Veoma neugodna pojava kada na stanicu dođu tri ista autobusa.
- Već pola sata čekamo, ae vidi jel ide nešto.
- Auuuu matori stižu tri devedes' petice! Pa majku im jebem nenormalnu, ko li im je sastavljao red vožnje? Jel sam zato kupio Bus Plus?
„Tri korne“
Ovu mantru su pojedini majstori permutovali, pa prvo tri puta odsijeku, a mjere tek četvrti put kad su se već tri puta zajebali
iz ličnog iskustva
Odavanje počasti smarajućoj individui na dosezanju master level nelordizma, čime se preseca svako započinjanje priče i načinjanje apsolutno nezanimljive teme. Za razliku od rogobatnog teranja u tri lepe pičke materine, ovim se, pored znatno odsečnijeg izgovora, zagovornik nebuloza šalje u period dok još nije ni začet, tj. direkt u ćaletove mošnice.
Izgovara se tiho, ali odlučno. S tačkom na kraju.
Izraz je dodatno stekao popularnost zahvaljujući gospodinu koji je upravo ovim rečima ljubazno poželeo dobro jutro novinarki TV Panonije tokom direktnog uključenja u program.
- Dragi, dodaj mi telefon. Na Studiju B poklanjaju tri puta po dve besplatne karte za koncert Maje Odžaklijevske onima koji ih prvi poz...
- Ajde beži u kurac.
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Deciji zargon,pleonazam u svojoj najboljoj formi,jedan od omiljenih vidova zabave nas koji smo komp kupili tek pred kraj srednje.Igra vrlo slicna fudbalu,jer se igra nogama i fudbalskom loptom,a cilj je dati gol,medjutim po pravilima vise podseca na Hrkljuš ili Gvoš na travi,iz prostog razloga sto su se od kraja do kraja pravila menjala.Mali golici ili "malici" obicno su bile dve cigle u razmaku od 5 stopa,koje glume gol,gde ne mozes da proteras loptu sve i da nikog nema na improvizovanom golu.Medjutim,i pored toga uspevali smo da ubijemo i po 5-6 sati vremena dnevno,pa makar nas bilo samo cetvorica,izmisljajuci pri tom razna nova pravila,od kojih su najpoznatija "tri korne-penal","enac","penal na jednoj nozi sa 3 metra","penal sa celog terena na prazan gol","enac-penal"(to ako ne kazes ne mozes da dobijes penal,inace te bijemo),pa cuvena "bila preko precke,nije gol",iako precke nema ni u tragovima...
Naziv za ekipu koja ima očajan šut sa linije za tri poena.
- Šta je ovo kruvtijebem, šut za tri 2/32, koja ste ciglana od ekipe.
Ultimativni mediokriteti. Tri imena, koja su u svim uputstvima za popunjavanje različitih obrazaca u bankama, poštama, e-mail nalozima... Tri imena koja su tako pogodna za njih. Da, njih… za one ljude koje niko ne primećuje, one koje zaboravimo da postoje. Jeste da su obavezno uljudni, lepo vaspitani, uvek se jave, možda čak i osmehnu, ali ne primećuješ ih. Javiš se i ti njima kad ih sretneš, ali zaboraviš nakon dve sekunde da si ih i video. Po pravilu se drže zajedno, čime skupa pojačavaju sopstveno balansiranje na životnoj medijani. Ukoliko ih ponekad upoznaš na nekoj žurci, skupu, ili sastanku, ime im odmah zaboravljaš, što je okej, jer ih jedno od ova tri savršeno oslikava.
- Mare, fali nam tri igrača za fudbalicu pet plus jedan.
- Pa eno ih ona trojica pored terena, čini mi se da žele da igraju.
- Oni tamo? Marko Marković, Petar Petrović i Džon Smit?
- Šta bre? Znaš ih?
- Ma ‘de ih znam, budalo. Vidaš da su sva trojica u Fulamovom dresu? Neće igrati.
- Pa i ja gotivim Fulam.
- Milane, zato i jesi Mare, ako nisi znao. Zato ćeš i braniti. Nego, daj, zovi Džonija, on barem ima karakter i lomi noge, pa ćemo igrati čet’ri plus jedan.
90% stanova u Beogradu predviđeni za birokratiju i fizikalce. Precenjeni, zapravo nefunkcionalni, vlažni, odrpani u tri nane nanine... Izazivaju klaustrofobiju... Često u takvim stanovima živi i do tri generacije (sve sa braćom i sestrama).
Mi Vojvođani to nazivamo šupama.
Moj kum prod'o prčvarnik na Voždovcu, kupio kućerdu sa zemljom u Smederevu i još mu ostalo love "za crne dane".
Mnogo dobar lik, onako s tri prsta, poštenjačina i domaćin. Često puta mu dođem dvesta evra bez problema.
- Nikiću kućo dobar si lik nemoj da šalješ mojoj ribi poruke na fejsu ljubi te brat.
- kake ima veze da probam? :)
- Nemoj, lepo te molim da ne bi kenjo zube tri dana, pozz
Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.
Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena!
Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen.
---------------------------------------------------------------------
Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara!
Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.
