U američkim crtaćima često korišćen za lečenje masnica, obično glavni lik drži poveliko parče mesine na oku gde ga je neko opičio tiganjom ili štanglom. Kod nas može da se koristi kao odjebativ na glupe nadrilekarske savete i ujedno da kažemo nekome da je glup.
Danas gotovo nemoguće naći.Pre ćete naći sa ukusom paprike,argentiskog bifteka,posrnule svinje,isušenog teleta,musake nego onaj običan.O plazmi,i njenim "borovnicama u sosu od kajsija,jogurta sa kačamakom i vepra u kupusu na Čileanski način" ukusima i da ne pričam.
Sabijati. Dominacija na relaciji mali prst – realizacija. Besomučno silovanje umećem. Superiornost na delu. Tatamataizam.
- Kako čovek svira gitaru! Lik je skrc'o, jebeno!
...
Kaizen: Zdravo, ženo. Žena: Ćao, dragi. Kako je bilo na poslu? Kaizen: Super. Skrc'o sam neki algoritam. Bombona. Sad neću da idem narednih mesec dana tamo! Ženo: Lepo. Nego, oli biti seksa nekog večeras, hm? Kaizen: Biće.
Mitsko biće koje sve radi kako treba, odmereno i sa stilom.
- E da imam nekog jugića da se odvezem na pos'o k'o gospodin čovek, a ne da se guram sa ovom bagrom po dvajstrojci.
- Ako nam uleti Grojter iz dvojke, kupujem flajku Džeka i zovem neku agenciju, k'o gospodin čovek. Dosta sam više hvatao triper od ovih iz Picinog parka!
- Ne mogu da verujem da sam s tobom išao na koncert Dejana Cukića! Mogao sam k'o gospodin čovek u parku da pijem pivo i duvam sa Badžom i Stevom. Eee, otišao si pod papuču, moj Rujane...
Old skul fora za proveravanje stadijuma alkoholizma do kojeg je stigao potencijalni trsitelj, a možda i otac dece gospođice koja izvodi test. Koristile su je namazane devojke pre 30 i kusur godina. Podrazumevalo se da taj vinjak neće da popiju, a znale su o kakvom je muškarcu reč ako i on naruči isti ili popije njen rubinštajn. Fora je počela da oživljava pod uticajem današnjih devojaka koje piju više nego muškarci, ali sa sasvim drugim ciljem - kako bi se što pre uletvale i mogle da slušaju ili uopšte gledaju muškarca sa kojim su izašle.
Proleće '76. godine, kafana "Kriva sisa", opština Knić
Kelner: Izvolite! Dragana (u sebi: baš da vidim da l' će da nasedne): Ja ću jednu kiselu vodu i jedan vinjak. Milisav (u sebi: Uuuuu, kurvo! Gde baš Rubinštajna nađe, majku ti pokvarenu. E pa nisam ja sis'o vesla, znam za jadac): Ja ću kiselu vodu i kafu. Alkohol ne pijem. Dragana (U sebi: Hm, ovaj neki baš fin, ne pije. Daću mu.). --------------------------------------------------------------------------------------------------- Proleće 2012. godine, kafić "Marabu", Kragujevac
Konobar: Izvolite! Milica (u sebi: Jao, samo da se obeznanim što pre. Jeb'o me konj kad izađoh sa ovom smarajućom rugobom!): Dupli absint, nepaljen! Stefan (u sebi: Uuu, ova 'oće da se jebe noćas, to bre! Jaooo, kakav sam ploditelj): Daj i meni isto.
Možda je malo hiperbolisano, ali je dovoljno slikovito i blizu da opiše situaciju ispred noćnih klubova gde ti nikako nije dovoljna samo lična karta da bi ušao. Posle višeminutne kontrole koja više liči na traženje potencijalnih terorista, želja za bilo kakvim provodom u tom klubu jednaka je želji Čukaričkog da osvoji Jelen Super ligu, ili želji zagrizlog štrebera da prepiše lagan kontrolni iz medicinske biohemije. Lagan, hehe.
-Dečko, lična. -A, samo momenat, evo je. -Pa gde si ti pošao bre? -Pa da uđem... -Šta, pokazao ličnu i aj unutra jel? A to što nosiš dva skakavca u gornjem delu trenerke, to da prećutimo, jel? Da prekolješ pola diskoteke i povadiš im oči, tebi super, sam' nek život ide dalje jel tako? Daj 'vamo te metalne zajebancije. -Nemam stvarno ništa, evo predžepajte me... A tuče se i sam bojim. -Da, da, da. Čuli smo mi svašta ovde. Jedan se gadio piva, pa ga nosila interventna na ispiranje. Gde ti radi otac? -Moj? -Za mog znam. -A, pa radi u... On je stolar. Tako nekad privatno sa jednim čovekom... -Majka? -Domaćica. Mislim radi i kući, a i... -Kakav si đak? -Jaoj, školu sam završio, ima dvadeset godina. -I šta sad, džabalebariš tu po gradu jel? Bolje da si pos'o neki naš'o umesto što bančiš tu po klubovima. -Jel mogu sad da uđem? Devojka me čeka unutra. Molim Vas. -Zna li devojka da se drogiraš? -Molim? Nisam nikada ni video drogu uživo, a kamoli koristio. Šta Vam je? -Meni nije ništa, već ti mi izgledaš malko naduvano. Ajde kod kolege na pretres polako, pa ćeš mu reći koja si krvna grupa i jesi li ikad dolazio u dodir sa zaraženim od hepatitisa. -A hoćete i urin da vam dam možda, a? -E, sad si ga najeb'o...
Odgovor na pitanje "Kako je bilo?" posle propale žurke na koju si banuo.
Ej kako je bilo sinoć na onoj žurci? Proveo sam se ko na komemorativnom skupu! Kad sam ušao svi već pijani po trosedima leže, riknuo im dek pa ništa od muzike,slobodne bile neka dva skrndelja od riba, ali nisam stvarno znao šta da pričam sa njima...Tuga brate. Samo nam je falio posmrtni marš za potpuni doživljaj atmosfere u prostoriji...
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“. A ne da ličim – pljunuti! Izlazak na ulice... Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive... Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima. Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta. Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.
Okreni se da ti ga munem u bulju. Pljuni mu na djoku. Čereči me lepi moj. Liži taj sladoled kučko......
