žitelj sela Kremna.Dan uglavnom provodi ispred zadruge,u društvu lokalnih prijatelja.Glavna preokupacija mu je seoski derbi izmedju FK "Kremna" i večitog im rivala FK "Bioska",kao i odlazak na sva moguća opštenarodna veselja.Kao i svaki srpski seljak,voli da popije.Iako ima završenih samo četiri razreda osnovne škole,razume se u sve sfere života.Vozi Yuga kog je pazario još pre izbijanja rata u bivsoj Jugoslaviji.
„spanska sela“
Tačno ta rečšpanska sela3 definicije →
Izraz koji se koristi u nekim mestima u Srbiji. On označava radnju koju vrši lelemud, tj. osoba koja se ceo život zajebava i ne radi ništa. Nastao od reči lelemud i znači sprdanje ili zajebavanje, sve zavisi od toga kako se upotrebi i u kojoj prilici se izgovara i kako se izgovara. U gradovima ga možete retko čuti, a ako ga i čujete to će biti od nekog dede koji se preselio sa sela.
-Milanče, ajde dođi ovamo da da mi pomogneš da zakujem ekser na poljskom WC-u.
-Ne mogu.
-A što blago meni?
-Moram da rasklopim ležaljku da se sunčam.
-Piiiii, ala ti lelemudaš!
Lik koji je nahranjen hamburgerima i nadojen koka-kolom. Urbanost mu izbija iz svakog pokreta, svake reči, svakog pogleda. Znoj mu je urban. Mokraća mu je urbana, izmet mu je urban. On je urbanost na dve noge. On je urbaniji od urbanosti.
Šmeker, baja, car, kralj, prvak u skoku u dalj. Šta god on bio u nekom filmu ili seriji, on je urban. Uvek isti, sa uvek istim forama, gestikulacijama, frazama. On je mister urbanost.
Ako je u pitanju komedija - on je tu da pokaže da može prosipati fazone i fore bolje i nadasve urbanije nego u "Američkoj piti".
Ako je u pitanju serija posvećena žiteljima sela, on je glavni baja koji je ispred vremena, prostora i svoje njive - on je urban. (Ovo sa njivama nije podjebavanje zemljoradnika i nema nikakve veze sa njima).
Ako je u pitanju horor - on je i dalje urban, čak i kada ga kolju, on krvari urbano.
Da, njegovo ime je Sergej Trifunović - čovek koji će nas spasiti neurbanosti.
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Pelivan je rec turskog porekla,koja znaci osoba koja se bavi sportom slicnim rvanjem,samo na narodan nacin,u koznim pantalonam,goli do pojasa,namazani jestivim uljem.U srbiji se ova rec srece samo na nazivima POslasticarnica(nis,beograd,jagodina subotica,sombor...).I isparavljam predhodno tumacenje ove reci,elem;NE POSTOJI NITI JEDAN SIPTAR KOJI DRZI POSLASTICARNICU SA NAZIVOM pelivan,NEGO SAMO I ISKLJUCIVO GORANCI.I to ljudi poreklom iz jednog malog sela u Gori zvanog Zlipotok!
To je klasican zargon iz mog kraja,koristi se jos od 90-ih,koristila ga uglavnom deca sa sela kad krenu u grad u srednju skolu,pa im umesto "baki",nekako mnogo kulje zvucalo da kazu "bakara".Licno ga retko koristim,skoro nikad,kao i moja ekipa,ali i dalje je sveprisutan po celom Obrenovcu,a skoro sam cuo i novi izveden izraz od ovoga,koji glasi "bakarica",i moram priznati da mi je on vrlo simpatican.
Česta pojava kod stanovnika sela i naselja koja su u blizini nekog grada da lažiraju mesto svog prebivališta kada ih neko upita za isto.
Ako se nalazi blizu nekog grada, jednostavno zaokruži celu geografsku oblast i nazove je imenom tog grada i time lažira svoje mesto prebivališta.
Svojevrsan trijumf nesigurnosti u sebe i prostačke inteligencije koja sudi o čoveku na osnovu mesta prebivališta.
Veoma čest slučaj na internetu.
(čet negde u dubini internet jame)
Ćao! Ja sam Milan. Odakle si?
- Ja sam Dragana iz Novog Sada.
A iz kog dela?.
- Pa iz Novog Sada.
Kog dela te pitam?
-Aaa! Dela! Nisam te razumela isprva. Sa Banovog brda sam.
Aham... Kretenu, to je deo Beograda.
Obesi se!
(offline)
Škola u koju je od pamtiveka išao "niži sloj" srpskog društva. Nekada Šup, danas Teha je škola u koju idu slabiji učenici iz gradskih škola, ili učenici iz sela kojih nema ni na mapi. Tehničari su ubeđeni da im ne treba fakultet i da će maksimalno uspeti u životu sa diplomom Tehničke škole.Tehnička ima 3 smera - Elektro, Mašinski i Tekstilni. U prvi idu "potencijalni ETF-ovci", u drugi sva moguća deca koja nisu upisala normalnu školu, a u treći idu rave i glupe imbecilke (Potencijalne Donatele Versaće). Tehničari su zakleti protivnici Gimnazijalaca.
-Šta ćeš da upišeš?
-De' znam šta cu d' upišem, Tehu najverovatnije, ti? (mljac, mljac)
-Ja ću upisati Gimnaziju.
-Au bracala,de Govnaziju, mora fax posle nje il' ćeš da čistiš ulice.
-Bolje i da čistim ulice nego da idem u Tehničku.
Sređivanje gajbe i uklanjanje tragova nedavno održane žurke, obično par sati pre povratka matoraca iz posete rođaku sa sela. Rejon naročite pažnje je roditeljska spavaća soba jer bi jedan od matoraca mogao pogrešno da protumači bokserice, brus ili tange koje je našao ispod francuskog ležaja, a ne pripadaju boljoj mu polovini. Nije zgoreg ni proveriti regale, plakare i ostale budžake u kojima bi se mogao pronaći ortak ubijen k'o Nemac.
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
*Inspiracija.
