Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo. To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.
- Joooj, brate, šta mi se dogodilo juče... Nećeš verovati... - Šta, jeb'o te? Pričaj? - Poslao me deda u apoteku da mu kupim ricinusovo ulje. Star čovek, jebi ga, ima opstipaciju i te pičke materine... Ulazim u apoteku - nigde nikoga. Kažem ja: 'Dobar dan, tak'a i tak'a stvar, treba mi to i to.', kaže apotekar: 'Nema problema.' i ode da donese. Čim se on okrenuo, ulazi Milica. Potpuno upicanjena, kratka suknja, štikle, izbacila sise, ma, da se smrzneš. Ja već počeo da crvenim, onako u treši i nekoj flekavoj majici od pre sto godina, na kojoj je nikad oprana fleka od kevine sarme. Mi tu: 'Ćao - ćao.', 'Gde si?', 'Kako si?', ovo-ono, kad, vraća ti se apotekar i kaže: 'Evo gospodine, uzmite jednu supenu kašiku ulja, obavezno na prazan stomak. Ako dugo niste imali stolicu, u tom slučaju se stvorio čep koji je potrebno razbiti, pa tada uzmite dve supene kašike i obavezno se nalijte vodom nakon toga.' - Neeeeeee seeeeri??! - Da, brate... Milica je samo stresla ramenima. Nisam imao snage da objašnjavam da nije za mene, samo sam se okrenuo i izašao... Šta "Zemljo, progutaj me" i te fore, muda su mi se, bre, zacrvenela!!! - Verujem da jesu, matori... Moja su se sad zacrvenela kad si mi isprič'o...
Stilska figura kojom se kamuflira nepoštovanje komentarisanog.
-I kakva ti je ta koleginica? -Baš je šarmantna, načitana, prosto pleni, toliko toga pametnog se može čuti od nje. -Ne moraš biranim rečima. -Onako, i nije neka pička.
Izjava nadrkanog matorog, koju izgovara u stilu terminatora, bez previše emocija i ravnodušno, posle koje se završava svaki dijalog ili polemika. Ende.
U 3 ujutru: - Ae gasi ta sranja i marš na spavanje! - Skida mi se igrica 5 dana, sam... - Nadam se da si me dobro razumeo.
Pojavom kompjutera i mobilnih telefona, a posebno zahvaljujući instaliranim operativnim sistemima u istim, ovaj izraz je došao u svakodnevnu upotrebu. Toliko se odomaćio, da se koristi i kao način opisivanja nečijeg psihofizičkog stanja.
- Šta je sa Milošem, deluje sav izgubljen? - Zaljubio se u Slavicu, a ona ga ne ferma ni dva posto! - A, znači zaglupeo se ko Windows! - Taj rad. - Da mu damo jedan restart?
- Šta mu je, što se ne diže? Pa, ja se tebi više ne sviđam...?! Šmrc! - Ma, nije to dušo, sviđaš mi se naravno, nego se nešto zaglupeo, daj mu malo vremena! Par sati i biće sve u redu... - Par sati!!! Posle par sati možeš se jebati sam!
A vidi ti nju jest se nabakamila pa sve ne zna il' je pošla il' je došla! Trepavicama mlati k'o krilima, a gubice joj k'o da se zelenih smokava najela. Ma i kad joj pogledaš u dekolte, opet se sjetiš Neretve!
Poslije tuširanja, prvi znoj ne može biti toliko grozan, za razliku od nekoka kada se usafta! Tu vrstu safta dobijamo kade se lik ne kupa tri dana, posebno u ljetnom periodu, i kada skoro istu garderobu nosi!
Jebem ti život, opet mi Rajan bio za šankom! Jel se osjeti? Ma goni ga u pičku materinu, usafto se kao svinja, za malo da se ispovraćam!
Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.
Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku. Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.
- Jovane, ajde dok desertiramo da se dogovorimo gde snimamo sledeće nedelje..
~ Mogli bi ponovo u Bački Petrovac. Nešto mi se prijeo slovački kulen a biće sigurno i štrudli sa makom. Snimimo neki prilog o lipicanerima gospodina Hološka i nažderemo se ko onomad u Selenči kad su ovi slavili ulazak fudbalskog kluba u beton ligu.
Dokopati se bilo čega što liči na krevet i baciti se kolko si dug i širok.
- Kevo, dođi da podignemo ćaleta, evo ga prostro se na pod i spava. - Kuku meni, je l si siguran da spava, da nije umro? - Ma jok bre, čuješ da hrče, al izgleda da se baš dobro napio. - Al nije bio pijan 20 godina, pa još otkad si se ti rodio. - Nije , al nešto je baš bio nervozan ovih dana, valjda mu se sve skupilo. - E, vala i meni se otkad sve skupilo, pa ne pijem. U al je težak, pa lepo mu govorim da manje jede, Ajd sad, diži! Oruk!!!
