Jestiva valuta u kojoj se izražava cena nečega, usled zgroženosti njenom paprenošću. Naročito popularna među starijim slojevima stanovništva.
Unuk: Gle, baba, kakav sam komp uzo! Grafa jedan giga, šesnes giga rama, procesor sa šurnjajest jezgara na četir gigaherca, a što je najneverovatnije, sve to za samo petstotina devedeset i devet evra!
Baba: Ćorava je to rabota sinko, ja sam za te novce mogla da kupim trinaest hiljada šest stotina trideset i tri jajeta. Domaća! Ili, ekvivalentnih stotinu sedamdeset i sedam kilograma sira. Slanog. Domaćeg, dabome.
A ti si uzeo tu neku kršinu sa pet stotina vatnim, nezaštićenim napajanjem koje će da rikne u roku od pet dana, usled varijacija ovog našeg seoskog napona.
Unuk: Amin, baba, amin.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Ето како пишеш добро кад знаш да те неко гледа +