Serija koja će se uskoro emitovati na RTS-u s obzirom da su vec istrošili Grehove Naših očeva i majka, naše Bolje Živote, prikazvanje Srećnih Ljudi uz to kako im Bela Lađa prolazi pored nosa, što za vikend idu kod svog Rođaka Sa Sela da gledaju Babu Kako Se Češlja.. Pa šta da Vam kažem sledeće što će prikazivati je ‚‚Greh naše dece‚‚ , uživajmo!!!
Dete- Mama, koja je sledeća serija na RTS-u???
Mama- Pa sine, pravo da ti kažem mislim da će to biti ‚‚Greh naše dece‚‚ ....
Misao koja prodrma iz sna i najobičnijeg seoskog vola kad vidi kako ga ''Drakče'' i ostatak mudrosera iz ''Moj rodjak sa sela'' predstavljaju u seriji koju niko ne gleda jer se i ne prikazuje na komercijalnoj televiziji. Čovek stvarno mora da bude na teškim halucinatima pa da poveruje da ljudi u selu žive onako kako to ove budale predstavljaju. O duhovitosti nekom drugom prilikom.
Dragan (Drakče) Jovanović, čupav i brkat, popeo se na banderu i onako seljački kroz nos (šta, niste znali da seljaci tako pričaju?) peva Bandera rosa, bandera rosa!?
Selo pored Opova. Malo banatsko mesto u kom su, na žalost, trenutno najpoznatiji žitelji nadobudna braća Bjelogrlić, od kojih je jedan producent i u svaku svoju seriju ili film ugura drugog brata glumca. Obojica poznati po svom prepotentnom ponašanju i kući u centru sela opasanu dvometarskim zidom u kojoj se svake nedelje organizuju orgije najpoznatijih likova iz našeg tzv. jet-seta, koji ovde beže daleko od očiju novinara i svojih supružnika ;)
Odreći se sela i preseliti se u gradsku sredinu. Zaboraviti na poljoprivredu, stočarstvo i šumarstvo, pripremiti pare iz slamarice, prodati imanje i uzeti stambeni kredit.
Opanci o klinu će poslužiti kao ukras iznad lažnog kamina u novoj, novcatoj garsonjeri od 30 kvadrata, na samo pola sata od centra (kolima). Vlasnik će ih s vremena na vrijeme pogledati, pomenuti u kakvom razgovoru, sjećajući se svojih skromnih početaka na njivi.
Kasna noć dočekala je dom Radivoja Todorovića, kasna i mračna. Opet je vjetar oborio bandijeru negdje tamo u drugom selu, opet struje nema. Neka, vatra pucketa u smederevcu, u kući je toplo. Kiša dobuje po kikindskom crijepu, dok Radivoje sjeda za stari trpezarijski sto, vadi plajvaz i 'artiju i kreće u pravljenje presjeka stanja. Struje nema, ali ima on lampu što mu je šura iz grada donio, dobra je ona.
Svega ima, jasno je k'o dan. Krave su mu dobre, tor pun ovaca, zobi i 'šenice puni džakovi. Voćke su rodile dobro ove godine, za razliku od prethodnih, možda jer je dao onom pčelaru da stavi košnice u ćošak njive, možda jer se Gospodu molio da bude rodna godina. Djeca kreću u školu, treba da se pripremi. Stariji, Milisav, ime đedovo, ide na fakultet, a dijete njegovo, Nadica u prvi srednje. Ispoštovalo ga je imanje, k'o da je znalo da se sprema trošak.
Drhtavim rukama ispisuje Rade nove stranice svog ekonomskog žurnala. Računa u glavi, piše na papir. Ne može on preko ekrana i tastature, nije mu to to, kompjuter je dobar samo što ima vremensku prognozu. Računa Radivoje i pita se koliko će još moći tako. Koliko mu je godina preostalo. Pisanje staje. Grom se prolama tamo negdje iza zabrana. Kiša malčice pojačava. Čuje to on, čuje i pita se dokle će moći. Kome će ostati ovo sve iza njega? Koga će zanimati sve to da se bavi? Hoće li mu imanje zarasti u korov i ostrugu? Da l' će Milisav dolaziti tu ili će ostati u gradu?
Nažvrlja Radivoje još par riječi, desetak brojeva, sabra, oduze, pomnoži i podijeli sve. Dobro je, plus, al' tanak. Zamisli se nad tim simbolom za sabiranje. U slamarici ima neke pare, krave i ovce lako će prodati, zob će za njima lagano. Da… Prodaj sve ovo, šta da se mučiš, okači opanke o klin, ma šta okači, baci ih, koji će ti andrak. Kupi sebi i Mirjani stan negdje u Beogradu, uživajte dok ste živi, šta se mučiš ni za šta, ionako će sve da zaraste…
I ustade Radivoje, uđe u spavaću sobu, navi stari kineski satić, onaj kockasti, na pet ujutru i leže pored svoje Mirjane. Zaspao je dubokim snom, punim hrkanja i vjerovatno modrica od Mirjaninog lakta, a ujutru kad je ustao da položi kravama, misli o gradu već su nestale…
Potpuna letargija koja vodi do atrofiranja mišića od dosade. Osećati se kao zmaj koji u savremenom svetu nema devica za kidnapovanje i razdjevičavanje, vitezova sa kojima bi igrao žmurke i šuge, pa čak ni poštenog sela za spaljivanje. Zavući se u pećinu i sećati se dobrog starog srednjeg veka i prohujalih vremena sa vatrenim žurkama, sada svedenih na plamičak nade da će nešto da se desi, koji polako bledi...
-Smorih se k'o zmaj!
Veoma popularan izraz u seoskim krajevima, kojim se opisuje jedan krupan, sa mišićima od prebačenih bala sena, i rumen seoski momak, obučen u drznušu, ili "bijem ženu svaki dan" majcu, koji kada popije 10 unučića u birtiji ili na vašaru, polomi sve kosti svakome ko to, iole, zasluži (a poneki put i nekome greškom).
Takođe se koristi i u gradskim sredinama i to ako ga je neko "doneo" sa sela, kao Španci krompir u Evropu.
Vidi ga koliki mu je biceps, čupa šljivu ne otkopava.
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- *Alo, decxko!*
- Ali...
*:pljus:*
...
Da zajebano, tako je... *Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterkiLauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem,Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno...prdalo se u čabar* još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- *Decxko, grudvaš se, aaa???*
- Jok tebra, ja emotivac...
- *Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!*
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!
Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali uzatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti...:Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitetmrcinei parazita.Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih teštikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
*Titititit...
Titititit...*
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Definicija pisana za takmičenje ''Pojzenizam''
To je skoro svaka seoska trgovina koja ima svojih 5-6 stalnih mušterija i koje nikakva nevolja ne može natjerati od vrata trgovine i konzumira se isključivo pivo.A svaka nedelja ili praznik predstavlja zbor jer tada dolaze svi ne radi se i nema naselja,sela koje nema svoju ovakvu jednu kafanu dok su u malo urbanijim sredinama ove kafane malo rjeđe ali nađe se poneka.
Šiptarski reper sa debilskom facom rodjen 1986 godine u Preševu pod imenom Arian Agushi, poznat po tome što ima desetine identičnih pesama i spotova. Tekstovi su mu u principu nabrajanje gradova i sela na teritoriji zamišljene "Velike Albanije" (samo u svakoj pesmi drugačijim redosledom) i boraca OVK, a spotovi su panorama Prištine i Tirane i pomenuti Arian kako u uniformi OVK puca na 3 bilmeza obučena u uniforme srpske policije.
Gledaš na Youtube njegove pesme "Medvedja" ili "Suva reka" uz neizostavnu "Uhvatio sam Boga za muda jer sam Šiptar" simboliku i retoriku i razmišljaš "Odakle ovoliki soliteri u Medveđi leptejeb...A opet Tirana"
Kako je nastalo ime naselja:
Nekada davno, u stara vremena, dok nije bilo automobila, telefona i drugih novotarijskih džidžabidža, rešio kum da poseti svoga kuma. Kako su živeli u dva udaljena sela, kum posetilac se lepo spakovao, poneo vina, hleba i sira, da ima da se za usput založi, jer beše da se pešači dan i noć. Kad stiže najzad jutrom do sela i kuće svoga kuma, zateče ga na valovu da se umiva. Ovaj se iznenadi i razveseli (jer u ono doba ljudi nisu imali mnogo vremena za socijalni život). Odmah ga postavi za sto, naloži ženi da kuma ugosti kako i priliči, jer kum nije dugme. Ostaviše se svakog posla za taj dan, te razgovaraše i odmaraše ceo božji dan. Kako se noć bližila, kum posetilac, kao i svaki pristojan kum, ustade da se oprosti i krene na put kući. Na to kum domaćin skoči i ne dade mu mrdnuti, jer ide noć, gde će čoveka pustiti na dalek put po noći. Posle malo ubeđivanja, kum posetilac popusti, pa se smestiše svi polako na počinak. Kako su sve kuće u to doba imale samo jednu prostoriju i jedan slamnati krevet u kome je spavalo celo domaćinstvo, a kumovi nemaše dece, svoga kuma smestiše u sredinu, jer on je gost, pa da se noću ne otkriva i ne prehladi stomak ili leđa. U neko gluvo doba noći, probudi se kum domaćin, kad ono ima šta i da vidi: kum gost najašio kumu, pa sve brekće! "Jao kume, šta to radiš?"-začudi se kum domaćin... A na to će kum gost: "Kume, brate moj, izvini, nisam mogao se uzdržim, od kad smo legli da počinemo, dražila me kuma." I tako nastade naziv ovog sela, a kako se zvalo pre, svi zaboraviše...
