9389. godina, uživo
*Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!*
:Šššš:: *HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!*
Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....
Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: ***"Šta je bilo bilo je...."*** Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.
Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.
4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! *SA IGRAČKAMA!*
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!
Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.
U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.
Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!
Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.
S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.
Definicija za takmičenje "Bolje rob nego...."
Elegantan odgovor na nezgodno pitanje učenika u vezi nekog zadatka,primera iz života,ili jednostavno neke situacije povezane s matematikom na koju učitelj/nastavnik/profesor ne zna odgovor.
U osnovnoj moguće je da kada vam učitelj/nastavnik ovo kaže da je u pitanju stvar koju ne želi ili nema vremena da objašnjava,ali evo primera koji sam ja igrom slučaja našao dok sam bio mali , a dobio odgovor da je to - Viša matematika - i da se to uči na fakultetu.
- Učiteljice , našao sam dokaz da je 2+2 u stvari 5, našao sam među tatinim papirima!
- Šta lupaš Davide , dolazi ovamo i ne pričaj gluposti. Daj da vidim(uzima papir i čita)
Zadatak :
2+2=5. Uzmimo da dopustimo da je 2+2 četiri , pa je 4 = a , a 5 = b. Takođe ćemo uzeti da je 5-4=b-a=1, tj 1=c.
Tako da je prva jednačina : c=5-4=b-a . Proširimo jednačinu sa (b-a) sa obe strane i dobijamo :
c(b-a)= b-a (b-a) , a time se ne menja vrednost jednačine .
Odatle sledi cb-ca= (b-a) na kvadrat ( u daljem tekstu (^2)= kvadrat tj na drugi stepen) .Rešavanjem ovoga , otvaranjem zagrade i primenjivanjem formule za kvadrat razlike dobija se:
ab - ac - a(^2) = b(^2) - bc - ab .
A daljim grupisanjem :
a (b - c - a) = b (b - c - a) , tj a=b , odnosno 4=5.
Uzima žena , ceo čas nešto razmišlja, nije ni sama sigurna , ja pojma imao nisam tad ni šta je razlika kvadrata , niti bilo šta slično , ali sam znalački gledao kao mali štreber koji to sve razume,a ona uplašena da će izgubiti autoritet kaže : To si od tate uzeo , to ti je sa fakulteta, ne mogu ti sad to objašnjavati, to je viša matematika..
Naravno u pitanju je matematička varka,ali ona to nije znala.
Setio sam se tokom jednog od slavnih časova oscilacija i talasa, profesorice dr.Agneš ( Silne ) Kapor, gde je primenjen ovaj izraz "viša matematika " samo što u ovom slučaju, taj izraz je upotrebljen pravilno.
Rakijanje
- Slađo, ćero, donesi za mene i mog kolegu onu gazda Žaretovu domaću, to mi je poslovni partner, stranac, angažovao sam ga da mi osmisli neko dobro ime i kampanju za robu, oću da izađem na evropsko tržište, znaš, to se sad zove brendiranje. Sve smo dogovorili, samo još da dogovorimo cenu, pa moram da ga odobrovoljim...
Vel, maj dir frend, nau ju vil traj aur domestik plam brendi!
- Ou jes, aj hrd lot of impresiv storis abaut it. Čirs..
(Fju aurs lejter)
- Hau did ju sej (hik), vot iz nejm of dis divajn nektar?
- Izuvača- I-zu-va-ča!
- Isuvaca?! Vel, grejt nejm for grejt prodakt. Dis iz ril egzempl of gud brendi, aj min gud brend. Gud brend for gud brendi, hehe, gud brending, heh, ju anderstend - brending, hahaha. Čirs...šiveli...Ai lav Serbija...pička mater....
- Pička tebi mater, stoko pijana, jesi li se brendirao konačno, jebo li te ćaćin ćaća... Dal je moguće da može čovek tol`ko da popije? Odraće me gazda Žare za ovolku rakiju, ceni je kao da je od tartufa pravi... sad možeš i za džabe da mi radiš posao, opet ću da budem u gubitku. Bolje da sam našao nekog Rusa, oni bi mi sve odradili za špiritus ili neku baltikušu.
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
Fantastičan italijanski tvrdi sir, koji bismo, barem ja, i u bulju trpali da nije skup koliko jeste. Takođe i manjak sreće na graničnom prelazu.
Zima. Bleja. Skuplja se ekipa. Šonetu zvoni telefon.
Đole, (ispostaviće se):''.......!!! ............!!!.......''
Šone:''Ne seri? Kako bre? I?''
Đole:''....... . ........ . ..........''
Šone:''Auuuuuuuuu!''
Đole:''...... . ....... . .......''
Šone:''Ali, kako sad, krv ti jebem, uff, auuuu, dobro, dobro, smišljam nešto pa javljam, auuu, lerma...''
Đole:''.....rouming..... .......ne mene......ovih dva minuta već je.........''
Šone:''Dobro, bre, 'ajde.''
Šone se okreće ka nama:''Navatali Žuleta na granici mađarskoj. Skinuli ga s busa kerovi.''
Šta skinuli? Kako bre? Šta je, bre, bilo? Lepo, lav je popio pola flaše one Urketove šljive i ispegl'o se po ženi od nekog lika. Od Beograda? Da, od Beograda, kaže Đole da je sam osušio pola flajke. Kaže ne može nikad da zaspi pa kao malo da šurne i do jaja, nego nije ni jeo ništa, još su svarili vuspra negde kad su stali pred Mađariju na pljugu i to, i tu ih snimio onaj lik što mu pegl'o po ženi. Kaže, lik pizdeo kako je ovaj koman, ovo-ono, kako mu urla tu sve vreme, ma haos. Kenj'o, bre, pred carinicima i ovi ga izvedu nekako iz busa, našli mu 30 ća unka što su poneli za skijanje. Auuuuu............ Znači, Grana Padano...... jebem mu mater... Ma da, nego, rek'o mi Đole da ne zovemo na njegov telefon zbog rouminga, nego na Bosketov, on ima službeni. Kaže, još su tamo, na prelazu, nešto pokušavaju. Ma jebem ti Francusku, bre, koj' kurac nisu na Kop otišli, jebala ih Francuska!
Vojnom terminologijom, izuzetno teška borba. Prostor za manevrisanje je veoma otežan, u nekim situacijama nepostojeći, velika šansa od neprijateljskog iznenađenja, rute za povlačenje su pod stalnom neprijateljskom paljbom, tako da se u slučaju povlačenja, sam čin odvija pod borbom. Prosto rečeno, zajebano.
Disklejmer: Lokacija i selo su postojeći, likovi su izmišljeni.
Ljeto 1995., dopust. Kafana 'Kum 3', selo Kukulje.
Uvod:
Rajko (došao sa blokade Kalinovika):-Kume, koji će t' kurac Kalaš, pones' pištolj i britvu za nedajbože, šta vuknjariš to kojupičkumaterinu?
Ljubomir (friško siš'o sa Vozuće)-Kumajlo, ned'o Bog da je upotrijebim, al' k'o što ka'e moj đed Sveto: Sine, bud' ti siguran.
Rajko:-O ludog čovjeka. Vide! Šta će t' sad i kratež.
Ljubomir-Šut' i sjedaj:
Dolazak pred kafanu. Agregat radi, ima svjetla, ispred kafane, naše junake dočekuje još para drugova na dopustu. U kafani dere tranzistor, Baja Mali Knindža, gori sveta zemlja.
Mirko:-Konobar'ce, flaš' rakije, odma'!
U međuvremenu, u kafanu upada grupa rezervista, k'o da su s' lanca pušteni. Da skratim priču, Rajko saznaje da je jedan od ovih rezervista opštio sa njegovom ćerkom. Rajko ne vjeruje. Padaju razne uvrede, vade se noževi, ali uglavnom sve ostaje na uvredama. Svi sjedaju nazad za stolove, ali tu nije kraj. Samo zatišje pred buru.
Rezervista jebač: Ma ljudi moji, miješa k'o mješalac za beton, nisam 'odati mog'o dva dana poslije. Šta da vam kažem, iskusna mala.
Tu nastaje prekid muzike. I sve se to čuje glasno. Konobarica čačka oko tranzistora ne bil' ga 'opravila, ali nikoga ne boli kurac za muziku, svi gledaju u Rajka. Konobarica čačka tranzstor i sve osmatra ko video kamera. Svi u kafani kao da su čekali taj momenat, tuča je završna scena svakog odlaska u kafanu. Napetost u zraku se može sječi nožem.
Rajko: Sad ću ti da ti jebem mater!
U tom momentu, Rajko ustaje, hvata flašu rakije, i u maniru specijalca se prebacuje preko stola. Flaša rakije se razbija u jebačevu glavu a u kafani nastaje haos. Svako udara svakoga. Konobarica popravi tranzistor, dreknu muzika, Crni Gavran, Baje. Kao kakav katalizator za čitavu situaciju
DAJ GA VAMO(raširio krila)ŠTA JE PIČKOOOOOOOOAAAAAAAAAAAAAAAA JEBEM TI MATER NE MENE, NJEGA KONJE GLUPI (vojvode Momčila) RAAAAAAAAAAAJKO NAZAD CURIKAMO ODAVLEN(kuće,pokraj kuće)NE IDEM DOK MU NE PRESUDIM PIŠTOLJOM(kako sam ti proklet)NE LETVOM NE LETVOM, AU(srpstvo napadnuto)GLAVE DOLE STOL'CA!(moja, dosta ti je plača)AAAAAAAAAAAA JEBEM MU MATER KO BACA STOL'CE(Novak)SAŠ DOBT I STO PREKO LEĐA,OD DE VAM(minobacača)AAAAAAAAAAAA(muzika)ĐE KONOBARCA LJUDI MOJI ALO NEMA BRITVE AAAAAAAAAA, JEBEM TI MATER ZA OVO(muzika, i dalje) O SUNCE TI JEBEM ŽARANO, MARŠ TAM (neko se zapucava direktno u piće, leđima, opet vrisak, neko je dohvatio tranzistor i razbio ga nekome od glavu, muzike nema)LJUBO KONJU ĐE ĆEŠ SAD PIZDURINO! (Ljubo razbija prozor). KUME ETO MENE SA KALAŠOM.
Niko Ljubu nije registrovao. Minuta kasnije Ljubo ulijeće i pušta rafal po plafonu, da se ovi umire. Tuča prestaje u momentu.
-KUME JA TEB' KA'EM DA ĆE KALAŠ TREBAT'!
Sin gazde kafane, čim je čuo šta se dešava, dojurio autom do kafane, i ponio puškomitraljez. Zlu ne trebalo
škljocaj
-Rođače, spuštaj tu skalameriju odma'! PA DA VAM JEBEM MATER, PRVU NOĆ ŠTO DOĐEM SA FRONTA I TAMAN DA JEBEM ŽENU KAKO JE BOG PROPIS'O, A VI OĐE SRANJE PRAVITE. Marš svi napolje, dok vas nijesam pobio! Marš stoko neotesana!
Ljubo: Kume, jesil' ga?
Rajko: Ma dobio je stol'com od mene preko leđa, više mu i ne treba.
Ljubo: Kume, a bilo je dobro što sam ponio kalaš. E ljud, znal' iko đe konobar'ca?
Rendom lik: Jeb'ga, zadnji put sam ju vidio kad sam zafrljačio onog lika međ' piće.
Nađena jutro poslije, spavala u magacinu.
Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.
E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.
Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.
Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.
Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!
Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!
Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:
- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.
Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.
- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?
Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu
- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?
Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:
- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!
Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:
- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!
Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.
Sredstvo za utvrđivanje karaktera i tipa ličnosti. Sve zavisi od toga kako je držite.
1. ŠOLjU DRŽITE ZA DRŠKU - Klasičan tip koji ceni tradicionalne vrednosti. Niste skloni riziku. Bitnija vam je funkcionalnost od estetike. Veoma ste efikasni i po vama je najjednostavnije rešenje ujedno i najbolje. Ne oslanjate se na druge jer verujete u svoje sposobnosti. Levi's 501, kratka crna suknja ala Odri Hepbern ili nedeljni porodični ručak su samo neke stvari prema kojima gajite večni kult obožavanja. Više volite da zovete nego da šaljete SMS.
2. ŠOLjU NE DRŽITE ZA DRŠKU - Originalnost je vaša karakterna crta. U vama plamti avanturistički duh spreman da vas povede ka neistraženim prostranstvima ljudskog uma. Veoma ste kreativni i duhoviti. Sve što radite mora biti posebno i drugačije. Imate alternativne poglede na život. Uvek underground nikad mainstream. Originalnost i neponovljivost u svakoj prilici. Ubija vas stereotip i ponavljanje. Copy/paste je vaš smrtni neprijatelj.
3. ŠOLjU DRŽITE PRI SAMOM DNU - Intelektualni tip sklon istraživanju, eksperimentisanju i riziku. Stalno se nešto pitate. Zanima vas po kojim principima svet funkcioniše. Iako je verovatnoća da ćete prosuti to što pijete 99%, vi nećete odustati već ćete razviti posebnu tehniku pijenja ne bi li došli do nekog društveno-korisnog i univerzalno-primenjivog rešenja. U slobodno vreme smišljate savršen način kako da prevarite GSP kontrolu.
4. ŠOLjU I NE DRŽITE VEĆ SAMO USNAMA LICKATE - Ekstra senzualni i emotivni tip. Na prvom mestu su vam duhovne vrednosti. Ne hajete
puno za materijalnim stvarima. Predigra i tihi razgovor pored kamina su vam sto puta uzbudljiviji od samog čina. Interesujete se za poeziju,
književnost i filozofiju. Posećujete pozorišta i galerije. Puno razmišljate, skloni ste introspekciji i težite samospoznaji. Imate veoma
prefinjen i istačan ukus u svemu.
5. PROSPETE SVE PA ONDA LIŽETE SA STOLA - Vaš životni moto je "Zašto jednostavno kad može komplikovano". Volite da impresionirate i šokirate okolinu svojim postupcima. Uvek idete do krajnjih granica i ne pitate da li boli. Vi ste rođeni šoumen, zabavljač i egzibicionista. Hranite se tuđim pogledima, komentarima i aplauzom. Pored vas nikad nije dosadno.
6. NABIJETE OTVOR ŠOLjE U USTA A ONDA JE NAKRENETE - Vi ste veoma... ovaj... vi imate izražene sklonosti ka... to jest... vi najviše volite kad vam neko... mislim... u suštini ste dobra osoba...
Punski vojskovodja koji je presao veliki put i zestoko zapretio Rimljanima prodrvsi sa svojom vojskom sve do Kane.
Medjutim,izraz oznacavu osobu koja je mnogo besna ili ne moze da shvati salu ili neku poentu.Takodje karakterise neku upornu osobu koja po svaku cenu gazi do cilja.
H:-E matori veceras cw u 20:00..
T:-OK brate reci cu momcima..a skim se pucamo?
H:-Ma brate opusti se ti,sredio sam nam neku ekipicu da se uhodamo pred wcg ..ima da ih bre salomimo..bre klinci ,nemaju pojma..samo ti drzi mid ,ja i Steva na kratkom ima da im objasnimo par stvari..a Rema nek se usteka sa slonom iza kutija..ostalo sve po starom..bre odvalicemo ih znas kako...juuu jedva cekam
T:-a bre matori opusteno ,sta se primas ko Hanimal ..
.............................................................................................
vece ..napeta atmosvera.. rezultat izjednacen
T:- jebiga popio u celo...
R:-prosli dugo ...idu na B ..ostao si sam ,pazi ledja...
(flash)...headshot..(tajac par sekundi)
H:- Aaaaa breee mamu vam jeem bre retardiranu u piku onu onu ...Jel sam rekao da drzis dugo bre some mutavi...$%^+@#&%*&
R:- Sta ti meni bre serendas tu ...napusi mi se ku*ca ..
T:-aloo ljudi opusteno samo..sta se primate ko Hanibal..ajde smiri se ..sad ce padne preokret..
............................................................................................
zavrsena partija ..izlaze iz igraonice svako na svoju stranu ,niko ni sa kim ne prica..T i H se vracaju kuci basom..
T:- pa dobro,jebiga pukli smo ...al smo se dobro drzali..mada onaj lik sa heklerom mi sumnjiv nesto ,majku mu..sigurno je ukljucio neki WH ..pi*ka citerska..a i meni mis nesto bagovao..bolje da sam poneo onaj moj sajber-super-laserski od gajbe..al nam se ne pise dobro
H:- uhhh ma nema veze ...ovi su ionako 3. u Srbiji ..dobro smo se drzali..ima da odvalimo ove na wcg-u..!
T:-ha to se trazi..optimizam..(jebote primas se ko Hanibal)
Veoma važna (bliska) osoba u vašem životu. Ona je tu da pomogne, naredi i sasluša.
Sa 7 godina to su keva i ćale. Kevu moraš da slušaš. Ona će ti u svakoj situaciji pomoći, da spakuješ stvari, da uradiš domaći, naučiš da paziš na času, da se ne biješ. Ćale će te ipak učiti da uzvratiš ako te neko čačne i podjebava. On je u tvojim očima Bog i Batina. Samo jednom da vikne na tebe, sklupčaš se u ćošak sobe i ne mrdaš.
Sa 14 godina to je glavni baja/glavna ženska u školi i baba. On/ona predvodi grupu, ćale više nije Bog i Batina sad je on/ona. Keva i ćale više ne odlučuju za tebe. Postao/la si svoj/a ali ipak ne potpuno svoj/a. Opet moraš da slušaš nekog ko je iznad tebe i ko će odlučivati o tvom sledećem koraku i nije ti svejedno. Mučiš se da li da izađeš iz cele te priče. Babu moraš da slušaš i da jedeš kod nje, jer ti daje kintu. Ako ne pojedeš to što je spremila, nema kinte.
Sa 18 godina potpuno si svoj/a. Možeš da radiš šta hoćeš i koliko hoćeš.
Sa 22 to su izabranik/ca tvog srca, svekrva i šef na poslu. Venčali ste i sada nema više slobodnog života, slušaš sve redom, i kevu/svekrvu i ćaleta/svekra i ženu/muža i šefa na poslu. Dolaze stresovi što zbog napetosti u kući i raznih nesporazuma, što zbog prezahtevnog i škrtog šefa. Svekrva je tu da naređuje i govori kako treba, šta treba, kojim redosledom mora i sva njena pravila mora da se poštuju, ti moraš da je slušaš, nema dalje. Ćale je postalo gundjalo i stalno mu nešto smeta. Žena/muž te razume, pomaže, poštuje voli, ona/on je tu da te sasluša i pruži ti utehu.
Sa 35 godina to je samo tvoja žena/muž i niko više. Živite sami u stanu i niko vam ne smeta.
Sa 78 godina to su lekari i sestre staračkog doma.
