Uobičajeni odgovor većine riba na pitanje "koji sam ti po redu?"
- Brate, pao kres sa Majom sinoć!
- Ne seri brate, i kako je bilo!?
- Vrhunski tebra s obzirom da sam joj ja drugi. Mala je talentovana!
- Znam.
- Otkud znaš?
- Pa i ja sam joj bio drugi, a pre mene Miki, Džoni, Peca i onaj mali Ćomi od preko puta. Nego nikako da saznamo ko je taj prvi...
Kaže šef na primopredaji tek pristiglom radniku, stavljajući mu do znanja da je neki kolega u prvoj smeni polomio kičmu i odradio nenormalan posao, i samim tim u šefovoj glavi generisao normativ koji ti moraš dostići, čuj dostići, prešišati!
Kada se jednom neko zajebe pa se slomi u smeni, gazde očekuju da tako bude zauvek.
Tog kolegu mrze svi ostali zaposleni, pa i on sam sebe ponekad mrzi.
Šef: Slušaj mali, Rajko je jutros uradio 90 stubića na strugu, za osam sati, znači da može preko 50 ihaha, a ne ko ti, kao crče radeći, a ovamo slomio kurcu rebra! Ajd presvlači se i kreni, zadao ti je domaći zadatak. To Rajko, kud bi ja bez tebe..
Mare: Pa povećajte mu satnicu!
Šef: Čuj ovoga, pre ću vama desetorici da smanjim, on jedini zaslužuje 100RSD/h!
Pošto si odgulio vojni rok/smenu na brodu/tvorza/sljaku na zapadu, došao kući, jebo, najeo se i odspavao izadješ onako prepodne da prošetaš i popiješ kafu. Dok hodaš nogu pred nogu i gledaš šta se to u tvom gradu promenilo i kroz glavu ti sevaju još sveže scene doživljaja zadnjih godinu ili dve, razmišljaš da li je sve moralo biti baš tako, da li sam morao da odem, možda je bolje bilo da ga nisam poslao u bolnicu, šta bi bilo da sam ostao, jesam li išta propustio...
Odlasci-dolasci, mi kao ljudska prasina poissere humaine, kako reče Andrić, ali sada sam tu i... O NE!!! Samo ne Baba Stana!
-Juuuuu evo ga mali Milunkin! Pa gde si ti, kako ti je Majka?
-Dobro, je dobro, nego žurim znate...
-A, jel nisi ti bio u...?
-JESAM!
-A, ti već došo?
-Jesam...
I u tom momentu shvataš da je sve moralo onako kako biti mora, nema više ni Andrića ni romantike nit koji kurac, presela ti i šetnja i kafa, baba te je sa svojim force shieldom razbila kao zvečku, svestan si da postoji njena paralelna realnost koja je neuništiva i prema kojoj je tvoj život mali i mizeran.
Ma gde išao i ma šta radio, ljudi će te čekati kada se vratiš da te izbedače, da ti pokažu kako je sve što si pretrpeo doživeo i izdržao jedno za njih jedno veliko NIŠTA.
Sećaš se zločina i kazne i odlučuješ da ubitstvom babe ne rešavaš problem.
Već sam došao... E da.
Najiritantnije pitanje koje vam postavljaju poznanici kada steknete neko novo materijalno dobro koje je njima vizuelno dostupno. Kao da nisu upoznati sa robno-novčanim načinom privrede.
- Opa Strajo, nove tike a?
- Aha.
- Odakle ti?
- Zaklao sam jednu bogatu babu kao Raskoljnikov, uzeo kintu i kupio Air max, jel problem neki?
- Nisi rekao da si kupio nova kola, odakle ti?
- Poklonio mi jedan čovek na ulici kad je video kako mi je ona stara krntija razdrndana.
- Što ti je dobar duks. Odakle ti?
- Idem ja ulicom i vidim dobru ribu, zagledam se u nju, sapletem se na povodac jednog psa, udarim glavom u hidrant, povredim arkadu i gazda psa mi ga pokloni u znak izvinjenja. PA KUPIO SAM GA U PIČKU MATERINU!
Suptilan način da odgovoriš na pitanje čiji si ti mali.
- Je li mali, čiji si ti?
- Gospodine, tata i ja ne znamo, a mama neće da kaže.
- Au, Boga ti poljubim...
Odgovor simpatije iz prvog razreda osnovne škole kad joj poklonimo čokoladicu uz zbunjeno 'evo ti na'.
Jedan od načina kako na Balkanu razlikovati intelektualca
od prosječnog šljakera. Intelektualac će sa navedenom rečenicom
završiti psovku, dok će prosječnom šljakeru ovo biti tek uvod
za ozbiljnije i brutalnije psovanje.
Na dva različita mjesta na Balkanu,
na poledici su se okliznuli intelektualac i šljaker.
Intelektualac: Jebem ti, da ti jebem . . . mamu?! Led nema mamu! . . . sunce?! Kakve veze sunce ima sa ledom, oni se čak metaforično i ne podnose! . . . (Lagano se pridiže sa leda) . . . kristalnu rešetku?! Ali onda bi morao da naglasim koju . . . možda vodu?! Led je drugo agregatno stanje, to uopšte nije isto . . . (polako ga prolazi ljutnja i vraća se svakodnevnom životu)
Šljaker: Jebem ti, da ti jebem materu u materi, i sunce žarko i žuto i . . . jebem ti mrvu u mrvi, jebem ti ljeb i selo kraj Stanara . . . (Divljački ustaje sa leda) Jebem ti vodu što se zaledi, i zimu i ćevap Banjalučki . . . (Vadi gedoru iz zadnjeg džepa na koju se nasadio pri padu) Jebala me i Gedora & Škrip i pos´o, a mog`o sam kod Mirka na dernek . . . da ti jebem!
to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro
Da, to jeste recenica koju cete cuti od pacera, umisljenih frajera i svega ostalog sto je vec pomenuto. Ipak, postoji jos jedan, mnogo gori primer, a to su nadobudni rodjaci. Oni sto pozovu i kada se javis na telefon on/na te pita:"Znas li ti mozda ko sam ja?". Ako nesto moze da iznervira, to je onda ta situacija, u kojoj, prirodno ne znas da te zove ujka-Milojko iz Australije, otputovao pre 10 godina i culi ste se 3 puta od tada... Ili strina Dobrinka iz Srednjeg Sisojevca, koja misli da mozes da joj prepoznas glas kada te pozove da prijavi da se njen sin zeni, a pre toga ste se culi... nikad?
Telefon: zvoni
Ja: Halo!
Osoba N: Halo, da li je to (moj cale)?
Ja: Nije, otputovao je za Kinu pre dva meseca, a ko je to?
Osoba N: A ti li si Lazare, pile tetkino, kako si samo porastao, koliko ti sada imas godina? 14?
Ja: smoreno ne,16 i po...
Tetka N: A znas li, duso moja, sa kim ti pricas?
Ja: Pa naaaaaravno da znam, tetka... u sebi: "pa picka ti materina, naravno da ne znam ko si, predstavi se k'o covek, bre, ne mogu sada sa tobom da igram asocijacije, pisa mi se, ne mogu da stojim vise!"
Tetka i-dalje-N: Dobro, da li ti je tu mama?
Ja: (uz olaksanje) Jeste, tu je,sad cu ti je dam!
45 minuta kasnije
Ja: Mama, ko je to zvao?
Keva: Ma 'de znam, neka tatina rodbina, neki Pera se zeni, pitacemo ga kada nazove...
Nemoj sjedit na lopti jebo ga ti, biće jajasta.
Gospodine ja sam sad sa slave, ako duvnem u taj aparatić morećete novi da kupite.
