Glavna karakteristika svakog kera sa pedigreom
Ej, zdravo brate!
Zdravo...
Šta se radi kod tebe?
Ništa... ej, penje ti se veverica uz nogu...
A ,to je Enriko
Ko je to?
Enriko, moj pas. Imam ga od skoro. Taman sam skupio pare da popravim auto i idem na more, ali onda sam naleteo na njega i od tad smo nerazdvojni.
To je pas?
Da, naravno
A što je toliko mali?
Takva mu je rasa. Enriko je patuljasti, kratkodlaki, danski, šnaucer koskojed. 500 evra sam ga platio, ali ne žalim. Znaš kakav mu je pedigre, deda mu je bio prvak sveta! Ej, prvak sveta!
Eee, a u čemu?
Kako u čemu? Pa u svojoj rasi, pre 3 godine u Temišvaru proglašen za najlepšeg patuljastog, kratkodlakog, danskog šnaucera koskojeda na svetu! Nije mala stvar biti unuk Radojka von Šmuhtung Jilanga drugog... prvaka sveta bato!
I je l' dolazi tvom Enrikeu slavni deda u goste?
Ma kakvi, on se svaki dan samo pari da raširi što više svoje dobre gene...
Znači, taj ima unuka ko Bin Laden?
Pa ima ih dosta, ali moj Enriko je poseban...
Što, je l' mu i tata bio prvak Evrope?
Ne, njegov tata Pikaču von Šmuhtung Jilang je prerano završio. Preklao ga je jedan pekinezer na izložbi pre dve godine... Ali mu je ovaj odgrizao parče uveta i time uništio karijeru! Nego reci mi, imam sad ispite pa se pitam, možeš li neki dan da mi pričuvaš Enrika?
Ja da ti čuvam kera? Znaš kako kaže Šurda? Ja to nogom!
Ti ne znaš da ceniš rasnog psa. A meni je zadovoljstvo da šetam Enrika po parku.
A kako ga braniš od mačaka?
Gledaj ti svoja posla!
Vidimo se...
Ćao...
I daj tom jadnom kučetu nešto da jede, crćiće ti 500 evra ...
Bješe to negdje trideset druga ili trideset treća godina od mog rođenja, sad ne mogu da se sjetim tačno, samo znam da je bilo ljeto. Mada jebeš mu mater, kod nas je cijele godine toplo, tako da i ne znaš kad je ljeto, a kad je zima.
Uglavnom, toga dana kao i svakog drugog do tad, sjedio sam sa ekipom ispred Jozine radionice i pili neko loše pivo i pričali o lokalnoj fuksi Mariji. Inače Jozo je bio moj ćale, mada ni ja ni on nismo vjerovali da je baš tako, ali me je prizno i izdržavao sve te godine, a po tom pitanju keva se branila ćutanjem. Jozo inače nije bio loš čovjek, i prema meni je bio dobar, jedino je stalno prigovarao kako sa trideset i više godina sprcanih u guzici nisam ništa posigo u životu.
*-Jebo ti Bog mater, tačno se vidi da nisi moj! Dok ja ovde žuljam ruke i rmbačim po cijeli dan u radnji, ti i ti tvoji džabalebaroši samo dangubite i ločete to pivo. Svi sprcali preko trideset godina u guzice, a niko nema ni kučeta ni mačeta.
-Ćale ajd iskuliraj malo, vidiš da smo u toku vrlo bitnog razgovora.
-Sigurno niste pričali o nečem pametnom. Nego, de ti meni reci šta ti misliš sa svojim životom? Ja te više na grbači ne planiram nositi, ukoliko ne pronađeš neki poso, kući ne dolazi.
-De ćale, koji ti je sad...
-Ja sam ti reko kako je, a ti sad vidi. I goni mi se odatle, i ti i ovi tvoji, samo mi mušterije tjerate, ajmo sikter...*
Uvidjevši da se ćale ne zeza i da moja egsistencija i zajebavanje se bliži kraju, odlčio sam da se bacim na razmišljanje. Otišo sam do zadruge uzeo dvolitru, i produžio do klupe u obližnjem parku, te se dao u razmišljnje čime da se bavim dalje u životu. Jebeš mu mater, znao sam da nisam za fizičkog rmbanja. Realno, u životu nisam ništa teže od kašike digo, tako da takav vid posla nisam ni uzimao u obzir. Kontam, moram i ja u nečem biti dobar, ...al u čemu? Pade mi na pamet, da onda kad smo duvali kod Petra na gajbi, brbljo sam i pričo kojekakve priče čitav dan, znači znam mudrovati i lelemudati, možda bi mogo biti kakav političar ili pi ar ili nešto od tih fensi zanimanja, mada za to treba privatni fakultet...jebeš mu mater...i sve tako razmišljam, po glavi mi se motaju ćaletove riječi, jebo ti Bog mater,...jebo ti Bog mater,... i onda mi je sinulo. Zovnem Marka da stižem kod njega i da okupi ekipu jer imam pakleni plan.
*-Slušajte ovo, smislio sam kako ćemo se obogatiti i postati poznati. Slušajte, ovako, jeste li vidili kako po hramovima, na ikonama i statuama ima hrpa love što vjernici ostavljaju?
-Šta, oćeš da hapamo pare sa ikona, jeben ti plan nema šta?
-Ne idiote, nego kontam da osnujemo svoju sektu, pardon religiju tako se moderno kaže.
-Još gori plan nego ovo s hapanjem sa ikona?
-E Tomo, nije ni čudo što te zovu Nevjerni, kad ni u šta što se kaže ti nemaš povjerenja.
-Ne seri, Nevjerni Toma me zovu jer stalno varam ovu moju malu iako smo u vezi već četiri godine.
-Ma zajebi to, slušate sve sam smislio, ovako, ja pošto znam puno brbljati i palamuditi, ja ću biti novi prorok, odnosno Božiji sin, ionako svi znaju da nisam Jozin. Tako da ćemo reći da je moja meter Marija bezgrešno začela. Ja ću izvoditi neke trikove što znam, pogađati karte, onaj trik s vodom i vinom što me je šanker Isak naučio, i još što šta i rećemo da su čuda, kenjaćemo o nekoj kosmičkoj pravdi, pričaćemo kako su siromašni upravu, jer je to najbrojnija populacija, i tako. A vi će te bit moji učenici kao, tako da i vi možete palamuditi, ionako ste svi ribolovci, a ribolovačke priče su još nadrealnije od lovačkih.*
Od tada je prošlo dosta vremena, dosta toga se izdešavalo, ali uspio sam u svojoj namjeri. Moja religija sakupila je veliki broj pristalica, ljudi su me pratili svuda, držao sam motivacione govore ko jebeni Nik Vuičić, izvodio trikove pred ljudima, a oni bili zapanjeni, i tako dalje, sa tim je došla popularnost, vip mjesta u klubovima, ljudi traže moj autrogram, čak sam i lokalnu fuksu Mariju poveo sa sobom, pa pričam kako je prosvećena jer se pokajala za svoje grijehe, a ustvari je otresam od kurca gdje god stignem, i tako. Postao sam poznat preko cijele zemlje, evo baš mi je preključe stiglo pismo sa pozivnicom da nastupam u Jerusalimu. Pa eto sutra, treći dan po pismu se spremam da krenem tamo, kažu da će Pontije Pilat lično doći da me sluša. Hmm kad bi njega ubjedio, bio bi odličan sponzor za moju kampanju. U petak kad održim govor na Golgoti, i ako dobro odradim ovaj trik ko Hudini mislim da ću steći globalnu popularnost. Juda kaže da mi je spremio iznenađenje. Jedva čekam.
Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...
U najvećem broju slučajeva penzioneri praktikuju džoging da bi dokazali svojim ukućanima da još uvek nisu "za bacanje". Odustajanje je brzo mada ima i onih upornih.
Pera: E bako nemoj ti da nosiš te kutije daj ja ću.
Baka Stanka: Što bre da ne nosim?
Pera: Pa bako mislim teško je to,a ti si već ugazila u šestdesetu nemoj tu da mi se ukočiš.
Baka Stanka: Ja?! Da se ukočim?! Je l' znaš bre ti da sam ja pre 20 godina trčala dobrotvorni kros u mom selu.Trčalo se na petnajes' kilomtera. Bila sam sedma.
Pera: (A kolko vas je bilo osmoro) To je bilo pre dvajes' godina.
Baka Stanka: Pa šta ako je bilo pre dvajes' godina? 'Oćeš da se kladimo da mogu da te prestignem da se trkamo do Stanojevog dućana.
Pera: ?!
Baka Stanka: E sutra ću da ustanem u šes' pa idem u park da trčim. Da dokažem tebi i onom tvom ocu što samo prilazi i pita "Tašta, kako kuk?!","Tašta jel te žiga ispod pleća da znam dal' da nosim kišobran?"
Pera: Nemoj bako ima da se ukočiš negde, nećeš moći da se vratiš kući trebamo posle da te tražimo.
Baka Stanka: Ma mani me se dete. Ja kad kažem nešto to je to.
.........................................................................
Sledeći dan 09:00 prepodne
Pera: Oooo bako dobro jutro..Kako je proš'o džoging.?
Baka Stanka: Juuu sinko ja nisam znala da je onol'ka uzbrdica kad se krene ka onom parku 'de ti tamo radiš fiskulturu. Dušu sam 'tela da ispustim dok sam se popela. Ali gore milina.Svež vazduh.
Pera: Pa jel si trčala?!
Baka Stanka: Ma nisam mogla u ovim maminim patikama velike su mi. Ali sam srela Živku znaš još kad je nisam videla.Bila sam kod nje na kafu. Ti je ne znaš. Ona živela u Švajcarskoj, umro joj muž jadna prošlog meseca. E ona kupila one, kako se zovu...A da ...E MAKS patike to ću i ja da kupim kod ovog Momira što donosi ove patike iz Turske pa ćemo zajedno da trčimo.
Pera: Super bako. Samo nemoj da se pretvoriš u neku dizelašicu i da nosiš "E" maks uz sako ili tako nešto.
Baka Stanka:?!...Ma bre to će da mi budu specijalne. Samo za "džonging".
Uputstva koja se mogu čuti i naći u lajfstajl časopisima, zbirkama mudrih misli otčepljenih od konteksta, specijalizovanim knjigama sa "kako prebroditi buru" tematikom, i na kraju, od samih ljudi koji okružuju pojedinca. Nepogrešivo su pogrešna. Iskustva tuđih prošlosti nemoguće je primeniti na sopstvenu buduućnost.
Uhvatila mladog čoveka kriza samopouzdanja, a strahovito mu se svidela neka curica, poludeo je za njom. Kud će, šta će, ne sme da napravi prvi korak, pa se savetuje sa drugarom šta da radi. Drugar ga savetuje da spopadne njene drugarice i da se prvo raspita kod njih da li ima šanse. Kaže da je kod njega to upalilo. Uradi zaljubljenik tako, a njene predusretljive drugarice mu kažu da nisu sigurne u vezi njega, ali da su čitale u kosmopolitenu kako je glavni problem današnje komunikacije među mladima, u tome što su muškarci previše nesigurni kada prilaze devojkama. Trebalo bi da budu neposredniji, samouvereniji, da imaju agresivnji nastup u kome će se očitovati njihova muževnost. Drugarice kažu da žene to vole. Kako bi se što bolje opskrbio savetima, konsultuje mladić i svog oca, koji je po sopstvenim rečima imao žena koliko drveća nema u Tašmajdanskom parku. Otac mu kaže da mora promeniti što više žena, da mora postati otporan na njih, da im ne sme prepuštati olako srce, da mora vladati njima. U tome je ključ kaže otac, pa još zabetonira savet jednom dubokoumnom pozajmljenicom - "najbolje na kraj sa ženama izlaze oni, koji dobro na kraj izlaze i bez njih." Smrtni je greh reći to jednom zaljubljenom srcu. I tako mladić, sa košmarom u glavi i knedlom u grlu, jedva i u grču priđe devojci, počne da muca pred njom, da nevešto primenjuje savete koji su mu ostali u glavi, da imitira nešto što nije on i na njegovu žalost, uspe da ostavi utisak koji devojku učini ravnodušnom, te ga ona hladno odbije. Sve je palo u vodu. Jedino što je iz čitave situacije i iz svih saveta mogao da izvuče kao pouku, jeste utisak da se uzalud savetovao. Ali taj pad, to bolno iskustvo, itekakav će mu nauk doneti. Čovek u život treba da kroči sam i bez srtaha, a greške, ma koliko bile neugodne i surove, biće jedini njegovi učitelji.
Izbrisati iz sećanja sve pročitano !
Svakome se ovo nekad desilo.Prolece.Skoro leto,40 stepeni, "nezapamcena" vrucina,a raspust jos nije dosao.Pakao.
07:00
DIVAN DAN!
07:10
Ustajanje.Pa i nije toliko tesko ustati kad je lepo vreme.
07:30
Izlazak iz kuce.Jao kako strava dan ali mnogo je vruce.
Vadis flasu da popijes vode,sapletes se,upadnes u blato.
(Divno.Samo mi jos to fali)
Na putu do busa cistis majcu,valjda niko nece primetiti.
Busa nema 10 minuta,przis se na suncu.
07:40
Konacno je bus stigao.Taman imas vremena da stignes do skole,tu su neke ribe iz skole.Kreces da im se javis.Udaras glavom o plafon autobusa.Valjda niko nije primetio,one se smeju.
"Cao,sta ima"..izustis,ali ispred tebe se ispreci gradjevinac,100 kila,smrdi kao les.Nema veze,desava se..okreces se i pijes vodu.
07:45
Koja guzva.Kreces da se raspadas od vrucine.Pokusavas da otvoris prozor,ali babi pored tebe smeta.Haos.
07:55
Jos uvek guzva.Nema sanse da dodjes do skole.Baba pored koje si seo pocinje razgovor sa tobom. "Da,ja idem u tu skolu.." Samo ti je jos to falilo.
Ribe su odavno izasle.
08:10
Sada je vec sigurno da si zakasnio.Bar si blizu.Baba ne zatvara usta.
Bus staje.Pun je i ti ne uspevas da se probijes do vrata pored onoliko ljudi.Moraces da izadjes na sledecoj.
08:15
Izlazis iz busa,kreces kroz park do skole.Sad je daleko,kad si promasio stanicu.Neki lik se prosuo po parku,pijan.
08:25
Crk'o si od trcanja a jos se i raspadas.
Bar si blizu.Pokusavas da predjes ulicu,ali crveno svetlo nece da se skloni.Kada se upalilo zeleno pretrcavas,ali pijani ludak na motoru prelazi na crveno.Zamalo da pogines.Psujes mu familiju.On silazi za motori.Ti bezis.Veoma promisljen potez,tokom bezanja zgazis u baru(otkud bara po ovakvom vremenu)
08:29
Ulazis u skolu,mokar,blatnjav.
Svi ti se smeju.
"Izvinite sto kasnim,bila je guzva."
"Jovanovicu,neopravdani!"
08:30
GROZAN DAN!
Oruđe za očuvanja razuma ludo zaljubljenih. Možda može da se podvede pod neki od psiholoških odbrambenih mehanizama, nešto tipa prostodušne negacije očiglednih fakata iliti slepog potiskivanja realnosti. Pribegavaju mu persone koje jednodimenzionalno posmatraju svoju ljubavnu aferu, razmišljaju zaljubljenim srcem a ne glavom, idealizujući svog partnera koga bezumno vole, sumnjajući u svaku mogućnost da sa voljenom osobom može da se poveže neka negativna osobina, pojava ili događaj.
Prijatelj: Danas sam video tvoju Mariju sa nekim čovekom u restoranu. Smejali su se i ona ga je držala za ruku.
Muž: Pa, da. To je verovatno onaj njen kolega o kojem mi je pričala. Imaju tako običaj da izađu na pauzu za ručak zajedno.
---
Dete: Tata, mama me je danas vodila kod jednog čika Negovana. Čika Negovan mi je kupio buragov crveni ferari. Vidi tata kako je dobar. Znaš tata, on mnogo voli decu. Danas smo se mnogo lepo igrali, ja sam bio kaubojac i jahao sam čika Negovana. Mama nam se mnogo smejala...
Muž-otac: ........Znaš kako srećice moja, to je sigurno mamin prijatelj sa fakulteta, mislim da se tako zvaše, Negovan. Baš lepo što ste se igrali, treba da budeš ljubazan sa starijim osobama i da ih poštuješ.
---
Muž: Vodila si malog kod nekog Negovana? Ko je taj čovek?
Žena: A da, danas smo bili. To je moj kolega sa posla. Fin čovek.
Muž: Mislio sam da se kolega zove Zoran?
Žena: To je moj drugi kolega. Pa pobogu mili, nisi valjda ljubomoran, samo smo svratili mališa i ja, da mu ostavim nešto iz kancelarije - prilazi mužu i grli ga ljubći ga u vrat.
Muž: Ma nisam ludice moja malena, samo nisam znao ko je taj...
---
Privatni detektiv: Evo gospodine, ovo su slike njih dvoje kako zagrljeni izlze iz velnes centra. Evo ovde vaša žena izlazi iz hotela... par minuta potom, evo njega kako napušta hotel. Ovo su njih dvoje na klupici u parku, možete videti da mu ona sedi u krilu. Mislim da nema sumnje gospodine, supruga vas vara.
---
U sutrašnjem broju Blica - U svom stanu na Zvezdari ubijen Negovan K. Pretpostavlja se da je najverovatniji uzrok zločina ljubomora.
---
Za nauk - ne primenjivati metodsku skepsu koja samo gomila frustraciju. Preseći odmah i bez upotrebe hladnog ili vatrenog oružja, prostim rečima "Bilo je lepo dok je trajalo. Vreme je da se rastajemo" - ali koliko je to teško učiniti kada voliš, a?
Postoji mnogo onih koji jedva čekaju da zapale preko granice. Postoji mnogo onih koji će reći da nema goreg mesta za život od Srbije. Ali čak i najgori među takvima - u koje, ponekad, spadaju - moraju da priznaju da naša zemlja uopšte toliko loša
Zašto treba živeti u Srbiji ili zašto je super biti Srbin za mene je pitanje nad pitanjima. Recimo, ako bi postojao vremeplov i mogućnost navigacije ptica, sigurno je da bi mnogi od nas poželeli da ona roda koja nas je onomad donela na to i to mesto u Srbiji promeni kurs i sleti na neki dimnjak u Danskoj ili Švedskoj.
Ko bi još birao da se rodi kao Srbin, i to još u Srbiji? Ali treba to odbraniti jer - kako ćeš protiv krštenice. A meni je to često bilo čudno. Dobro se sećam da tamo negde devedesetih godina nisam razumeo pojedine tekstove Mome Kapora. Ne zato što su bili teški i nerazumljivi. Radilo se o nečemu drugom.
On je pisao o svojim nostalgičnim napadima u Njujorku. A nije imao samo u Velikoj jabuci te rafalne ispade nostalgije. Slična stanja i patriotska groznica drmale su ga i u Parizu, Londonu... Gde god da je bio događalo mu se isto. Išao bi on tako i najednom bi ga nešto spopalo, nisu to bili pundravci u dupetu, već ista ta bića u srcu i duši.
Pisao je kako bi u Njujorku kupio sir, onaj pijačni, ali to nije ličilo na onaj na Kaleniću. Pisao je da kad god bi naručio neko jelo u pariskom restoranu, to nije bilo to. Nije brate pasulj tamo daleko, kao ovaj naš.
Mislio sam, matori koji ti je kurac? Pa ko bi tražio sir da mu miriše ko sjenički tamo na Menhetnu? Pa to bi bilo ko da tražiš engleski pims u „Poslednjoj šansi" na Tašu. Koga briga da kao turista osetiš domovinu u instant pakovanju tamo negde daleko. Okej, priznajem napade nostalgije gastarbajterske populacije, ali patnju turiste za otadžbinom...
Ali, nije to bila suština zašto me je nervirao Kaporov tekst. Jednostavno, radilo se o tome da nisam mogao da razumem da neko tokom devedesetih godina iz Njujorka plače za Beogradom u kome su tada ljudi imali platu 10 dojč-maraka. Mislio sam da bih pevao od sreće da su mi ponudili da čistim pisoare na Menhetnu ili da skupljam pseći izmet po Central parku. Takav je bio moj patriotizam u toj deceniji.
Ali priznajem, krvario sam za Beogradom tokom boravka u JNA u Sloveniji. Kada sam prvi put došao na vanredno odsustvo, pustio sam radio Studio B i osetio blaženstvo. Shvatio sam lokalpatriotsku rečenicu po kojoj je znak da si ušao u Beograd to što si na radiju u kolima našao stanicu Studio B.
Bio sam spreman da ljubim beton na Slaviji, popušim Meštrovićevom Pobedniku, bio sam patriota, voleo sam svoj grad i svoju zemlju. A samo nekoliko meseci pre ovog napada patriotizma, patio sam da vojni rok služim u Sloveniji, a ne, nedajbože, u Skoplju.
Slovenija je bila kul, „Mladina", „Lajbah"... Sve je bazdilo na Evropu. Samo nakon par dana uhvatio me je napad nostalgije, i to ne samo što su nas drndali na obuci, već mi je falio kraj, ortaci, Beograd, Srbija. U restoranima i kafićima na Bledu gledao sam Janeze koji bulje u skijanje, a nigde fudbala, uzbuđenja... Nisam kapirao ništa od toga, a i zbog grupe „Lajbah" zaglavio sam kaznu i najgoru karaulu na kojoj sam gulio kao u kamenolomu.
To je bio moj prvi osećaj patriotizma u životu i osetio sam njegovu amplitudu kada sam: zbrzao Makedonskom ulicom i video taksiste koji cepaju šah na haubama svojih odrtavelih „mečki"; otišao na derbi Zvezda - Partizan i čuo onaj huk koji pliva nebom nad Topčiderom; a najviše jer mi se odvratna Slavija činila lepšom od londonskog Trafalgar skvera.
Bio sam tada Momo Kapor, ali ne u Njujorku u poteri za zlatiborskim kajmakom, već vojnik koji u Sloveniji sanja pivo ispred beogradskog dragstora. Tada sam shvatio da srpski patriotizam cveta dok si u prinudnom egzilu. Tada sam shvatio da biti srpski patriota znači patiti za mrvama koje su ti preko noći oduzete.
Pa i u devedesetim godinama, kada je Kapor krvario za Beogradom stružući đonove po pariskom Monparnasu, mogli ste i tada sebi reći da je kul biti Srbin. I to jer vas je u toj deceniji ova zemlja oslobodila svakakve odgovornosti i ambicije. Prosečan Srbin je tada imao alibi za svoje luzerstvo. Niko nije od tebe očekivao ništa. Ne možeš, druže, biti Arkan. Slab si za to. Nisi se ušemio pa dobio dozvolu da tvoj šleper prođe granicu dok hrče carina. Dakle, niko si i ništa, i to je baš super. Tvoj fakultet nikome ne treba.
A i koji će ti kada to ne traže na šleperu. Žena nema za šta da ti prigovara jer i onaj majmun što živi pored tebe srče isto sranje od plate i može porodici obezbediti... Ništa.
Čak i u tim godina, koje prezireš i nikada ne bi želeo da se vrate, mogao si skapirati zašto je dobro biti Srbin, a ne Amerikanac koji mora da se jebe sa kreditima, kamatama i svim ostalim sranjima. Tvoje je da gledaš Pink i Palmu i da kresneš komšinicu za boks zlatnog „marlbora".
A zašto je danas dobro biti Srbin kada treba da otplaćuješ iste te kredite kao slinavi Teksašanin u predgrađu Dalasa ili pegavi Englez u Birmingemu? Nemam pojma? Ali, ipak znam.
Moja rođaka živi već deceniju i nešto u Rimu i kaže da su oni odlepili kad je apeninsku čizmu stegla čizma globalne ekonomske krize. Oni se ne snalaze u sranju, a ona im priča o našoj plati iz devedesetih i rafovima tapaciranim paučinom. Što bi rekao Goran Bregović: „Lako je biti tolerantan sa dolarima, ali dajte Amerikancima malo dinare... Pucali bi jedni na druge crnci i Kinezi". Zato je tebi dobro u Srbiji, jer si utreniran da ovde nikada neće biti dobro, pa ti je svaki napad iznenadnog luksuza premija, i shvataš ga kao pauzu između dva siromaštva.
Biti Srbin je super jer se možeš identifikovati sa Novakom, Vidićem, Brakočevićkom... I boli te što nema plate, jer ti zbog njihovog uspeha oblačiš pocepane gaće i ulaziš u farmerke zakrpljene na dupetu i stižeš tačno na vreme ispred Skupštine da urlaš jer su oni na balkonu ti, a ti si oni. Zato se nigde tako euforično ne slave uspesi sportista jer se nigde na svetu toliko ne fotokopira tuđ u sopstveni život.
Super je biti Srbin jer si kao pacov ili bubašvaba otporan na sve nedaće i ceo krvotok ti je nabijen protivotrovom za sve one koji bi da te potamane.
Super je Srbija jer samo se u njoj može roditi Del Boj. Kaži?! Ono kad su komentatori i fensi publika na poslednjem SP u fudbalu pizdeli od vuvuzela ti si ih već posle dva dana mogao nabaviti na pijaci na Vidikovcu. Da je kul živeti u fejk garderobi prvi smo mi saznali, a sad gledaj na Zapadu. Ni oni se ne bune što je „barberi" pruge izvezao neki Kinez.
Super je živeti u Srbiji jer možeš imati snove da je svuda bolje nego što je to tebi. I London ti je lepši iz Beograda, a kada živiš u njemu on te pojede, a i kad dođeš na posao u 10 umesto u devet, nadrkani šef ti kaže: „Good afternoon". Iz Beograda ti je sve na Temzi idilično, ali život je dobar ili savršen samo tamo gde ne plaćaš infostan jer u svakom gradu u kome ti poštansko sanduče puca od računa - sve ti je odvratno.
Super je živeti u Srbiji... Verovatno i zbog toga što ću za dvadeset sati zaparati mermerni pod njujorškog aerodroma JFK. I tamo, među čelično-staklenom scenografijom Menhetna neću, kao Momo Kapor, sanjati zlatiborski kajmak...
I zbog toga nisam ništa manje Srbin ili se manje palim od njega što živim u Srbiji.
Pojava koja se u različitim dobima života manifestuje na različit način.
DVE GODINE
-Keva: Idemo Dragana na svadbu u subotu, Nidžu ćemo da ostavimo kod mojih.
-Nidža: ( Opet baba Stamena... Da l' će ta žena nekad da shvati kol'ko smara ona pesma "Nuni nuni nuške" i jebale je te kruške više, šta znači to "nuške" k'o neka slina i kako uvek uspem da se istripujem i zaspim na tu pesmu. I ceo dan nema mamine sise, kad bi mi samo dala baba Stamena njenu, ona je nekako duža. Šta im fali da me vode na svadbu, neću da se userem k'o prošli put kod Stanoja na slavi...a baš je bilo kul kad su svi krenuli da se njuše a meni kliznulo govance niz pelenu!haahhaha.Koj' sam car!) Gu gu, ga gi ga ga !
PET GODINA
Ćale: Idemo ženo kod Stanoja na slavu, zvao nas čovek nismo bili od kad je Nidža im'o dve. Ostavićemo kurajbera kod mojih. Babi je ionako dosadno, umrla bi da nema Šeherezade.
Nidža: (Pu jebem ti život ovaj mučenički, nisam ni poč'o da živim već sam se za razočar'o u roditelje. Pa ako sam se usr'o na sred slave, pre tri godine kad sam bio slinav ne znači da ću opet. Dobro. Baba Stamena će da se zagleda u Šeferezijadu pa ću ja da odem da joj umačem četkicu u vece šolju. A voleo bih da me povedu na slavi, mogo bih da se zavučem ispod stola i gledam nekoj teti ispod suknje, pi'...) kmeeee! 'oću mlekce!
DESETA GODINA
Majka: Sine mi idemo u grad večeras sa nekim prijateljima ti ostani ovde, a može i baka Sta...
Nidža: Neka, neka... Znam sve. Da zgrejem mleko, stavim da jedem, gledaću Jogašija Nakarikatiraru boriće se večeras protiv Jošimija Suzamanutoa na turn...
Majka: U redu je Nikola. Razumeli smo se znači.
Nikola: Da, da (Super, sad mogu da gledam tatin disk koji sam naš'o ispod dušeka, "Vesele devojke", sa zvukom!)
PETNAEST GODINA
Ćale: Konjino, idemo ja i tvoja draga majka, sutra kod rođaka. Neću da te pitam da li hoćeš s' nama, znam da nećeš. Nemoj da mi dovodiš ovde one tvoje debile, da mi čure zidove s' dimom i da mi nalivaju tepih s' pivom, uši ću da ti počupam kunem se!
Nidža: Ma kakvi! Imam da učim sutra, stegla ova iz biologije. ( Kul! Zvaću Bokija i Mirka. Sutra Pesomanija! Pušimo cigare, pijemo vops! A onda ću tako ošamućene da ih deljem u pesu. Već vidim rezultat Napoli-Barcelona 6:0 i i Bokijevu "Usralo te" facu!)
OSAMNAEST GODINA
Keva: Odosmo na jezero, nismo tu sutra i prekosutra. Hranu imaš, daće ti Dragan pare, nećeš da umreš za dva dana nisi mali!
Dragan: Slušaj neradniče, nemoj da mi ovde dovodiš one tvoju kurveštije i da mi od kuće praviš jebarnik. Ja sve mogu da tolerišem ali ono što ti radiš, to je strašno. Znaš šta sam sve zatek'o prošlog puta, znaš kako se majka zabezeknula kad je videla onu trakicu od gaća i one kurtone iza kreveta!
Nidža: Dobro je ćale neću. To je bilo samo jedno. ( Uuuuu do-jaj-no! Ovo čekam već mesec dana. Anicu ne mogu da pozovem kući zato što ovi već mesec dana ne vade dupe iz kuće. Slušaćemo kevine i ćaletove ploče, pićemo vino, ja ću biti duhovit, opušten, nasmejan, kul i pašće taj jebeni seks!)
TRIDESET I PET GODINA
Žena: Idem Nikola kod drugarice večeras. Nemoj da zoveš Bokija i Mirka. Prošlog puta ste mi sranje od kuće napravili.
Nidža: Ma kakav Boki, posvađali smo se. Pokid'o mi lastiž. ( Večeras Srbija-Portugal, bez zvocanja ovog stvorenja. Samo ja, vops, TV i zvaću ona dva morona da se ne smaram sam i da skinem Bokija sa one jadne njegove žene, i šesto će da dobije pa će od mene da traži pare da ga izdržava.)
ŠEZDESET I PET GODINA
Ona: Nikola idem večeras da se vidim sa Slavicom, znaš Slavicu, muž joj bio..
Nikola: Dobro bre ženo, tries' pet godina smo zajedno, znam ti svaku prijateljicu, i tu Slavicu pamtim (Od onda kad me je uhvatila za kurac u parku, kako je napaljena bila!uf!). Idi.
Ona: Dobro Nikola, samo nemoj opet da staviš čaj pa da zaboraviš da isključiš ringlu. Zapalićeš se čoveče!
Nikola: Neću, neću. ( Falim te Bože. Jedno mirno veče. Mogu da ukrštavam reči, gledam Slagalicu, a da ova moja žena ne lupa svašta na "Ko zna zna", a i Anica se preselila u ulicu, ne izgleda loše za svoje godine...Mada sigurno još pamti onda kad sam svršio za dvadeset i pet sekundi...To su bili dani...Sad mogu da je peglam do ujutru...eh..)
Jedina stvar koja valja (ili ne?) u takvim magazinima. Količina nebuloza i neznanja koju pripadnici ženskog roda postavljaju ponekad umiju da budu zabrinjavajući.
"Zdravo, samo da kažem da ste najkuul, i htjela bih da me posavjetujete kako da se najbrže otarasim nepotrebnog sala na stomaku koji sam nabacila u zadnjih 3 mjeseca.
Željana iz Jebarnika, 16 godina"
Odgovor ženskog magazina:" Draga Željana, imamo rešenje za tvoj problem. Prvo što treba da uradiš je da kupiš najesencijalniju kremu koja skida kožu s face. Sledeća stavka je kompletno obnavljanje garderobe, jer roba koju sad nosiš ti neće pristajati kad skineš 14.87 kilograma uz naše savjete. Treća stavka je tvoj partner. Jesi li sigurna da nije on kriv za tvoju ugojenost? Da li te je ikad mrko pogledao? Razloga za mrki pogled današnji muškarci nalaze u svemu bez čega savremena žena 21. vijeka ne može da izađe ni do podruma. Naprimer: mrki pogled zbog osmočasovne kafice s prijateljicama, ulazak u minus na kreditnoj kartici zbog nemogućnosti prolaska pored butika s bilo kakvom rasprodajom, ili njihovo neshvatanje svakodnevnog mijenjanja frizure. Pa znaju li oni da se današnji trendovi mijenjaju dnevno, dok su ranije za to trebali mjeseci? Ima lijeka i za njega, nateraj ga da čita Cosmopolitan, a ako neće, zaprijeti mu seksualnom apstinencijom. Njegovom! A sad, stomak. Preporučujemo ti liposukciju, kao što je koriste i naših mega popularnih zvijezda poput Seke Aleksić, Jelene Karleuše, Karamele... Prije toga ti preporučujemo obilan ručak u nekom fensi narodnjačkom restoranu s pogledom na park, jer opuštena atmosfera uz milozvuke narodne muzike pomažu tvojim organima za varenje da svare to sranj... pardon, splačinu što si pojela, a zelenilo u parku odmara oči. To znamo jer smo to čuli od jednog čoveka što je u autobusu naglas čitao Politikin zabavnik. Sad se ti pitaš zašto obilan ručak prije liposukcije. Pa zašto da ne, kad ionako ideš da skidaš salo, a i imaćeš lijepa sjećanja na poslednji obrok u tvojoj Groook! fazi. Puno pozdrava i javi ako imaš neku muzičku želju, tekst te pjesme s notama melodije pjesme objavljujemo u sledećem broju. Kiccc..."
A evo i odgovora muškog magazina:" Najbrže ćeš stomak skinuti abortusom, koja je najskuplja i jedina opcija u tvom slučaju. Savjet za ubuduće, počni da piješ kontraceptivne pilule prije snošaja, ili kupi kondome ako se on ne seti ili nema para. Da, mislimo na one "balone" koje čim počneš da ih duvaš, utripuješ da se svi u tvojoj okolini smiju... A ako ti je žao para, ili si u nemogućnosti da priuštiš kontraceptivne pilule ili kondome, uvijek je tu stari dobri analni seks. Instant savjet: ako se odlučiš na analni seks, daj svome partneru blowjob, ne štedjeći pljuvačku, em ćeš ga usrećiti, em ćeš uštedjeti na lubrikantima. Samo nemoj da pobrkaš, pa da mu daš Ass To Mouth, zbog tebe i tvojeg želuca. S(p)rdačan pozdrav!".
Novi socijalni pokret nastao u zemljama ex-Yu, a takođe se brzo širi i na ostale slovenske države. Naime radi se o novom pokretu raširenom pretežno među metalcima i rokerima. Nastao je onoga dana kada su metalci i rokeri napravili prve fejsbuk profile, i tako želeci da se razlikuju od drugih, kako u "stvarnom" životu tako i na "mreži", počinju da uređuju svoj profil tako da odudaraju od svojih ostalih "prijatelja".
Karakteristike ovog pokreta su sledeće. One variraju u zavisnosti od korisnika.
1. Slika profila.
Obično se nalazi pevač ili pevačica neke grupe. Kod muškarca takođe i slike gitarista, a ređe i bubnjara. Takođe karakteristične su i slike logotipa nekog benda (Iron Maiden, Metallica, Antrax, Dimmu Borgir i sl.) Kod rokera su karakteristične slike peace znaka, starke, srceta, gitare, tužnog oka i sl. Kada su u pitanju fotke njih samih, obavezno se nalaze u majci nekog benda (u 70% slučajeva to je Iron Maiden), a rokeri se obično nalaze pored nekog grafita iza neke uličice, kako sede na zemlju (ako su u parku na klupi) obavezno u starkama i ponekada košuljom.
2.Fografije iz albuma.
Obično oni imaju sledeće tipove albuma.
-Album sa slikama o lutanju u gradu. Slike na različitim delovima grada. Imaju ga i muskarci i devojke. Ovaj album služi da pokaže koliko su oni kul.
-Album sa nekog koncerta. Uglavnom ga imaju oni koji su iz Beograda ili iz nekog većeg grada gde nije rok-metal scena mrtva. Ovo je album o njihovom pijančenju, šutkama, kornama, slikama grupe, kolektivne fotografije sa prijateljima i after i before ,,party."
-Album posvećen omiljenim grupama. Takođe ga imaju oba pola. Tu se nalaze slike o logotipovima omiljenih grupa (Iron Maiden, Metallica, Guns n Roses...), slika celog benda, gitarista, bubnjara, njihovog ludovanja, omota albuma, Axl Rose (nezaobilazan kod devojaka), a ako su u pitanju rokeri tu su John Lennon ili neki drugi poznati pevači.
-Album sa slikama oka. Ovaj album je ređi, ali prisutan. Isključivo ga ima ženski pol. Znači kao što sam naziv kaže, prepun album fotografija očiju dotične osobe iz blizine. Namena ovog albuma je pomalo misterija, verovatno osoba želi da istakne koliko ona ima lepe oči.
-Album pun emosa. Kako je Emo subžanr rok muzike, onda se i on mora spomenuti. Obično ga imaju domaći emosi (90% su devojke). To je album sa slikama raznih emosa i njihovim šarenim frizurama, sa depresivnim tekstovima na slikama.
-Slike starka ili martinka. Samo ime kaže, a važi za oba pola.
-Slika pankera. Isto kao i za emose, samo što ga imaju i muškarci i devojke.
Pored ovoga postoje i druge kombinacije, ali su one ređe ili meni nisu poznate (slike sa bazena, mora, nekog kluba, kafića, sa društvom, sa drugaricom, gitare i sl)
3. Imena.
I ako nije karakteristična samo za rokere i metalce, ipak mora se pomenuti. Obično se kao srednje ime navodi prezime pevača, pevačice, grupe ili naslov neke rok-metal pesme. Kao alternativno ime može da posluži takođe naslov neke pesme (pr. Chilld of the damned, Child of the Grave, One, Prowler i sl.) Isto tako se menja prezime (uglavnom devojke ili mlađi pripadnici ove grupe) i uzima se prezime svog omiljenog pevača-pevačice- gitariste-basiste ili uopšte neko neko ime koje aludira na mrak i nemoral ili slično.
4.Aktivnosti.
Obično imaju oko 500 prijatelja ( mada mogu imati više od 1000 ili manje od 200). Lajkuju grupe omiljenih bendova, fraza iz neke pesme, odeće, serije i filmovima o roku i metalu (ili neke humoristične serije tipa Otvorena vrata, Vesele sedamdesete i sl.), pevača, pevačica. Obavezno kada se pridruže nekoj grupi dodaju osobe sličnog mišljenja i ukusa, i tako se povezuju. Ovo rade, kako bi mogli međusobno da vode diskusiju o tome kako je Iron Maiden bolji od Gage i Bibera ili da međusobno lajkuju pesme koje postavaljaju na zidu. Takođe postavljaju nekoliko puta na dan svoje omiljene pesme ili statuse, koji su u stvari delovi pesme. Neki će da lajkuju pesmu i ako je nikada nisu čuli, samo zato, jer je ona metal ili rok.
5. Odnosi sa okolinom.
I ako se iz svega gore navedenog stiče loš utisak o njima, zapravo su vrlo komunikativni i kreativni. Naravno postoje i ekstremisti, koji su kreteni, ali uglavnom su svi OK. Sa njima može da se vode prave rasprave o raznim stvarima, makar bili beznačajne. Najviše cene prijateljstvo (naročito rokeri), vole filmove, literaturu i pivo. Uvek su spremni da ti daju pravi savet i imaju zdrav smisao za humor.
