Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss
Zaljubljeni par zatekli smo na selu Acince u vikendici Acinog teče Zahara Pašutina. Naišli smo baš kada je Bilja Aci gurala kobasicu iz pasulja u usta i tapkala ga po nušci: sve da se pojede no no da se baca. Pitali smo ih šta je recept za ljubav, koji oni, posle osamsto godina braka, svakako imaju.
Aca – (smeh) Znate kako, bitno je poverenje. Ja Bilji sve verujem, pustio sam je i na eskurziju kad ih je Sale vodio u Temišvar da kupuju fasone za lustere Lepe Brene... A jednom sam pojeo i tri kila muhara jer je Bilja rekla da nisu otrovne... Bilo mi je zlo, ali ljubav pobeđuje svako zlo (smeh, zaljubljeni pogled) Bilja – (smeje se) Haha Aleksandre, šeri, sećam se, sva sreća bio je tu i debeli Medeni Mesec, koji je bio godinu dana na veterini, pa ti ispraznio odmah stomak ko Bora Drljača pokvareni zamrzivač...
Pitamo ih dalje da li je tačno da se bračne cipele razgaze posle tolikih godina i da li se Aci noge i dalje osećaju?
Bilja – (smeje se) Ja volim da spremam a Aca i deca vole da jedu, a kada sam na putu Acu i decu spakujem u torbu i nosim ih sa sobom. Aca kaže da ga žulja malo u prtljažniku autobusa i da ga zajebavaju stalno druge torbe, a jednom sam mu uhvatila brkove u rajsferšlus pa je morao da se obrije (smeh) Aca – (smeh) Da, tako je bilo... Bilja je pomalo vrag, a ja sam više okrenut deci, kao kengur torbar, stalno njuškam po zemlji i jurim da ih hranim i pipam dal su znojava. Inače, deca su nam zlatna, sin trenira košarku, Muta reko da će biti novi Dača Mijatović a ćerku zasada nemamo, ali i ona je odličan đak, na diktatu iz engleskog dobila je plus sa dva minusa...
U tom trenutku pridružio nam se, izlazeći iz poljskog vecea i Igor Lugonjić. Pitamo ga: Igore otkud vi ovde i gde ste bili ustvari poslednjih deceniju i po?
Igor – (tužni smeh) Meni je Aco kao stric, mnogo ga volim i poštujem, ovom prilikom bih da mu se zahvalim što me je spasio iz kandži lizanja vanilinog šećera. Hvala Aco, hvala Biljo, dogodine u diskoteci Felna Brunclik, pozdrav svima koji me znaju, i samo još da poručim: Žare, ne brini za ono, strugaćemo piškote.
Eto, to je bio jedan vikend sa Ilićima, a u sledećem broju pročitajte šta smo radili dva sata sa Acom u buretu i eksluzivni uporedni test: sve intimne Biljine frizure vs šare na kuhinjskim krpama od pedestreće na ovamo.
Ajde što si ulaskom u punoletstvo dobio ličnu kartu i pravo da budeš biran, nego što ti se u pamet za vek i vekova urezala plejlista pesama sa svih istovetnih žurki za te 18-rođendane. Naime, tokom cele godine si posetilac žurki koje uvek počinju i završavaju se sa istim pesmama. Onda kad omatoriš i negde čuješ neku narodnjačku, rnb ili tehno numeru koja je bila u to vreme popularna, automatski te tvoj mozak prebacuje u to vreme, i ti znaš reči svake pesme iako ih nisi odavno čuo, iako si tad i mrzeo te pesme, nego podsvest je podsvest. Ma iako si non-stop bio pijan i uvek te nosili kući, ove pesme i tebe vrebaju iza ugla. Ko Keba.
Mene će dok sam živ da proganjaju:
Crno i zlatno Poruči pesmu sa imenom mojim Sve moje njeno je da odem vreme je Prijatelji, braćo, kumovi Opušteno, opušteno Dišem za tebe Ala, ala, ala to ne valja Da li si me volela il nisi Neke ptice nikad ne polete Jedan kao ja Mahi, mahi, mahinalno Sve se osim tuge deli Jamelia - Superstar Sobiesky - Saxo, sve jebene verzije Kelis - Milkshake Nekakav pump it up pa ono od Chemical Brothersa, nekakav Balvanajz...
trenutno se toga mogu setiti...
Nego bolje i to da me proganja, nego ove danas što će proganjati ova Karleušina "Iz Kombija".
Za ženski rod važi da je nežniji, a sa svom tom nežnošću dolaze i mali gabariti. Nasuprot tome, imamo one žene koje prevazilaze "normalne" mere a dotična izreka je vezana baš za njih. Najviše se odnosi na visinu i to onu koja se kosi sa gornjom granicom visine muškarca a kamoli da je česta kod žena kao poskupljenje naftnih derivata.
Ručak u studentskoj menzi je svaki put oličenje pokušaja hrane i opuštenog razgovora.
-Kažem ti. Ako neko pojede ovu genetski modifikovanu ćuftu sa ukusom presoljene gitare, ja ga vodim na Mesec, ol inkluziv. -Kad ne uzmeš potaž od povrća. Zajeb'o si se. -Ma daj. Taj potaž je tek misterija. Video sam juče uzela ona što liči na Bobija Marjanovića. I pojede k'o da joj je poslednje. -Ona što udara glavom kad ulazi na vrata? -Da, bre. Može da mi jede burek sa glave a za jogurt mora malo da se savije, jebiga. :uključuje se lik sa susednog stola: -Pa nije valjda tolika, bokte? -Krsta mi. :gleda ga od glave do pete: Ma, šta kurac. Ti bi mog'o da joj pušiš u stojećem položaju.
-Jooo, ženo, kakve arnjeve imaš, ne bi ti oprostio ni matori Zdravko gej sa trećeg sprata! - Pa, kaci me mami sa sise uzeo, nisam ni imala kad da se potrošim!
Još jedan od zanimljivih fenomena u naših nam riba. Ona je urbana, ona je kul. Ona je šik, šmizla. Za nju je samo nebo granica, a kada popije dve đus votke prevazilazi sve granice. Često posećuje pristanište sa svojim krdom.
Ono što je čini zaista posebnom jesu njene naočare za sunce od kojih se ne odvaja čak i kada kenja, što joj je jedina pametna stvar, jer je tada štite od slepila. Naravno, pokrivaju devedeset procenata lica, dovoljnjo ostavljajući prostora za slamčicu na koju pije sokić ili eventualno puši kurac. Bilo kiša, bilo sneg, ona ih ne skida. Koštale su svega petstotina dinara, ali ona svojim prilepušama priča kako ih je platila dvesta eura, one joj kao veruju. Poseban slučaj ribe koja se može po retardaciji porediti sa onom: ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Može se slobodno reći da su povezane nekom višom silom.
-Koliko si retardiran od nula do ribe sa naočarima po danu bez sunca?
Imaju oni i šta pametnije da rade u životu (navodno), ali žrtvuju svoje slobodno vreme da bi i nas podstakli (=primorali pod pretnjom ciganskim kletvama) da pomognemo bližnjemu svojemu! Danju, noću, vikendom, na Sv. Patrika, dan posle Bajaginog koncerta... Ostajte bez brige, jer nećete uspeti da neznabožački gledate svoja posla, ma koliko se trudili!
Zveckaju praznim konzervama od paradajza, vade plastificirane printove u boji, poklanjaju knjige, sve ti sa osmehom i natenane objasne, i tuku ko neće (a sve je savršeno smisleno, i osvežiće zdravlje tvoje babe). Zašto onda svi ne izađemo sa kartonskim parolama ispred Mango-a? Zašto je neko plemenitiji od tebe i mene pa pomaže deci bez roditelja prodavajući njihove bojanke? Zar ne možemo to i mi kad je tako lako...?
Odmah da razjasnimo: ne možemo.
Kao prvo, zato što to ne služi da bi se nekome pomoglo, nego da bi se lečili kompleksi niže vrednosti. Da bi postao dobrotvor opasan nunčakama, moraš ili potražiti sensei-a (先生), odnosno čekati da on pronađe tebe, ako poseduješ kvalitet pažnje vredan, ili biti prirodno nadaren (=imati odgovarajuću prošlost). Moraš se uhvatiti za suknju nekoga ko već toliko dugo deli kondome i poziva na promocije knjiga (ima pite!) i raznu plemenitu rabotu čini, da je već spoznao gorku narav roda ljudskog... Ti bi se, kao mladi 見習い u svom optimističnom zanosu zakucao, i pronašao bi smisao dobročinstva u ćaskanju sa vojnim penzionerima. A 先生 zna da mira u svetu bez batina nema...i potreban ti je, da bi nasledio Zlatnu Šibu (黄金のむち) i posle njega nastavio da prangijaš samožive zlotvore koji crkavaju u državnoj firmi da bi prehranili sopstvenu decu...
Osim 2-godišnjeg stažiranja u JAZAS-u, potrebno je, za sticanje vrhovnih činova u dobročinstvu, da srećeš predispozicije i polažeš testove koje život pred tebe postavi:
1. Sakupljač priloga za nezbrinutu decu;
- Budi neupadljiv u osnovnoj školi - U srednjoj se osili pa kreni da prosipaš fore - Kada se na trećoj godini pojavi u razredu lik sa jačim forama, povuci se i nađi ekipu koja će navijati za tvoje fore - Shvati da ipak to što nikad nisi imao ribu i nosiš pantalone sa 17 džepova nije dovoljno da bi upisao ETF (mora kliker, sinko) - Upiši 3-godišnji grafički dizajn i 4 godine kasnije imaj još 2 ispita do uslova za treću - Odustani od školovanja, i osvrćući se na svoju prošlost uvidi da ti prosto ne pripadaš sistemu, ti si ovde sa višom svrhom; pronađi NGO čija ti se boja logoa najviše dopada - Zaposli se kao noćni portir jer je penzija tvojih roditelja suviše mala za svo troje, ali ne gubi fokus sa NGO-a (ako si "odabrani", samo tamo će te Sensei pronaći) - Kad tvoji umru i naslediš nešto, batali posao i završi dvonedeljni kurs za vaspitača dece bez roditeljskog staranja - Kada dobiješ otkaz jer si istukao klinca rukonaslonom što je jeo sapun, bojanke u šake i jebi majku svima što nemaju (=ti znaš da neće da daju) dvesta dinara (prošle nedelje bilo 150) za tvoje neakreditovano "hvala"
2. Brinjač za životnu sredinu/životinjsko krzno/dominaciju verskih zakona na bliskom istoku
- 2 grama mozga - 670 € odeće (na sebi) - Piece bedž na lanenom rancu - Ljubav prema mirisu svog prdeža
* trajanje pripreme: 17 - 25 godina
Ukuvavati pred televizorom dok mozak ne počne da pušta boju; skinuti sa vatre i promeniti odeću; zakačiti bedž i vezati traku oko glave, po želji; zaključati subjekt u sobu sa enciklopedijom teorije zavere dok se ne sprijatelji sa mirisom svog prdeža; hraniti sirovim mesom i bosti štapom kroz prozor; odštampati i plastificirati screenshot iz filma "Dan posle sutra".
Otvoriti ulazna vrata, ostaviti gitaru i printove ispred kuće, otključati ćeliju i držati se po strani dok se duh Sensei-a ne nastani u telu zveri...
3. Sensei
Vraćaš se ti kući posle još jednog napornog dana u komuni (pravili ste konfete za proslavu NG u prostorijama NGO), i razmišljaš da počistiš sneg ispred staračkog doma sutra, ali jebo to, to mora se radi... Kontaš da pokupiš još flajera sa fotkom razrezanih pluća pušača, pa da se zajebavaš sa Dunjom na trgu. U daljini, tinjava svetlost privlači tvoju pažnju; i pored svih obaveza, odlučuješ da istražiš (možda je nasukana foka). Dok sklanjaš granu ispred lica, kolena ti klecnu i svetlost te obara u klečeći položaj. Pred tobom se ukazuje Sensei, čovek koji vraća krzno na poderane životinjke, ne čovek, ideal koji je lepio plakate sa znakom nuklearnog otpada po pogonima za izradu crepa od Sinjaje do Banoštora '82. Okrenut ka istoku, drži Zlatnu Šibu (黄金のむち) visoko iznad glave i moli se precima.
- Sen... - Ne progovaraj. Znam ko si. Odabrao sam te sa razlogom. Moje vreme je odavno isteklo, ali tražio sam odabranog...onog koji neće zloupotrebiti moć Zlatne Šibe. - Ali, Sensei...ti si besmrtan, ja ne... - Hrabri od sudbine ne beže. A sudbina nije stvar odluke... Veliki Savet Green Day-a i Pamele Anderson tako je odlučio. Dok su ostali išli u školu i gradili porodice, ti si neumorno otpadao u parku i psovao državu. A ja završio književnost...bićeš veći od svog Sensei-a. - Ali Sen... suza prekida drhtanje glasa - Ja više nisam Sensei, moja se uloga u ovoj dimenziji danas završava. U ime homoseksualnih prava južno-američkih iguana, neka nijedan nedavač dvesta dinara ne umakne tvom zamahu... predaje Zlatnu Šibu uz naklon ...Sensei moj...
Karanje sa maloletnicom, koja pored kreveta još uvek drži svog plišanog medu. Jeste da je zabranjeno voće, ali i onako ne možeš da jebeš drugu, pa uzmi šta ti život pruža.
- Jesi li video onu malu komšiku sa trećeg ? Biće to dobro parče pičetine. - Šta video, jebo! - Au sinak, mala još drži mecu pored kreveta, očekuj plavu kovertu u skorije vreme.
Jedan od najodvratnijih modnih detalja ikada. Ovakve patike se od obicnih, normalnih razlikuju po nabudzenom djonu koji moze biti od 6 pa do cak 10 i vise centimetara visine. Ako ste nizeg rasta i patite zbog toga, vas nedostatak ce savrseno bito zakamufliran. Revolucionarni detalji kao sto su sljokice i LED diode daju poseban smek. Najvecu popularnost ove patike postigle su medju domacom romskom populacijom sa stalnim boravkom u inostranstvu.
Bela "mecka". Nadrkane felne. Gruva muzika. Drdori "Wien" tablica. Zatamnjena stakla. Kroz njih se nazire fugura nizeg rasta. Vrata se otvaraju. Izlazi "on". Jez frizura, D&G naocare, fazonirana bradica. Dve zlatne kajle, krst. Izkvarcovan. Ne, nije izkvarcovan. Bela jakna, kapuljaca, krzno. Ispod jakne, majica na bratele. Kajle zveckaju. Kais sa "kostursku glavu", uspomena od brata sto je drzao butik na buvljaku. Svetlucaju cirkoni. Siroke pantalone na pola bulje. Iz pantalona vire crvene bokserice. Crveno, protiv uroka. Pogled ide dole. Oci ne veruju. Oooooo Boze... jos i ovo... Patike sa platformom. Sljokice. LED diode.
Početak rečenice koji vam omogućava da se u dijalogu sa uglednom ličnosti protivrečite. Kažete neke stvari koje istu, u neku ruku, mogu da povrede ili je učine manje važnom, što i nije dobro, jer se zna kakve veze sve dotični može da povuče.
-Na Vašu a i našu žalost, nismo u mogućnosti - kako finansijski tako ni fizički - da pomognemo u izgradnji odbojkašnog terena u Vašem naselju, naselju 4. juli. -Sa družnim poštovanjem gospodine, a nova kola Vam nije problem da kupite? I onu vašu kurvu da vodate na putovanja a?
