U svojim svakodnevnim razgovorima, Srbin se bogato izrazava. U tu svrhu, on koristi i izraze dubokog znacenja. Takvo znacenje je neki put tako duboko, da ga je tesko i shvatiti. To je slucaj sa izrazom stajaznam. U samo tri reci, Srbin sazima jedno citavo bogatstvo misli i osecanja. Nekoliko primera iz prakse mozda ce bar donekle da docara to bogatstvo.
Televizijski reporter pita prolaznika na ulici:
-Da li ste za ulazak Srbije u EU?
-Stajaznam, nisam za to.
Isecak iz razgovora na pijaci:
-Kolika ti je plata?
-Stajaznam,mala je.
Isecak iz razgovora u parku:
-Je li,je l' ti hladno?
-Stajaznam, jeste. A tebi?
-Stajaznam, nije.
Saputanje u mraku:
-Da li me zaista volis?
-Stajaznam, volim te. A ti mene?
-Stajaznam, i ja tebe.
Razgovor sa nepoznatim, na tramvajskoj stanici:
-Molim vas,koliko je kod vas sati?
-Stajaznam,dva i dva'es'............................................................................................
Ako pazljivije pogledate, primeticete da se izraz stajaznam uvek stavlja na sam pocetak recenice. To nesumnjivo daje veliku prednost tom izrazu u odnosu na sve sto u istoj recenici sledi. A da bi se u potpunosti uvidela neprocenjiva vrednost ovog izraza, dovoljno je samo - u svim datim primerima - zamisliti da je stajaznam izostavljeno. Ostao bi tada samo puki, suvoparan i tako reci rogobatan razgovorcic, lisen sve one dubine i mekoce kojom se Srbin iskazuje.
*neprocenljiva