Deminutiv naziva voćke koje se često koristi i kao lično ime.
Naš narod voli ženskoj deci davati "voćna" imena, valjda da bi bile rumene kao višnje, slatke kao jagode i... bemliga, valjda zdrave kao dunja.
Ne znam šta bi drugo moglo biti kad je ova voćka u pitanju.
- Gazda! Daj ovde duplu dunjicu za moj sto!
- Izvinite gospodine, nestalo nam domaće rakije...
- Pa šta imaš žestoko?
- Možda bi vam mogao imponovati jedan vinjau?
- Jebo te on. Daj votku.
Slavna mašina ruske proizvodnje koja je imala samo 2 felera - loše je ležala na ledu (napred motor, zadnji pogon, to su ruski inžinjeri kopirali od Amerikanaca, iako u pustinji Nevade to pije vodu, ali ne i u Černobuhovsku kod Magnitogorska), i trošila kao tenk... Loša joj je, doduše, bila i antikorozivna zaštita, ali to se dalo rešiti... Ona beše razlog što su anši đedovi heteroseksualne orjentacije kupovali vazelin - mast koja ne sadrži kiselinu, namažeš po kritičnim mestima koja rđaju, jednom mesečno od oktobra do marta i miran si, još namiješ kartone u garažu da na sebe navlače vlagu... A loše ležanje se rešava ubacivanjem džakova peska nazad, i teraj miko... Sem toga neuništiv auto sa ogromnom kabinom, ogromnim volanom koji se lako vrti, jednostavnom šalt-tablom, limarijom od 3mm, nenadjebivim terenskim sposobnostima ravnim Land Roverovim, sedištima ucelo, pa prima 6 pasažirov, što bi rekli Rusi... Nema ruskog taxiste koji je nije obožavao ni ruskog filma u kom se ne pojavljuje...
U tom grmu Milane leži zec, u stvari zečica, i to u Volgi...
O čemu to pričaš Žiko?
Pa Milane, ako ti ne razumeš, moj Miša razume, blago dedi...
Individua. Ali ne tek tamo neki rendom pojedinac! Ne, takva osoba je previše ordinarna i o njoj se ne bi moglo previše toga napisati. Jedna proširena rečenica, u vr' glave.
O ovom drugom pak, ovlapoćenom u naslovu, može da se razveze priča.
Može da se kaže, jedan je u 100 drugih. Redak kao bela vrana, ili bolje rečeno beli detlić, jer kljuca kao jedan.
Da! Nacionalno blago je jebač ekstraordiner. U jednu ruku prefinjen i ulickan, kao kicoš u kabareu, a u drugu otresit i i beskompromisan, k'o rotor drljača hercegovačke proizvodnje. Sve po nahođenju dakako.
U "njihovimdragimdnevnicima" onog malo religioznijeg dela publike ilustrovan je sa sve oreolom oko glave i go do pojasa. I oznojen na popodnevnom suncu. I hoćan k'o to sunce. Slobodnih ruku naravno, da s njima može raditi šta god.
Ove druge pak, ovozemaljske beštije, vide ga kao greh utelovljen! Uzdišu za njim, i izdišu. Pjene, bale, vlaže i rade sve što mlade šiparice i treba da rade. Čak iako nisu mlade. Pogotovo tad.
A on, kralj ovog okruglog kraljevstva, hodi svojom zemljom i šeretski se smeje.
"Šta koj' kurac veza? Šta hoće ona od mene? Hajde, reci! Evo, pogledaj mi friz! Pogledaj ovu kosu i reci, da li misliš da su ove vlasi navikle i na šta drugo sem na vetar? Vetar se vezat' ne može, ej! Pogledaj me dobro. Ja sam eksluzivni uvoznik kurca na ovim prostorima. Monopol, ej! Prejebao sam 50% stavki u rubrici "Venčani" i tu mislim na onu žensku polovinu. Kakva nelojalna konkurencija? Ja nemam nikakvu.Treba da me stave pod UNESKO-vu zaštitu koliko značim ovoj zemlji. Da nije mene, pa, ne bi bilo dobro. Pogotovo meni. A dobro mi je, i ne želim to da menjam."
Jestiva valuta u kojoj se izražava cena nečega, usled zgroženosti njenom paprenošću. Naročito popularna među starijim slojevima stanovništva.
Unuk: Gle, baba, kakav sam komp uzo! Grafa jedan giga, šesnes giga rama, procesor sa šurnjajest jezgara na četir gigaherca, a što je najneverovatnije, sve to za samo petstotina devedeset i devet evra!
Baba: Ćorava je to rabota sinko, ja sam za te novce mogla da kupim trinaest hiljada šest stotina trideset i tri jajeta. Domaća! Ili, ekvivalentnih stotinu sedamdeset i sedam kilograma sira. Slanog. Domaćeg, dabome.
A ti si uzeo tu neku kršinu sa pet stotina vatnim, nezaštićenim napajanjem koje će da rikne u roku od pet dana, usled varijacija ovog našeg seoskog napona.
Unuk: Amin, baba, amin.
Drugi po redu najgori dan svakog djaka.Dan kad rezimiras sve prethodne godine skolovanja, i kazes: jeb..e, kako je brzo proslo, kao da sam juce krenuo u skolu.Dan kad shvatis da nema vise nocnih izlazaka, da nema vise spavanja do >12h, da nema vise visenja po celu noc po fb, yt, Vukajliji ( ;) ).I onda se setis kako ces sutra u ovo doba drzati knjigu u rukama, kako ces svakodnevno uciti i resavati domace zadatke.Setis se mora, devojaka, izlazaka i bude ti muka.Ceo dan si smoren, nisi nizasta. Sa drude strane, videces ortake i ortakinje koje nisi video dugo, radices nesto korisno, zajeb....es se sa profesorima.I onda ces na samom kraju reci sebi:Jeb..e kako je brzo prosao ovaj raspust...
Vođeni starom srpskom devizom 'samo da komšiji crkne krava', došli smo do zaključka da je 'bolje da crkne komšija sam, i to od muke'.Ako ste iskreni prema sebi,priznaćete da ste bar jednom poželeli da Vam komšiluk,rodbina i prijatelji, a naročito poslovni konkurenti, neprijatelji,bivši poznanici, ljubavnice i ostali pozavide na uspehu,a kao što svi znamo ništa ne boli tako kao uspeh,zar ne?
Krava je odrasla ženka goveda iz roda Bos. Mlečna krava se uzgaja zbog proizvodnje mleka,koje se prerađuje u brojne prehrambene proizvode: mleko,pavlaka,kajmak,razne vrste sireva,puter i sl.Mladunci krava se zovu telad a bikovi su mužjaci.
Krave se uzgajaju u domaćinstvima i na farmama i spadaju u vrstu životinja koje se nazivaju preživari.
Pojam o blaženoj zemlji koji ima različitu interpretaciju u zavisnosti od želja i potreba stanovnika određenog dela naše planete.
Ruska utopija: Volga od vodke, Nemci proizvode Ladu Nivu a temperatura leti ne prelazi +15 a zimi ne ide ispod -45.
Italijanska utopija: Špagete rastu na drvetu, Nemci su prestali da proizvode kola a Skudeto nije namešten.
Francuska utopija: Bela fudbalska reprezentacija, Engleska nema fudbalsku ligu a Pariz je jedini grad u kojem je dozvoljeno održavati modne revije.
Brazilska utopija: Kopakabana, najbolji fudbaleri na svetu, najzgodnije ženske na svetu (ovo deluje prilično poznato).
Američka utopija: Fast food na svakom koraku, kablovska sa 7000 kanala, Edison je izmislio Tesline izume.
Severnokorejska utopija: tomske bombe iz domaće radinosti, psi na svakom koraku, bolji od Južne Koreje u fudbalu.
Srpska utopija: Nemački auto, češko pivo, srpska žena, brazilska švalerka, leskovački roštilj, sarajevski ćevap, porez ne postoji, mogu da se voze kola na strane tablice.
Iš sotone, kvazi duhovite pajdomanke, koje ne mogu da dočekaju a da ne ubace u dijalog neki dukatlijski komentar Vesne Trivalić ekej Cakane, očekujući, kao i sam lik serijala, da bivaju primećene i prihvaćene u društvu. To bezrazumno nadglašavanje u propaloj neurotičnoj porodici, obliveno neoriginalnim tekstovima dobro poznate Biljane Srbljanović sa "ja se razumem u politiku pojednako kao i umetnost, ali zaista" nerealnim uverenjem, odiše kolosalnom nedojebicom. Preplitanje realnosti i apsurda, i trećerazredne političke satire, za koje razumem u potpunosti da su palile javnost devedesetih, ali devedesetih, pale i usplahuju nesigurne himene i otromboljene materice i dan danas. Kao da su čitav život čekale ovu seriju, da su rođene kako bi se pronašle u istoj. Dominacija bučnih ženskih likova, verovatno jedina serija domaće radinostu u kojoj ne osećaju dozu patrijarhalnosti, i oslobađanje lanaca submisivnosti, suptilna emancipacija.
- Ja ću da poludim, a da ne bih poludela, JA ĆU DA EMIGRIRAM!
- Ae samo još jednom upotrebi taj komentar i ja ću postati udovac.......
Ono ušta se pretvara stan studenta samca u toku posetete zabrinute majke...
Spremila sam ti kilo sarme, donela 2 kile naše domaće slanine, par kila čvaraka, pola praseta, turšije, ajvara, krofne, skuvala pasulj sa suvim rebrima...
Sad si miran par nedelja pa ću ja opet doći...
Statusni simbol u Srbiji.
Osoba koja vozi automobil, najcesce mercedes, audi ili bmw sa stranim tablama, smatra se neprejebivom facom. Najcesce ovi likovi paradiraju u malogradjanskom delu Beograda duzinom ulice Strahinjica Bana. Jako je vazno da dok se prolazi pored kafica, zastane (naravno sa otvorenim prozorima automobila iz kojeg prasti neki zajebani tehno-folk), mrko pogleda okolina (tipa: Ima li slobodnih stolova?) a zatim parkira automobil U SAMU bastu kafica. Svaka ziljava picka ce biti odusevljena da sedi u drustvu doticnog gospodina, koji ce u svojoj zivotnoj prici uvek imati cuvenu: "poceo sam od nule, a dogurao sam do miliona". Naravno, to sto vecina njih pere klonje, radi na gradjevini ili mesari u Nemackoj, a kupuje polovne mercedese (koji tamo kostaju kao nov Jugo, s obzirom da su domace proizvodne) da bi se pokazali u "svom selu".
Ziljava (sedi u kaficu, sto do upravo pristiglog vlasnika automobila sa stranim tablama): "Cao, imas li upaljac?"
Vlasnik automobila sa stranim tablama (VAST) vadi neki zajebani zippo na kome stoji grb BMW-a, istog onog koji vozi on.
Ziljava: "Ja sam Ana."
VAST: "Ja sam Milorad... ovaj Miki."
Ziljava: "A cime se bavis?"
VAST: "Ma valjam neku robu." Naravno, iskusno sklanja dlanove, da se ne vide zuljevi na rukama. U tom trenutku mu zvoni mob, on se javlja, glasno prica na nemackom. Zatim gasi mob, okrece se i kaze: "Eto, bisnis. Nikako da me ostave na miru. Znas, tesko je to biti generalni direktor, svoje privatne firme, koja broji 500 ljudi."
