - Ne. Danas nam se otelila krava, otac će stalo da je obilazi. - Onda u mojoj plevnji u deset. Reci da si umorna i idi ranije na spavanje pa se iskradi kroz prozor, a ja ću sa stavim ono mekše seno da ti ne bocka guzu.
Mjenjam ženu je naivno posprdna emisija o realno blentavim ženama koje na par dana mijenjaju porodicu, sve sa ciljem da dotična gospođa demonstrira širokom TV auditorijumu koliko je familijarna sa šporetom i sudoperom, kokošinjcem i svinjcem (ako je zatrefi selo), te fleksibilna da se prilagodi novom mužu (inače teškom papučaru koji će tih dana glumit mangupa koji dolazi iz kafane nervozan, pomalo pripit na ručak uz nadrkano: ''Daj da jedem!!!'', ''Šta je ovo??? (opet nadrkano uz pogled na tanjir) i njegovoj djeci sa osnovnim motivom-želim da ispitam sebe kako se prilagođavam jednoj ovakvoj nesvakidašnjoj situaciji. Te će zbog toga motiva, dotična da radi sve one sekundarne stvari u životu koje ona kao obična malograđanka inače i radi, a primarnu stvar, koja bi momentalno podigla gledanost za 100000% ako bi se desila. E to neće.
