Ja najviše od svih heroja volim Naruta. On je onako mali, nizak i ima plavu kosu u šiljcima. Kao jež što ima. On poznaje borilačke veštine i jači je od svih drugih protivnika. On je jači i od mog tate i od učitelja. On je onako prgav malo i što kaže moja baba "nema dlaka na jeziku". Pa se često pobije onako bezveze. NJegovi prijatelji su Učina Sasuke i Sakura San. Oni se zajedno bore protiv zlih nindži koji žele da unište njihovo selo. Naruto u sebi ima zarobljnog demona i kad se Naruto mnogo naljuti ili mu je život u opasnosti onda dobije snagu tog demona. Taj demon je u obliku lisice koja ima devet repova i onda kad se ona probudi bude svašta. I zlikovci onda pobegnu ili ih Naruto uništi. Kad porastem ja bih voleo da budem kao Naruto jer on je hrabar i odvažan i požrtvovan i smešan i jak. Volim Naruta više od Vesne iz drugog dva.
D.
II-1
„špansko selo“
Tačno ta rečŠpansko selo4 definicije →
Stari običaj kod Srba, preuzet iz južnih krajeva, tačnije od braće Grka. Sastoji od toga, da otac, oženi još maloletnog sina nekom starijom devojkom, a da je on ili dever pre toga ''isprobaju'', u nekim slučajevima sve do sinovljevog punolestva (ili povratka iz vojne službe) otac bi spavao sinovljevu ženu, jbg. šta znam valjda da iz svih pozicija isproba kakvog je karaktera mlada. Selo je naravno ovo prihvatalo sve do sinovljevog punoletstva bez osuđivanja oca. Katkad bi se ocu omaklo, pa bi napravio sinu brata, i to ne običnog nego od venčane žene. Naravno, sada takvih slučajeva nema, ili se barem ne zna za njih jer smo mi ipak sada Evropejci, a i šta bi na to rekla frau Angela i milosrdni Solana, kao i Soroš-i i ostali ološi. Naravo postoje mnoge narodne pesme u kojima je to opisano, pa evo jedna da začinim:
''Brate moj,
moje žene sin,
trči reci ocu,
da mu ide sin''
Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.
Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.
Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.
A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".
Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.
- Pa što ga povede u Žitkovac, brale, nije selo mesto za pudlicu...?
- Eh, ne pitajte ništa, žena me...
- Ma samo sam te zafrkavao, bre, daj je ovamo pa da amputiramo!
Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...
Potpetice visoke 12cm. Narodski rečeno - štule.
Brojne emigrantkinje na relaciji selo - grad rad' su se popeti na elegantnu cipelu al' terenska noga - čitaj - 39, neće štiklu i to ti je. Zato ''cica'' nabada dok hoda i to žestoko konjasto kao kobila, sveže potkovana lakovanim salonkama.
Ali i dvanaestice se ne daju svakom. Dvanaestice može izneti samo rođena gracija, dama s genetskim kodom za lakoću pokreta pri hodu, baletski lagana koraka i stila.
Neće to tako s kaišem na sandali, pepelguzo.Za pojedine stvarčice potrebna je ona jebena finoća koju, doduše, prave dame imaju u krvi, ne vole je sasvim, ali je opako koriste. Jer dama podrazumeva sve - kako ples tako i vožnju automobila s istom štiklom.
I nadasve, to nije stvar sredine, materijalnog statusa, ni profesije. Niti je stvar vežbe, discipline, nikakve sposobnosti ili obuke. Već duha.
Ima dama sa najviših brda, rođenih u najvećim zabitima. I seljanki sa gradskog asfalta.
- Uh, pet puta se preznojih dok dođoh u ovome, vidi, sve me ožuljala!
- Pa kad se kočoperiš! Što si ljubomorna na Sofiju, pusti ti, ne mož' ti biti ona!
- Ma ko ti kaže, čuj ga, ja ljubomorna! Što ja ne mogu da nosim ovo?! Ajde, zašto??!
(mlatara sveže izuvenim cipelama koje su se od znoja i težine blago deformisale šireći oblačak neprijatnog vonja)
- Ma ženo ti si prosto rođena za ravno, ne kažem ja za opanke nego ravnu obuću. Em si visoka, em ti je noga čvršća, em si Milojka i ne mož' ti bit' nikad Sofija!
- Stoko! Svinjo! Traktore! Idiote! Zbog tebe ja ne nosim štikle! (Udara ga cipelama, u pometnji jedna od štikli otpada). AAAAA! Ubiću te, celu zaradu od malina sam na njih dala!
- Eto, kažem ti ja da si ti za to preteška. Što se penješ na pruće kad nisi ptica?
- Ja sam se ovde zarobila, a ja sam mogla da budem Mis!
- Aha Mis mahale! Izbij bre te bube iz glave ženo! I baci te štule, veća si od mene kad se na to uzvereš! Nego ajde pasulj stavljaj!
Po narodnom predanju, vojna sila dovoljna za porobljavanje čitavog sela, te pogubljavanje svih u nekim jamama i vrtačama.
- Treba glasati za eldepe!
- Zbog takvih k'o ti za dv'es' godina će opet biti dovoljna dvojica ustaša da pobiju celo selo.
Čovek sa nenormalno izvijenom šijom (kao u ćurana).
Ima selo blizu Ivanjice koje je puno takvih (ne bih da ga pominjem zbog dotičnih).
Smatra se zbog nedostatka joda u ishrani.
Poznatiji kao Vladimir Jelić. Neko vreme je bio poznatiji kao ''Fantom sa RTS-a'' jer je komentarisao najave filmova a da niko nije uspeo da provali da je to u stvari on. Poznat po svom dubokom i ozbiljnom glasu na koji se žene i devojke lože.
Vladimir Jelić(glasom ozbiljnijim nego kad komentariše napetu situaciju u Severnoj Africi): Ljubav......Pohlepa....Izdaja.....Seks......Spletke......Nasilje....... ''Selo gori a baba se češlja''..... Subotom u 20h....(i kada on završi nešto obavezno eksplodira).
Gledalac: Ko je bre ovaj što vodi ove najave? Poznat mi glas odnekud majku mu...
Sezona uspeha za neke klubove. Ove sezone nije išlo, prošle je bilo jos gore, ali sada su stvari došle na svoje mesto. Sada možemo samo ka vrhu, ka triploj kruni, ligi šampiona, super kupu. Nema šanse da bude drugačije, dosta smo čekali, dosta smo bili podjebavani. Sledeća sezona klubovi uglavnom imaju puno navijača koji se razočaraju ako tim ne igra najbolje moguće. Dakle, Liverpul, Crvena zvezda, Real Madrid, Inter, Hajduk Split itd.
Grobar: Haha, brate, kako ste pukli na derbiju, karamo vas šestu godinu za redom, opaaaaa!
Delija: Sledeća sezona je naša, ulazimo u ligu šampiona, prolazimo grupnu fazu, pa ćemo videti ko ce se tada smejati!
Navijač Barselone: Barselona je najbolji tim na svetu, osvojili smo špansko prvenstvo, dominiramo u Spaniji odavno!
Navijač Real Madrida: Kako da ne! Sledeće sezone osvajamo prvenstvo, kup, ligu šampiona, super kup, jebaćemo redom Bajern, Borusiju, vas, Zvezdu u osmini finala, ipak smo mi najtrofejniji klub u Spaniji a i šire!
Navijač Liverpula: Valjda sledeće sezone možemo završiti ispred Evertona, samo to tražim.
Kad je bio klinac, uvek je bio najjači šmeker u školi i svaku ribu je jebao.
Auto je vozio još sa 13, 14 godina kad je išao u susedno selo da pokupi neku ribu.
Sa 20-tak godina je uveliko radio kombinacije na sitno.
Sa 25, 26 je počeo da radi kombinacije na veliko, švercuje kožne jakne iz Turske i Bugarske, šećer i da prevozi vozila sa Kosova i iz Bjelog Polja.
Sa 27, 28 se oženio i kriminalne radnje više nisu prioritet, sad treba da otvori neki polu-legalan biznis i da se smiri.
Prvih 3, 4 godine je radio 20 sati dnevno.
Posle toga je polako uveo ženu u posao i prepustio joj većinu obaveza, dok on samo uskače kad neki problem iskrsne.
Posle 7, 8 godina na poslu, sve obaveze je svalio na ženu, a on ide na bazen, saune, masaže, ima 300 različitih hobija i po 5 sati dnevno sede po kafićima.
