Internet političari-istoričari su osobe ne starije od 16 godina, koje ne samo sto nisu učestvovale u ratovima, nego najčesce nisu ni bile rodjene za vreme tih dogadjaja, ali ipak znaju ko je koga. najpoznatije bojno polje internet političara jeste you tube. Najčešći "argumenti" su: mi smo sve vas poklali, najjači smo, ubij zakolji, nož, žica, alo bre, mi smo vama uši izvlačili...veoma bitna odlika internet političara jeste da oni ne stoje bas najbolje sa nacionalnom istorijom i maternjim jezikom ali ih to ne sprecava da budu politicari.
M: alo konju, pojma ne maš sta pričas, mi smo vas , a ne vi nas...alo bre... H: konj ti cale, ma konj ti je cela porodica, mi smo vas sačekali u onom žbunu, a šta smo vam radili... M: jel imas sestru????, kako si glup neverujem, lepo je pričao onaj naš general I. J. da smo vas poklali kao nikoga.. H: hahahhaa, koja si ti budala, taj general I. J. je bio naš, on je vas klao... M: kako god, mi smo vas pobedili...
U pesku ispred obdanista igrali se Stjepan, Milorad, Primoz, Momir, Kenan i Trajce.Posto ih je vaspitac stavio zajedno da se igraju, posle velike svadje u kojoj je ucestvovalo citavo igraliste, deca su bila dobra i igrala se zajedno, mada su se ponekad malo raspravljali. Primoz bi obicno stajao po strani, ne mesajuci se puno u igre, bio je lepo vaspitano dete,lepo odeveno i nije puno pricao. Trajceta su zadirkivali kao i Kenana da je glup, a nije lepo zadirkivati drugu decu,mada je Trajce uvek bio plasljiv i cutao je,dok se Kenan jako ljutio i zadirkivao sve ostale zauzvrat. Deca su ga volela svejedno. Momir se uglavnom izlezavao, dok su Milorad i Stjepan gradili zajedno figure u pesku, kopali kanale, pravili puteve izmedju svojih delova igralista. I sve je bilo super,dok jednoga dana deca nisu cula da je vaspitac smenjen i da se ne zna ko ce ga zameniti.
Tada je doslo do problema...deca su pocela da se otimaju oko lopatica i kofica koje su do tada bile zajednicke, da brazdaju pesak i tvrde da je sve to njihovo ponaosob. Primoz je krisom piskio u pesak druge dece i pobegao na svoju stranu, ogradivsi se malim jarkom, lopacom koja mu je preostala. Trajce se uplasio svega, i dalje je cutao i drhtao, ne znajuci sta da radi, te su ga kasnije, dok nije primecivao, otela deca cudnog izgleda i govora,koja su i ranije bila pored peska, iako niko do tada nije na njih obracao paznju. Momir je shvatio da i dalje treba da radi ono isto sto je radio do tada, tj nista, i resio da ce se drzati Milorada, barem dok ovom bude dobro islo u skupljanju igracaka za sebe.
Milorad, Stjepan i Kenan su se jako posvadjali. Gadjali su se peskom, prvo svako protiv svakoga, kasnije Keno i Stipe protiv Milorada, a sve oko Kenanovog dela peska gde se on uglavnom igrao, mada novim vaspitacima nije bilo potpuno jasno zasto. Deca su vikala,plakala, gadjala se igrackama, stipala, udarala, tuzakala semedjusobno, a svadja je odjekivala duz celog dvorista obdanista.
Novi vaspitaci su se pojavili, izvukli deci usi, neke kaznili, druge manje, sto je kod dece izazvalo nezadovoljstvo, posebno posle odluke vaspitaca da podele pesak i da svako ostane u svom delu. Momir je kasnije odustao od druzenja sa Miloradom, gradivsi svoje kule u pesku, koje su i Stjepan i Keno gradili kao blesavi,jer su im novi vaaspitaci doneli nove, moderne kofice i lopatice na poklon.
Danas su deca zajedno i dalje u istom pesku, neki se slazu, neki ne,ponekad se opet posvadjaju, ali najvise pricaju o tome sto su naculi: naime, novi vaspitaci su resili da primene ista pravila na clokupno igraliste obdanista, sto ce znaciti da ce ponovo jednom svi biti zajedno i sve deliti. Primoza su vec pustili na klackalice i tobogan...
Kaže se osobi koja uvek "pametuje" kako bi sve bilo drugačije da smo nju poslušali dok smo radili nešto.
Eto vidiš , da si me poslušao, i da smo išli drugim putem , verovatno ne bi naleteli na to čudo i ti ne bi sada menjao probušenu gumu! Jeste, svega ovoga ne bi bilo da Eva nije ubrala jabuku! Umukni bre više i dolazi ovamo da mi pomogneš!
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
Priče koje smo svi kao mali rado slušali, maštali o tome kako će to biti lepo kad porastemo... A onda porastemo, svatimo da to nije sve baš tako, kako smo čuli kada smo bili mali, ukapiramo da su to bile samo priče za malu decu.
"Treba da uđemo u EU, da procveta ekonomija, da skoči standard, plate, sve će da bude super...samo se malo strpite". - Da smo gluplji, i da nas ne lažu 20 godina pa aj i nekako, ovako...priče za malu decu...
Znači krivi smo za sve. Apsolutno sve. Apsolutno apsolutno sve. Mi smo zli, grozni, bradati, podmukli i odvratni ljudi. Mi smo najveća govna na svetu. Mi smo najveći koljači i ubice u univerzumu. Mi smo najogavnija stvorenja na planeti Zemlji. Mi treba da se stidimo sami sebe i da mrzimo same sebe, i da se međusobno poubijamo i spasimo svet samih sebe. Mi smo rak evrope. Mi smo kamen spoticanja točku civilizacije. Mi smo... Srbi!
Barem prema verovanju naroda koji nas okružuju i koji su do juče živeli sa nama pod istim krovom kao i propagandi B92-like televizija pod patronatom CNN, BBC i ostalih medijskih magnata.
Davanje znaka da smo svi naši. Slobodno psuj i izražavaj se kako hoćeš.
-Kako je bilo sa Ivanom sinoć? -Joj,utjerao sam joj patuljka u njenu šumicu,ako me razumiješ... -Ma daj ne seri,prevedi jebo te ja,slobodno reci da si je oprčio, naši smo!
Argument moje babe na bacanje "objekata" u smeće, usled čega smo osuđeni da živimo sa starim goblenima, napuklim vazama, plastičnim cvećem, starim nameštajem, okrnjenim posuđem, bušnom posteljinom, pocepanim knjigama,zalihama dnevnih novina od '75, razvaljenom obućom, cvetnim zavesama i šporetima/frižiderima koji su na samrti
Nosim požutelu zavesu iz svoje sobe, kad iza ćoška - BABA! "Gde ćeš to?" "Da bacim, baba, vidi kako je žuta" "Nemoj, nemoj, zauvar je" "Pa kako zauvar, šta ćeš sa ovim?" "Može, ćeri, da ti Milenija iskroji suknju od ovoga, vidiš kako su lepi ovi cvetovi, ovo mi je kupila Raja u Dubrovniku '47, samo se stavi postava, i k'o novo" "MAMAAAAAAAAAA! Baba oće da mi šije suknju od zavese! Uradi nešto!"
Rečenica koju je svako od nas imao prilike da čuje od svojih roditelja u trenutku kada smo shvatili da smo nešto debelo zasrali i da smo provaljeni, odnosno, siguran znak da smo nagrabusili.
