Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...
* - Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.*
Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.
*- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!*
Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...
* - Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:*
... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.
*- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.*
Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.
Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.
*- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?*
Definicija napisana za takmičenje ''Pačija škola'''
Citat iz legendarnog klipa na jutjubu. Koristi se kada se nađemo u nezgodnoj situaciji i da bi se spasili pokušavamo da okrenemo na sprdnju. Pošto ne pali uvjek, korisno je imati plan B.
Može se ubaciti i ''propaganda'' radi pojačavanja efekta.
Gost1: Konobar! Naplati majke ti.
Konobar: Ovako, imali ste 9 piva, 4 loze, kiselu i flašu vina. To vam dođe 28.5 eura.
Gost2: Šta bre 9 piva, jesi li ti normalan?
Gost1: Nema šanse bre, bilo je 6 samo.
Konobar: Nije istina! To što kažete nije istina, 9 je bilo.
Gost1: hahahha ok ok, necemo da ciganišemo sad.
:plaća:
...................................................
Lik1: Čujem, kupio si nove patike, novu jaknu i sinoć si platio piće cijeloj kafani, a Mile? A onih 300 eura što mi duguješ ništa, a?
Lik2: Ko?? Ja?? Jesi lud bre, ko ti je reko to?
Lik1: Priča se Mile, priča se.
Lik2: Ma propaganda, čista propaganda. Nije istina to što se priča.
Lik1: hahha ajde ok, imaš jos mjesec dana.
.................................................
Djevojka: Šta si bre ti radio sinoć sa onom kurvom Majom u parku,a?
Ti: Kojom bre Majom, lažu bre. Nije istina!
Djevojka: Ma seljačino ja sam te vidjela pizda ti materina!!
Ti: Eh....ali ja volim tebe!
:šamarčina:
Ovom definicijom se kratko i jasno opisuje veza "nafurane male" i klasične papuče...
Ortaci bleje na klupi u parku,zatim zapažaju Ivana(papuču) kako ide im u susret...Ee desi Ivane ajde sedi sa nama izblejiš malo popijemo pivo.
Ivan:E jebi ga,nemogu žurim kod Katarine opet će se ljutiti ako zakasnim da joj pomognem da izabere odeću za izlazak.
Neko od ortaka : Aa pa dobro ajde nazvaćemo te oko 5-6h pa dodješ sa nama na fudbal
Ivan:Brate nemam telefon razbila mi ga je katarina kad smo se svadjali jer je videla da imam broj od Nine,posvadjanje su već neko vreme.
Neko od ortaka : Pa dobro oćeš uveče sa nama kod Mikija kaže da je nabavio neku novu robu od Joce Šiptara ima da se razbijemo
Ivan: Nemogu obećao sam Katarini da će mo gledati zajedno večeras film nakon što joj operem prozore.
Teški davitelj. Osoba koja smara na kub. Lomi svojom pričom i gestikulacijom a dobro raspoloženje i kvalitetnu zabavu pretvara u opelo(ili nešto još gore, ne mogu sada da se setim ničega). Bolje da te olimpijski prvak u rvanju uhvati "u kragnu" nego ostaneš sam sa Taškom neko vreme a sačuvaj Bože da živiš sa jednim. Ne mora biti muškog roda, jebite se borci za ženska prava(kurac da kažem borkinje!).
Ako je potrebno navesti, naziv je dobijen po slavnom Tašku Načiću, bardu domaće kinematografije, i njegovom najpoznatijom ulogom(čovek je glumio u zilion filmova i serija tako da je ovo subjektivno mišljenje) u filmu "Davitelj protiv davitelja".
par ljudi sedi na klupici u parku i pije treće pivo po letnjem popodnevu, spika banalna
osoba 1: Da Ibrahimovića ne boli kurac za treninge i ostalo bio bi bolji i od Mesija i od Ronalda!
osoba 2: Ronaldo je Zuba i niko nije niti će biti bolji.
osoba 1: Ma mislio sam na Kristijana...
osoba 3: E sad...baš bolji od Kristijana i Mesija, preteruješ...
osoba 2: Ti to hoćeš da kažeš da su ta dva prdavca bolja od Zube?! Jaoj državo sa kim ja blejim...
osoba 1: Pa ne, fazon Ibra je kao fazon Džej Džej Okoča nekada, i on bi bio najbolji da je bio ozbiljan! Tj bio je najbolji ali to nije bio svako u stanju da vidi...
osoba 4: Ma ja ne verujem šta kenjate, fudbal se deli na pre i posle Ronaldinja.
osoba 2: Ćuti bre!
osoba 4: Šta da ćutim, mandrilu, čovek je uveo revoluciju u fudbal, kakve je on stvari radio...
osoba 2: Ćuti bre, jebo te Ronaldinjo, evo ga Taško ide ovamo, ispijaj to pivo i ajmo iza pošte da nas ne vidi!
Taško: Ooo, gde ste momci, jebete li šta?
osoba 1: E, moram do pošte da platim račune, pozdrav ljudi.
osoba 2: Aj...odoh i ja, moram da....sudove operem.
osoba 3 Podseti me na moju Anu, obećao sam joj nešto. Vidimo se.
osoba 4(iz daljine): Tu sam za 15min!!
Taško: Ajde, ajde. E, tu sam ja, čekam vas da izblejimo! Da vas ne poznajem mislio bih da bežite od mene.
U svojim svakodnevnim razgovorima, Srbin se bogato izrazava. U tu svrhu, on koristi i izraze dubokog znacenja. Takvo znacenje je neki put tako duboko, da ga je tesko i shvatiti. To je slucaj sa izrazom stajaznam. U samo tri reci, Srbin sazima jedno citavo bogatstvo misli i osecanja. Nekoliko primera iz prakse mozda ce bar donekle da docara to bogatstvo.
Televizijski reporter pita prolaznika na ulici:
-Da li ste za ulazak Srbije u EU?
-Stajaznam, nisam za to.
Isecak iz razgovora na pijaci:
-Kolika ti je plata?
-Stajaznam,mala je.
Isecak iz razgovora u parku:
-Je li,je l' ti hladno?
-Stajaznam, jeste. A tebi?
-Stajaznam, nije.
Saputanje u mraku:
-Da li me zaista volis?
-Stajaznam, volim te. A ti mene?
-Stajaznam, i ja tebe.
Razgovor sa nepoznatim, na tramvajskoj stanici:
-Molim vas,koliko je kod vas sati?
-Stajaznam,dva i dva'es'.
...........................................................................................
Ako pazljivije pogledate, primeticete da se izraz stajaznam uvek stavlja na sam pocetak recenice. To nesumnjivo daje veliku prednost tom izrazu u odnosu na sve sto u istoj recenici sledi. A da bi se u potpunosti uvidela neprocenjiva vrednost ovog izraza, dovoljno je samo - u svim datim primerima - zamisliti da je stajaznam izostavljeno. Ostao bi tada samo puki, suvoparan i tako reci rogobatan razgovorcic, lisen sve one dubine i mekoce kojom se Srbin iskazuje.
Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.
Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.
Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.
Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.
****
Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.
Osobina ljudi bez karaktera i savesti skloni da zaborave tešku situaciju iz koje su koliko juče izasli i preko noći postaju neka druga osoba. Zbog njih je i nastao izraz ''Videla žaba da se konji kuju, digla nogu i crkla''. Problem nastaje kad previde da ih ljudi koji ih okružuju pamte i u starom i u novom odelu. Džabe Air Maks kad ih mi i dalje pamtimo u Tigrovim gumenim čizmam, obično kaljavim do čukljeva. Od sudbine se ne može pobeći.
- Stani jebem li ti sto majki, šta radiš to!? Što biješ te jadne cigančiće?
- Pa brate mislim, šta me zaustavljaju po parku, vidi isprljaše mi novu Guči trenerku...
- Ma pišam ti se u trenerku debilčino jedna, ne sećaš se da si i ti prosio u trećem razredu osnovne a? Ne sećaš se? Sad si poleteo do oblaka jebo li ti Bog mater! Od takvih seronja mi se diže kosa na glavi! Ježim se! Dobio ti ćale na Lotu i sad misliš da si uhvatio boga za muda a? :šljas:
- Brate što me udaraš u glavu, boli me, znaš da se sit gladnog ne seća?
- Ma ogladniću te ja opet, imaš sreće što kasnim na autobus al zapamti biću te gde god te vidim. I Simu bildera ću da ti pošaljem da te reketira, a pa ničija nije do zore gorela... Aj uzdravlje.
Uglavnom momak koji se trudi da napravi neko sranje,bilo to u autobusu,skoli,ili nekom sasvim nevaznom mestu. Ustvari kada dodje pred neki veci problem kao sto je nailazak pred grupu drugih huligana u pokusaju,naravno pobeci ce. Zato ga nazivamo "huligan u POKUSAJU"
Huligan u pokusaju (sam) prilazi nekom decku u parku koji sedi sam: Decko jel imas neke pare?
Decko iz parka glavom na gore odgovara: Nemam brate potrosio sam sve..
H: (i dalje smiren) nastavlja: Aj proveri sto si takav
D..(vec predpostavlja kakv je ovo momak i nije mu svejedno): Nemam brate sto me smaras?!
H spusta glas,ali se beci na decka spustajuci se na dole i hvatajuci decka za glavu: Nemoj ti meni "smaras" da ti ne bih slomio kicmu!!!
D (vec pomalo uplasen) rasirenih ociju odgovara: Pa jel ti kazem da nemam
Nailazi grupa novih huligana u pokusaju (koji uopste ne poznaju decka iz parka nego jednostavno hoce da prave sranja kao sto je navedeno) i prilazi ((H) znamo ko je H) sa pitanjem: Sta ga diras?
H: Ma ne diram ga (hodajuci unazad),samo sam mu trazio cigaru...
Onda nastane jurnjava...jer (H) nije smeo da se suprotstavi momcima koji su naisli,ali vec sam spomenuo da su i ti momci takodje huligani u pokusaju...sto znaci da i oni to isto rade (kada su sami,diraju nekog slabijeg,ali kada naidju branioci (bilo koje vrste) oni beze)!!!
Najgora vrsta smarača i dosadnjakovića. Uvek zapamti šta ste mu rekli ili obećali, pa čak i ako vi zaboravite on je tu da vas podseti. Ne možete da zeznete nikako.
Smarač: -Jel si poneo DVD koji treba da mi vratiš?
Ja: (mislim u sebi: WTF?Kakav sad DVD?Ma ajd da slažem nešto da otkačim kretena,) -E,pa rek'o sam ti sutra ti donosim.
Smarač: -U subotu si mi rekao ‚‚Doneću u ponedeljak‚‚
Ja: (mislim u sebi: od subote se osećam sjajno, i ne sećam sa da sam video ovog majmuna.Možda sam ga negde sreo,ali posle dogadjaja koju su usledili potpuno zaboravio,pa ga zato pitam)-Gde si ti mene video u subotu?
Jebeni smarač: -Pa bio si u parku sa nekom Milicom.
Ja: (sad se prisećam i mislim: jem ti majku!Ometaš me kad sam sa curom i ocekuješ da dam neki jebeni dvd!Jem ti dan kad sam ga uzeo!Više ništa od tebe ne uzimam, pa da mi život zavisi od toga!Prokleti seronja!pamti svaku reč koju sam rek'o!Kažem mu da ga se otarasim): -E evo idem da ga donesem!Ti me samo čekaj tu. (Šapućem sebi u bradu): -Čekaj,majmune,možda i dočekaš.
To su sise. Ženske.
Nešto što svi na svetu vole; žene da ih imaju a muškarci da ih poseduju. Ali da budu velike. Muškarac koji kaže da voli male ženske sise je lažov, glupak ili filozof.
One su sat za hipnozu u rukama iskusnog okultiste, sredstvo za manipulaciju kojim se isključuju svi centri zdrave pameti, a aktiviraju receptori za ispunjavanje njihovih želja. Njihovo njihanje tamo-'vamo je kao prizor talasanja klasja na povetarcu... Idila od koje muškarci osećaju toplinu u stomaku i krućenje međ' preponama.
Za njih je Džeri Li Luis rekao "goodness, gracious great balls of fire". Zbog njih je Romeo zgutao mišomor a Puškin primio kuršum u utrobu. Uz njihovu pomoć gledačice dolaze do slave i para a estetski hirurzi non-stop imaju posla.
VVL su centar sveta... ne padaju one na Zemlju iz svemira, nego se cela Zemlja vrti oko njih...
Ekipa prežaljenih studenata kulira na klupi u parku, uz pivkanu i rifove "Ajron Mejdena"...
- "BanŠa, dodaj mi jedno pivo..."
- "Vrište mi mudašca baš... ustani sam pa uzmi"
- "Ae, nemoj si rondulja pseća..."
- "Duvaj ga dijabolik, uzmi sam..."
- "Alo bolidi... Prekinite da se svađate i obratite pažnju; na 25 metara severo-istočno od nas primećeno je kretanje velikih vatrenih lopti..."
- "GDE??? Ajooooooooooooj, lep te jebo, kolike su... Oćemo da startujemo?"
- "Ti da je startuješ...? Ova ne zna da 'vaki kao mi uopšte postoje. Vidi kako je sva predrkana..."
- "E moj luzeru... zbog takvog razmišljanja nećeš nikad ni jebati kvlt... Nije sve u parama decxko, ima nešto i u centimetrima."
- "U jeeee, ti si kao jeb'o nešto bolje od rošave Ane? Aj' ne seri molim te..."
- "Sine moj, za tebe sam Ron Džeremi, da znaš samo..."
- "Dok se vas dvojica papaka svađate objekat "with great balls of fire" je već uveliko odmakao..."
- "Vid' stvarno... e u usta te jebem, kad me zapričavaš... I dodaj to pivo konju jedan..."
