Interesantno, ali nisu rođeni u čamcu. Tako se nazivaju jer ne zatvaraju vrata za sobom.
''izvini, matori, jes'i ti u čamcu rođen?'';
''Što pitaš?'';
''Onako...''
Kada vam čamdžija dođe u kuću prekršiće sva pisana i nepisana pravila Bontona. Ako je u pitanju prijatelj, situacija je malo lakša jer možete donekle da ga eskivirate, ali to je obično neki rođak sa sela ili tako neko skromnije biće koje iz ''kurtoazije'' neće uzeti čist peškir koji mu date pred odlazak u klonju, nego će dohvatiti vaš za lice i obrisati njime pločice oko šolje, a peškirom za noge obrisaće svoje lice, opraće zube/vilicu vašom četkicom za zube, iskenjati se, poklopiti dasku i u velikom broju slučajeva neće pustiti vodu (ako i povuče kanap kotlića ostaviće komadić govneta kao želju i neku skicu za tumačenje po unutrašnjosti školjke). Po izlasku iz kupatila ostaviće vrata (jer je, sećate se, rođen u čamcu). Vi utrčite u kupatilo da procenite katastrofu, a rođa već nazuo vaše papuče i loče vodu na česmi u kuhinji jer je ožedneo od puta. Dok mljacka, srče, ropće, groće, podriguje jedući supu pitate se kako li će tek da teroriše glavno jelo. Svoju detinju radoznalost će bez ustručavanja predočiti direktnim pitanjima: A kol'ka ti je plata? A kol'ko si dužan na banku? A za šta ti služi ovo, a šta ti je ono.. i slično, a ono što mu ne budete rekli saznaće iz vašeg inboksa kada se dočepa mobilnog telefona dok mu kupujete pivo u prodavnici. Ne pita da li sme da zapali, već traži pikslu kad uvidi da je pola cigarete već otišlo i da pepeo samo što nije pao na tepih.
Na redu su konkretne štete. Sjebavanje pokućstva. Mornar bez kabine ima savršen osećaj da jednim dodirom pokvari sve što dotakne. Dobro, ne baš sve, jeftinije stvari malo teže pretupa, ali je zato specijalista za skupe. ''Ej, a što neće da se gurne ovaj USB u kompjuter?''; ''Možda zato što ga butaš naopako i što si ga već nabutao do pola! Sad mogu da ga bacim!'' Sešće za komp ''samo da vidi nešto na Fejs'' i dva sata nabadati ljubavnu poruku ''ekstra pičkci'' levim kažiprstom. Ako ste imali neki bitan seminarski na kompjuteru-otišlo u nepovrat. Kako, zašto, to niko ne ume da objasni jer dotični sa barke očigledno nije komjuterski genije, ali njemu Shift+delete opcija nije potrebna. Poput magične krpe sa milion mikrofiber vlakana obrisaće jednim potezom sve dokumente i bitne stvari. Pornjavu neće, ali će je zato pronaći u ma koliko foldera i podfoldera ste je zakamuflirali, hajdovali, menjali ekstenzije i nazive. ''Ej, a šta ti ovo - ne diraj, virus! Ja kliknu, a ono neko jebanje''....
A kad ode i ostavi ispreturane fioke, otvoreno blokče u kojem vodite dnevnik, ..razjeban daljinski, otvorena vrata frižidera, biće vam nekako žao... Gledaćete frižidersku sijalicu kako na izdisaju snage treperi, ventilator sa jednom lopatom manje kako maše smotano preostalim dvema.. i maše i maše.. Istrčaćete na prozor, mahnuti mu i reći: ''Pozdrav legendo, svrati i drugi put!''
„baciti peškir“
Tačno ta rečbaciti peškir3 definicije →Svemogući čovek koji ima toliku sreću i u pustinji i na Aljasci,a pritom ne dobija nikakvu pomoć od strane ekipe snimatelja. Ruku dajem ako oni ne cepaju pečenje i vino kad ugase kameru. Čovek koji će iz kamena iscediti galon vode. Skoči u slonovo govno i osveži se,a pritom u njemu nadje sendvič sa kulenom. Neće me čuditi kad jednog dana na aljasci nadje nov skuter za sneg,ili u pustinji nadje nov model Dacia Sandero.
Ber: I sada nailazimo na slonov izmet,njega ću iscediti i osušiti,a kasnije od toga napraviti vatru. O,i evo malo trave,a malo i kore drveta. Treba napraviti zaklon večeras,jer u pustinji često zmije vrebaju sa tla,tako da ćemo krevet napraviti na vrhu ovog Jablana. Jablan je jako zgodno drvo za koješta.
U PAUZI SE GASI KAMERA...IDU REKLAME...
Ber ( dok idu reklame) : Matori,vadi tu prasetinu i vino,žedan sam ko ker !
NASTAVLJA SE PROGRAM :
Ber: I sada smo našli padobran koji je jednom čoveku djubar,a drugome blago ! Spakovaću padobran,za kasnije,trebaće mi. Prethodno sam našao onu školjku dvokrilca (aviončića) ,i onaj motor od mlaznjaka. I evo je zmija ! I da ,to je zvečarka ! ali njen otrov sadrži toksine koji za pola minuta ubiju mamuta,a kamoli čoveka. Sada ću uhvatiti zvečarku pomoću ovog štapa i malo je baciti na žar. Ovu zvečku ću poneti sinu,da se igra jedničak. JEDE ZMIJU... I daaaa,zmija ima ukus kao piletina,ovo je delikates pustinje !
Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.
- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!
Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:
- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!
A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:
-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...
Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:
- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!
Gubljenje nevinosti,nista vise.
Al upravo zbog tog nista vise se dize mnogo prasine.
Neki od nas koji su imali cast/priliku da razdjevice djevojku su nadam se uradili kako to dolikuje,jer u suprotnom,desava se stvar iz drugog primjera:
1.Primjer DOING IT RIGHT:
-"To ce mnogo da me boli!Stavi peskir ispod mene za svaki slucaj!"
-"Vidi,darlin,to NE MORA da boli,to je normalna stvar,a ipak razlicita kako za koga..."
-"Ma znam,al vidi,meni je Jelena rekla da je stravicno bolno i da je vrlo krvavo,a rekla je da si ti jebao puno cura i da ti ja nisam bitna."
-"Duso,Jelenin momak se nije udostojio da to uradi s njom na krevetu,vec je pojebao na mermeru.A sama znas da je kivna na mene jer nisam htio biti s njom.I kakve veze ima moje prethodno iskustvo sa svime?"
-"Pa da,ali mozda ti se ja necu svidjeti?"
-"Ne lupaj,samim tim sto cu radije pricati o tome svemu s tobom nego skakati odmah po tebi govori da te zelim."
bla,bla,bla,predigra od par sati i zeljeni efekat-gubljenje nevinosti bez krvi,bola i trauma.
2.primjer DOING IT WRONG:
-"Samo se opusti,bice odlicno!Vjeruj mi radio sam ovo puno puta."
-"Jel me volis?"
-"Naravno da te volim,aj skidaj gace!"
I nakon 18+ epizode odlazi kod prvog koji bi zelio saslusati o tom podvigu.
-"Znate ovu moju Jelenu?"
-"Nevinu?"
-"E pa vise nije!"
Čaša pića nakon koje slijede loše odluke.
Irski pab. Gužva. Ekipa sa posla za šankom. Toma, Mića, Goran, i Dragana. Dragana je dozlaboga loša. Debela, suve kože, nijednog dijela tijela da ti pogled se zaustavi. Rekla im je da je žensko i povjerovali su joj. Pošla je sa njima samo zbog Gorana, luči vlagu na njega još od kako je došao u firmu. Toma i Mića su obični likovi, piju, zajebavaju se, igraju pikado, objašnjavaju djevojkama šta sve mogu da urade sa strelicama, podjebavaju Gorana da 'vata Dragu... Goran smoren i umoran, ređa čašice sa Draganom, već mu padaju zvijezde sa plafona, ona se ohrabrila, počinje neko cimanje... Dragan skuplja preostalu svijet i sprema se da ustane, Toma primjećuje, poručuje turu, šunja mu se iza leđa do uveta, šapuće:
- Ni jedna nije za baciti, šta te boli kurac...
- I onda da skidam ovo salo sa sebe pola života? Ova sledeća što si sad poručio je prekretnica, posle nje bih te poslušao... Ajd', odoh. Ej, Dragana, vidimo se, moram da idem, ustajem rano, da doručkujem...
Prilično učestali model ponašanja u Srba. Ne razume se u ništa kompleksnije od cepanja drveta, ali slatko mu da pravi naučne i političke teorije. Pogotovo voli da pišne po ljudima koji se zaista bave naukom (poseban pik ima na medicinare, hemičare, istoričare, napredniji primerci mogu pikirati i na nuklearnu fiziku) ili politikom, a najveća mu je radost da svoje teorije nametne što većem auditorijumu (preokretanje teme sa raspitivanja za junačko zdravlje tokom slave na kemtrejls, svađa oko HAARP-a s polupijanim svatom koji se napio i u suštini ga boli kita i za Amere i za to čudo na H, ali kakva je svadba bez stakla u kojoj lobanji, rasprava o genocidu u Srebrenici u sklopu posmrtnog slova seljaku koji nije u svom životu napustio granice Šumadije, pojavljivanje na lokalnoj televiziji ili kod Marića, jer jebiga, i oni moraju da puštaju nešto i sl).
Milutin: Koji si bre sad pa ti?
Jovan: Veliki magister i profesor Solunske carske akademije, Jovan. Bejah došao da vam otkrijem antisrbske teorije što ih gura romejsko-franačka škola...
Milutin: Ček ček ček, otkud bre Grcima akademija i to u Solunu i još carska, i otkud na njoj latinske titule?
Jovan: Ahem, nebitno, vidim da niste informisani o prilikama u susednoj državi. Elem, kao što počeh, u početku beše Reč, a ta reč beše Srb, i ona rodi Nina Belova, srbskog vavilonskog cara...
Milutin: Aaa, prijatelju, pa tako mi kaži, ti si od onih što sve znaju, što su da ne kažem viđeni da gostuju u Ćirilici?
Jovan: Pa moglo bi se reći...
Milutin: U sve se mešaš takoreći, kao kakav majonez, m? Oj slugo moj Radojice!
Radojica: Izvolite, Uroše kralju?
Milutin: Ovoga ćeš, Radojice, baciti Džekiju, ali onda tri dana ne daj mu ništa sem pirinča jer će od ovoga mnoogo da mu se kenja, pa onda baci i sebe, kad si ovu budalu pustio. A i ja bih se bacio kad te zaposlih, no onaj moj sin se opet buni, jebem li mu vid očinji.
Veliki Brat online, 24h
- Iju, Caco, pa ja tvoja se Andjelka ljubila sa nekim momkom ispod Milojkovg kestena na klupi.
- Pa sta, zeno, ima 20 godina, da nece se igrati lutkama?
*
- U, komsija Pera kupiJo mercedes, pa, eno ga, licka ga sve u 16, jebo ga mercedes, da ga jebo*
- I onda se on proderao: "Zenska glavo, kako si mogla da slomis motiku"
- Jeste, jeste, a ona, jadna, grca i vice: "Samo od sebe, Panto, pobogu, pa stara motika"
- I ja sam to vid'la, a onda joj je razvalio samarcinu, otresla se na pod k'o lubenica.
- (svi) Ju ju ju ju
- A, ja sam posle kroz prozor njihove kuce, nocas oko 00.16h videla kako se oni ljube, mora da su radili ono.
- Ih, Perso, pa gde ces tuda po noci?
- Ma, morala sam baciti pomije svinjama, pa sam malo izisla na ulicu da vidim sta se desava. Prvo joj lupi samarcinu, pa je onda jebe.
- Ih, Perso, pa ti ljubomorna sto tebe niko... aaaa
- Is, djavole, otkud ti to znas.
- Pa izidjem i ja nekad, i vidim kod tebe mrak od 9 sati, k'o kokos odes rano u krevet.
- Ma, ne pricamo o meni sad.
***
Svaku stvar dakle tapni dva puta prstom, prstom kažiprstom, kad je ostavljaš, tu stvar, valja se. Isključuješ svetlo u kupatilu? Nema problema, samo napred, to je jedna lepa stvar, ako se isključenje svetla može nazvati lepom stvari a ja mislim da može, ali isključujući svetlo dvaput prignječi braon unifikovani prekidač u tom yu triptihu prekidača (svetlo + bojler + grejalica) dakle, jednom pritisni, prvi put, stvarno isključujući svetlo (ako se može reći ''stvarno,'' ako postoji stvarno) a drugi put, potvrdivši, ugnječi još malo prekidač, nabi mu glavu još malo da ulegne u svoje vekovno ležište, mada nema gde više, ali, pritisni još jednom, izrabi ga do kraja, iskoristi svoje pravo, stavi ga na njegovo mesto, na mesto-mesto, eee treći put ne diraj, i bog je rekao, i običaj, i ljudi: treći put ne, šta te se tiče treći put, ne ne, kreni napred, samo napred, zaboravi tu kratku romansu sa prekidačem, pa zaboga, život ide dalje, ne očajavaj, eto popravi milje na veš mašini, dakle, rekli smo: isti postupak, sa dva pîpa, inzagija: pap lagano primi loptu, upoznaj se s miljeom, to je prvi tzv. pîp ili tapk i onda cap, oproštajni tapk, šutni na gol, drugi udarac je odmah šut, nema trećeg dodira, kao u 10-9, eventualno pitaš, ali retko, nemoj, to je to, milje je namešteno, gol jepostignut, uređujemo svet, idemo dalje, obodreni, vedri, čili. Eto je, odmah još jedna šansa: kuhinja! Oh, spusti na sto stvar neku, ok tvoja je stvar kako ćeš je spustiti i koju stvar i u koji položaj namestiti, i da li ćeš je odmah bezdušno ostaviti, samo baciti, to je tvoja stvar i to se mene ne tiče, ali ono što se mene tiče a i svih nas je da, odlazeći od stola, pipneš ga, dvaput, prstom, blago zadržavši prst na njegovoj površini, osećajući ga: jednom dakle pîp ili takn, i voila, sto si ustolio, mnogo si učinio, čoveče, o ''čoveče''! Da, ovim potvrđujem, prstom i dodirom i ovim trenom: o ovo je sto, i ovo sam ja, ovo je trag, ovo je dodir, ovim dodirom potvrđujem postojanje ovog stola i svoje, i uspostavljam zvaničnu vezu između nas dvoje, proglašavam kontakt ostvarenim! Pevaj, svete, bogatiji za jedan dodir! I onda, ah, onda, ah kako samo brzo vreme prolazi, kad je najlepše: već ide drugi dodir, ispis i rastanak, tapni još jednom po njemu, tužno: stole, ja sad odoh a ti mi zdravo ostaj, dirljiv je bio naš susret i ispunjen toplinom i samom tajnom postojanja ali moramo sad svako svojim putem: ja u svet, u dalja dvotačja po svetu, tačnije prvo u dnevnu sobu, da se izvalim na krevet, a ti, eh ostaćeš verovatno tu, još zadugo, čekaj me, šta da ti kažem, ili dvotačinjaće te već neko drugi, ali čekaj me, čekaj, vratiću se jednom, ustvari, verovatno za nekih petnaestak minuta samo dok pojedem, tamo, u dnevnoj ovaj neki takozvani KOH.
Starija verzija od baci petaka. Odlikuje je neverovatna spontanosti i izliv emocija srazmeran psovanju žrdake. Bacanje kendže oslikava jedan od onih trenutaka koji se pamte čitavog života, koji nemaju svoju cenu i koji se ne mogu preneti na filmsko platno, pa da ste i sto puta Spilberg. Jer kendža daje smisao svemu.
-Pa dobro sine, šta si danas napravio u školi, opet me zove direktor?
-Pa ovaj... tata, ne znam... učiteljica ne nosi gaćice!
-Oho, vidi se da si moj, ajd baci kendžu, pa te vodim na sladoled.
-Jesi ti jebo šta kada si tako veseo?
:kez od uva do uva: Ma idem ti ja parkićem i znaš već vidim nju i nešto me ponese i kao da sam u jednom od onih filmova u kojima prosto otkineš na nešto, pritrčim joj i zamolim je za ples. I ovaj, nekako je pristala, ali sam se ja toliko izgubio u njenim očima, da sam izgrešio svaki korak. Ali opet, zajedno smo.
*Kendžu imaš pravo baciti i kada u osnovnoj upikaš gol osmacima, ako duže od par kilometara hodaš po ivičnjaku, dok te ostali gledaju kao indijanca, ako dođeš u narodnoj nošnji na poslovni sastanak, tražiš od profana na faksu njegov indeks jer si nezadovoljan kako formuliše pitanja... Ali pre svega za kendžu još moraš sačuvat ono dete u sebi, pokazivati ga svugde i na svakom mestu bez stida i imati onaj folkloraški entuzijazam.
"trenutak" koji prodje od odluke da krenemo na spavanje, do realizacije.
Sinoc resih ranije da legnem, kovelim: "jedanaest je sati magarce, ustajes svako jutro u pola sedam, a seti se kad' si zadnji put spavao vise od cetiri sata?". Kontam, ova muzikica kao umiruje, presecen od napornog dana ima da skljokam cim stavim glavu na jastuk. Ali, samo da operem patike i ispeglam maju...dobro, mogao sam nesto i u usta baciti na brzinu. Naravno, uz tv. Vid' pocinje film... Pa 'ajde pocetak samo da pogledam, taman dok pojedem ovo. A muzikica opusta, milina. Sendvici pohasani, milina se jos uvek preliva, a ubicu nikako da uhvate...hm...vidim ja nesto tu ne pase. Vec jedan, a ubicu ne hvataju. Ma uhvatice ga u narednih pet minuta sigurno, ne moram kraj docekati, samo da vidim ko je u pitanju. Nije valjda ova kljakava sekrearica? Nije. A ni barmen sa zaliskom? C. Uf jebem ti reklame. Aj' taman da operem zube. E tako, sad ce valjda...KAKO BRE TRI SATA?!?! Ma zakleo bih se da sam samo jedan film pogledao! Cekaj, polako...pranje patika, maja, has, petnaest minuta filma, legao oko jedanaest u krevet...tri! Nemoguce! E ne's ti meni vise ovako, sutra u devet dva smirica, pa te ni alarm od koga skace cale iz susedne sobe nece probuditi!
