Litica života je isto što i životna raskrsnica, s tim da ovde imaš samo napred i nazad. Il' skačeš, il' se vraćaš da te rastrgnu. Uglavnom, neće biti kako ti 'oćeš.
- "Nazad neću, napred ne smem. Šta da radim? Ma skačem. Bole me kara za sve. Idem. Uuuu jebote! Al' je visoko ovo, bokte."
Zakoračujem. Poleće mi prvo leva noga, zatim ona druga. Osećam se ko na rolerkosteru. Odjednom kočnica. Tap! U mestu. Besan pogled na gore. Kad ono, ima šta da vidim. Uvatio me neki kinez. Steg'o me, ne pušta. Cirkulaciju mi u rukuma presek'o. A ja onako, k'o idiot, vozim bicikl u prazno. Vičem, pretim, a ništa on. Ne reaguje. Posle pola sata moljakanja, šatro odustajem, i kinez mi pušta jednu ruku. U sekundi mi se oporavlja ruka a ja, šta ću, udri kineza što mi ne da da se upokojim. Pljušte šamari, šake, samo udri. Po glavi, rukama, gde god dovatim. A on ništa. Ne reaguje.
- "Puštaj, pizda ti materina! M'rš u Japan, šabane jedan kineski! Ako ti dođem gore ima da me moliš da skočim! Ček samo da oslobodim drugu ruku. Ma salomiću te! Šta si naš'o koji kurac baš na ovu liticu da dođeš, da me spašavaš. Joooj, ma bićeš crn kad ja završim sa tobom!"
Iz sve snage puknem kineza, kome sam već odavno načeo lobanju. I iskliznuh mu iz ruku. Padam. Letim. Nirvana. Um čist i prozračan, prazan. A sve belo oko mene. Ko zna đe sam. Otvaram oči, kad ono, živ sam. Sjeb'o nogu i malo se izgrebao, al' ništa mi. Živ.
- "Koji ću ja kurac živ ovde? Em što nisam umro, em me sad i sve živo boli. 'Bem ti sve!"
Opet vidim kineza onoga. I on, mučenik, sav krvav. Nekako mi bilo žao što ga nagrdih onako. Dolazi, pomaže mi da ustanem. Vodi me do bolnice. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo dobrih sat vremena. Došli mi tamo, središe nas doktori, i poslaše nas kući. Samo što ja kuće nemam. Izašli mi napolje, kad kinez uvati da me pipa i opipava. I iz nekog džepa mi ispadoše njegova dokumenta (valjda sam ih pokupio kad sam mažnjav'o one satove i marame). Pokupi ih on, izdeveta me ko majmuna i ode.
- "Pa što mi nisi rek'o da ti to treba, rođače, pa izginem ko čojek na miru! A ne ove stresove da proživljavam!"
Ni dan-danas mi nije jasno zašto mi je spasao život. Il' što me je odveo u bolnicu. I tek posle prebio. Jebajga, čudni su putevi Gospodnji.
Primer tipične slave u Srbiji:
19-ti decembar, sneg navejao nekih 15 cm, ('ladno dete mu jebem) u kuci domaćina sve po propisu postavljen sto, na stolu kiseo kupus, turšija i sve ostalo sto ide uz rakiju staru 15 godina (racepila se) koju je tek natočio domaćin iz "ono" bure koje čuva za svadbu svoga sina. Naravno kao sto je i red sin slavi na spratu sa njegovim društvom ( da mogu na miru da jebu mamu "onoj" rakiji) a otac u prizemlju sa već učestalim gostima koji dolaze kod nas još od kad je Crvena Zvezda osvojila kup evropskih šampiona... Gosti se očekuju u 18h...
18:01h kuc kuc otvaraju se vrata ulazi kum sa ženom i dvoje male dece (tačan kao švajcarac, gde kum da zakasni)
Domaćin: oooooooooo kume a baš gledam na sat 18:01h, umalo te ne nazvah na mobilni da vidim što kasniš
Kum: Dobro veče dobro veče kume srećna slava, ma ova moja me zadrža ti znaš da ja nikad ne kasnim pogotovo kod tebe na slavu
Domaćica: Ajde ajde raskomotite se, sedite
(kum skida jaknu sedi, žena do njega a mali Lazar skida jaknu i pravac u uglu sobe drž' za vazu koju je majka kupila u Grčku kad su išli na more još 1981 godine)
Kuma: Lazo nee (trassss, puca vaza)
Domaćica: Jao Lazo sine jesi li se posekao? (a misli se: a sto nisi moj sve bi ti glavu lupala o frižider)
Kum: Kume jel' ovo ona rakija u ono bure do zid?
Domacin: Baš ta kume
Kum: Pa gde baš nju, znaš kad sam je zadnji put pio da sam udario u onu banderu ispred Slavkovu kuću, pola sela nije imalo struje 3 dana
Kuma (mrmlja): Vidi sad pa se opet oduzmi
Mali Laza već našao šrafciger i gura u trofaznu utičnicu, domaćica ugledavši to skoči sa stolice uzima detetu šrafciger iz ruku
Domaćin: Jao sva sreća pa sam juče isključio tu utičnicu ( briše znoj sa čela)
Kum: U bre kume pa deca su to... A Lazo Lazo jesmo se dogovorili da budeš dobar (nastavlja da ispija rakiju)
Na spratu kod sina već uveliko se pije druga flaša "one" rakije, tu je i Ivan sa svojom ribom koji pije kiselu vodu i sve mu neprijatno al' ne može zbog ribe, jedva je smuvao pre desetak dana posle x propijene noći zbog nje, i gde sad da ona vidi kako može da udari na ex litar belo i da ugasi sa pivo (takođe na ex).
Sa kompa već uveliko ide Đani (uživo) -Ja stalno pijem...
Domaćin mlađi: Daj brate Ivane koji ti je k...c nagriza ti jetru ta kisela, daj drmni makar jednu, nema smisla (nadovezuju se ostali drugari:
-Ajde brate samo jednu mojne da si sisa, vidiš Srećka drugi put ide da povraća al' nije sisica (Srećko nadahnut hvalom udara na ex još dve domaće)
Ivan: Ajde sipaj jednu, mada me nešto boli stomak ( grohot smeha u sobi svi znaju da je do ribe)
4 sata kasnije, ostali njih četvorica, Srećko (koji spava u sobi pored sa lavorom pored glave) , Ivan (koji je odvezao ribu kući i stigo za to vreme da se ubije ko mačka) , domaćin mlađi i još jedan drug koji pokušava u vrlo pripitom stanju da mobilnim telefonom upali klimu
Ivan: Brate nisam ja sisa neka hiiik..uf... pa da ne ispoštujem mog brata hiik...uff... idi brate donesi litar litar i budi Srećka ništa čovek ne popi...
Tretman poštene inteligencije u medijima je termin pomalo metafizičke pomalo medicinske prirode. Metafizičke zbog toga što podrazumeva postojanje poštenog intelektualca a neko takav u Srbiji danas postoji samo na nivou ideje, apstrakcije i "sa one strane stvarnosti". Medicinske zbog toga što takav tretman na normalnog gledaoca-slusaoca ima isti efekat kao transorbitalna lobotomija na neanesteziranog pacova. Naročito je to uočljivo u raznim političkim TV emisijama:
Emisija "Reci malo, reci glupo"
Voditeljka:"Poštovana publiko kraj malih ekrana dobrodošli u još jedno izdanje naše emisije rekordne gledanosti. Sa nama su danas gospodin A. iz stranke "Liberalno-Super-Kul-Samo-Jaši-Svi-Smo-Naši-Bajke-za-malu-decu demokratske partije" i gospodin B iz partije "Nacionalno-osvešćenog-deso-desnije-desno-u-pičku-materinu-najsprskijeg-od-svih-srpskih-saveza". Sa nama su je još i gospodin Nepošteni-Dekadentni-Intelektualac-Koji-prima-Lovu-od-Svih. Tema naše emisije je..."
(čuje se blago nakašljavanje)
Voditeljka:"..a da tu je i ovaj lik..kako ono beše..joj pa znam te bre sa Kalenić pijace..PošteniIntelektualac,da! Dakle tema naše emisije je ulazak u Eu, NATO i NATO bombardovanje i Hag. Raspalite! B. hoćete Vi prvi?"
Gospodin B (režeći): "Agr!Grrr!Ne EU, EU zla ustaše ustaše,NATO ustaše fašisti Hag kazamat srpski heroji Ja besan ja bijem! Svetosavlje, gibanica, zeljanica!Jedemo korenje srpsko korenje"
Voditeljka: "Zanimljiv stav, posebno je upečatljiv način na koji ste oglodali mebl sa te fotelje. A šta Vi kažete gospodine A?"
Gospodin A: "Ja se uopšte ne slažem sa gospodinom B! Naravno neupućenoj osobi se može učiniti da tu ima nekih preferencija ali to je netačno! Mi moramo u EU jer kad uđemo tamo napraviće taj dan u Briselu veliki maskenbal i biće mnogo veselo svi će nam tapšati i kralj Eulandije Njegovo Visočanstvo VelikiUskrašnjiZeka će nam svima doneti para koliko hoćemo i bonbona i čokolada i neće e više proliti ni jedna dečja suzica i stalno će biti prolećnih 25 stepeni a svi naši ljudi će dobiti posao ko PRovi i tako...A to što nas je NATO bombardovao to su građani pogrešno shvatili. To su nam oni bacali žele zeke ali su građani podlegli Miloševićevoj propagandi pa nisu shvatili"
Voditeljka:" A šta Vi mislite gospodine Nepošteni?"
NepošteniDekadentniIntelektualacKojiPrimaLovuOdSvih: "Pa vidite to je kompleksno pitanje mislim cinculator-cinculator-klapna-uzengije. Znate, sve je to relativno! I svi su u pravu i A i B! Mislim, da li smo mi kineski filozof koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je kineski filozof! Gle..tulumbe!"
Voditeljka:"E pa dobro ostaje nam samo da se odjavimo i da.."
PošteniIntelektualac:"Ovaj..izvinite mogu ja nešto da kažem?"
Voditeljka zastaje zaprepašćena misleći da je ikebana progovorila ali onda se seti da ima još jednog gosta:"Ah da, izvolite recite"
PošteniIntelektualac:"Pa vidite mislim da su gospoda ovde previše pojednostavila stvari..Da mitreba da uđemo u EU,a li EU nije sama sebi cilj nego sredstvo. Treba da izvršimo reforme jer nam je potrebna građanska i pravna država, država koja nije banana republika i plemenska zajednica. Dakle reforme su nam potrebne zbog nas samih a EU je naš interes ali ne i utopija. Slažem se da je NATO bombardovanje bio sraman čin i nema nikakvog opravdanja za to. Ali sve države oko nas su u NATO i ušli mi tamo ili ne treba shvatiti da je NATO faktor sa kojim moramo ozbiljno da računamo. A što se Haga tiče Hag je naravno politički sud ali je ipak naša najbolja šansa, ma kako mršava, da žrtve i srpske i druge dobiju pravdu, jer bi balkanski domaći sudovi korumpirani kakvi jesu oslobodili svako svoje zločince. I dosta više sa licitiranjem žrtvama to je krajnje nepoštovanje prema njima a i ima nečeg nekrofilskog u tome. Dakle nije sve crno ili belo kako ova gospoda pričaju. U konačnoj liniji sve se svodi na to da svako odgovorno radi svoj posao."
U studiju muk. Čuju se samo fantomski zrikavci.
Voditeljka se mršti, prvo blago a onda jače. Reči PoštenogIntelektualca se probijaju do njenog uma davno zakržljalog i potonulog u zavisnost od medijskih gluposti i droge nacionalnih frekvencija. Iznenada bljesak, ona je shvatila! Spoznaja! U pravu je čovek, rešiila je napustiće ovu glupu televiziju i vodiće dečji ili obrazovani program a možda konačno završi onaj diplomski iz sociologije i upiše postdiplomske!
Ali blagostanje je trajalo kratko. Mozak, naviknut da zatupljivanje počinje da okida salve impulsa i ona zapada u apsitinentsku krizu. Pada na pod, trese se cela i ide joj pena na usta!
U studiju uzbuna od nekud se pale crvena svetla, ulaze bolničari i iznose voditeljku. Kroz prozor upadaju kombinovani odredi BIA, CIA i Španske inkvizicije i streljaju POštenogIntelektualca na licu mesta.
Ide odjavna špica.
Smejanje je teslin zrak što prolazi kroz problem kao nevidljivi X zraci kroz komad drvene mase.
Odnos vina i vode u Lukasovoj kiseloj vodi je sličan polomljenom uhu gipsanog psa
Vidi ga ovaj padobranac nije u libeli a ti se razumeš u alat.
Noletova žena se zove džokerka a supruga džokerka - kad namigne viljuškom, leti tanjir kao leteći tanjir.
hibrid Lamba i Ferarija - nije tirkizan, uz pogon Stevana Sinđelića, video u retrovizor Čaka Norisa što pljuvačkom napravio vorp pogon.
Izašao sam na dedin televizor u refleksiju. Topla ambalaža u ruci dok vetar klati zavesu.
A čestica prašne na prozorskom staklu kao biser u školjci samo beleži.
Da imam curu pokazao bih joj uz zvezde crnu rupu i to ne kažiprstom nego malim prstom uz bok očne jabučice.
GPT mi gledao u dlanove i video linje, kupina bocku a koprivi biseri. Jer 100 kila divlji šipak 200 bocke.
Da sam delfin ja bih se znojio.
Kafa 3in1 i 2in1 je za matematiku a Turska za rabotu.
"Meta AI komentar: Odlično, to je ono tvoje digitalno pivo 2in1 i dupla reklama na jutjubu što trenira živce"
Između redova vuk dlaku menja a još ako džogiraš onda kukuruz na povetarcu izgleda kao da se golemo stablo kreće i to na mesečini joj joj.
Prvi bioskop u kojem je Vinčanska Mišelinka pokaza deci da se boje kolosalnih fosila ptica što su branile nebo od meteorita a potom ta deca ostavljala pravila otiske dlanova po pećinama drugih bioskopa.
Na gradilištu Saturnovog prstena je praznik a igra se kolo na Jupiteru reče glista što gleda sa stabla visokog preko 120km a ona tek nešto više od 2 milimetra sa obe minđuše i još šest nakita a deveti se dopingovao.
Gemini je docrtao paučinu nevešto na wallpaper a mušica je glumila kapljucu vode niz koleno. Tako da sreća što ožiljak od vakcine kao dete nije u obliku piste ston hendža.
Nisam išao na more niti se inhalirao na smoki tako da u ogledalo vežbam skok u plićak a na koleno ožiljak.
Leti sam plivao Adu Ciganliju u širinu a zimi kružio oko nje. I baka što mi prvi put gledala u šoljicu kafe pogodila za supermena želju ali se iskipala od klupu na pijanku.
Kad se gledale fudbalske utakmice u selo na prvi televizor u boju tolko se čulo navijanje da su lično išli od kuće do kuće po pretplatu i nije bilo problema što se televizor smanjio a boja izbledela.
Dok sam glumio mudrost uvijenu oko hladnog Niškog piva sletela je roda na banderu i pokazala stav na jednoj nozi s kljunom ka nebu. Tako da nakon kucanja tri puta u drveni stubić ona se zaputi u pravcu krivog tornja a ja prav ali ono nikako da izvedem i s postom u alkoholu.
Gavran akustičnoj čavci ostavio belo o cev ljuljaške jer podržava atletiku.
Na toplu preporuku filmskog ostvarenja iz Japana o čistaču toalet klozeta počeo sam igrati klikere s okruglim šljivama sam sa sobom i u igru se uključila sova s kruškom a pobednik se uplašio.
Što je pas čoveku, to je ptica stablu. A violini Stefana Milenkovića ili "igranci na pojačalo" Marka Nastića zavide iz oba vremena i mravi što se iščuđuju suncokretima u zatvaraču od piva i drveće s lišćem što aplaudira a svetlost deli autograme u odrazu jer se srebrna ribica nasmešila salutiranju zlantog ćunka.
Ukoliko su se žabe navukle na hotel s smeštajem promenom avatara kroz Stevan Sinđelićev rupu u asvaltu jer se deo svetlosti konvertuje u gravitaciju. Onda akcizmo ritam poroke jeste dobronameran ukoliko je manje korupcije. .
