Osoba koja živi samo jedan dan, na dan izbora. Razlika između leptira i ove osobe je to što je leptir dan pre bio gusenica, dok je ova osoba čak i godinama pre bila mrtva.
- Mićo, si čuo da najavljuju izbore opet?
- Čuo sam, opet će baba da mi bude živa jedan dan, jadna Milunka stalno od nje prave leptira...
Oktobar 19., 2014. godina. Kada je sunce toga jutra pustilo svoje prve zupce sa istoka, kao po običaju, sletela sam na nos svom cimeru, poprilično propalom i ofucanom apsolventu pravnog fakulteta sa šesnaest ispita do kraja. Pošto u sobi nije bilo govana jer mu je skoro svraćala keva iz Velikog Šiljegovca i malo počistila, on mi je bio jedina alternativa. Kažu, studenti su govna. Kako sam mu svakog jutra tako pičila po glavi i po živcima, nije se više ni branio niti trudio da me ukoka. Da li zato što me je već gledao kao prijatelja, ili, pak, što posle godina i godina ubijanja ambicija više nije motivisan i spreman ni da se odbrani od jedne usrane muve koja mu se mota oko glave, to ne znam.
Probudio se konačno negde oko pola jedan. Sklonila sam se na metalnu šinu od kreveta, kako me ne bi mahinalno odalamio, dok je sa glavom još uvek na jastuku i zatvorenih očiju rukom tražio po stolu poslednju cigaretu iz paklice West-a i upaljač. Pripalio je i nakon pola minute otvorio oči. Dok je uvlačio dim po dim, zamišljeno je razgledao po sobi. Imam utisak kao da je tada, gledajući ambijent u kome obitava, razmišljao o svom životu i njegovom smislu. Smeće u jednom ćošku. Stolica sa odećom preko u drugom. U trećem njegov krevet i pored sto, prepun pikavaca i propalih tiketa na kojima je za po samo jedan gol mnogo puta omašio celu drugu tanzanijsku ligu. U četvrtom knjiga iz krivičnog procesnog prava, malo prašnjava i očigledno netaknuta već mesecima. Smem da se kladim da mu je kroz glavu tada prolazilo: ''Oj, živote, muvo govnaro...''.
Uzeo je telefon i čitao neke gluposti na internetu. Stigao neki vojvoda, na nekom ispovesti.com je neki lik napisao kako je spasio život Rambu u Vijetnamu, a da on to i ne zna, a oni mu ispod komentarisali kako je on jedna ljudska gromada i kako su retki takvi kao što je on. Između toga se sve vreme pojavljivao neki zalizani lik sa naočarima i spojenim vrhovima prstiju na rukama, koji je navodno krenuo svom snagom u reforme i borbu protiv korupcije i koji kaže da će nam uskoro svima biti bolje. Kurac bolje. S ovakvom omladinom, kao što je moj cimer, nikad ne može da nam bude bolje. Doduše, možda on nije ni kriv što je takav kakav jeste. Čemu on da se nada i da žuri? Da završi fakultet i proba da se zaposli i učini nešto dobro? Koji moj da ga završava, kada zna da će neki vlasnik pečenjare sa tri i po razreda osnovne škole da bude ministar, a on da raznosi pice, i to ako bude imao sreće. Kako on sa osnovnim studijama da bude konkurencija nekom slinavom doktoru nauka sa Megabend univerziteta. Nema od toga ništa. Dobro je njemu ovako.
Prekinula ga je poruka od devojke: Ovo više ovako ne ide. Ja se vraćam kući i ostajem tamo za stalno. Bilo je lepo dok je trajalo. Zbogom.
Nije se mnogo potresao, čini mi se. Valjda je i očekivao to. Ustao je, natuk'o neku staru Kappa trenerku i majicu Udruženja studenata prava, otišao do kupatila i izašao negde napolje.
Vratio se uveče oko pola dvanaest. Seo na krevet i buljio malo u tiket, dok nije promrmljao: ''Jebem ti Liverpul usrani'', zgužvao ga i bacio na sto. Ubrzo nakon toga je i zaspao.
Šta znam... Jebem mu mater, ponekad mi bude drago što sam muva govnara. Govana će uvek biti koliko hoćeš. Za mene krize nema.
Dan kada ćemo se svi oženiti/udati i dobiti decu.
Dan kada ćemo završiti fakultet.
Dan kada ćemo biti na mestu naših roditelja.
U suštini-dan svih prognoza ovog sveta. Ujedno i najvažniji dan u našim životima.
Keva : " Sutra kad se oženiš i dobiješ decu videćes da sam bila u pravu. "
Baba : " Uči sine, uči, sutra kad završiš fakultet da imaš od čega da živiš. "
Ćale : " Evo ti konjino, a suta ćeš videti kad budeš na mom mestu kako je dati zadnji dinar detetu da ide da se napije k'o stoka! "
Zapovest koju moras ispuniti ukoliko zelis da izadjes jedan vikend, tj. moras sljakat kao konj da bi izasao kao covek!
Brate vidi onog sto se rasipa....
Ma pusti coveka ispunjava 4 Boziju zapovest..
Izreka kojom zagriženi kladioničar opisuje da u poslednje vreme nije imao nimalo sreće, sticajem neverovatnih okolnosti, naravno uvek uz standardnu "prodala me jedna tekma" priču.
Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.
on (čita Blic zanimljivosti): "E slušaj ovo: Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu višemesečnim istraživanjem 82 ispitanika došli su do zaključka da 5 litara piva na dan umanjuje pojavu opadanja kose kod tamnokosih muškaraca između 32 i 36 godina za 23%... Pa da probam zlu ne trebalo..."
ona (čita Blic ženu): "Aha, evo ti isti naučnici su otkrili da jedan par novih cipela mesečno kod žena između 25 i 35 godina povećava seksualnu želju za 36%..."
Dan u kojem nema nijedne utakmice.
Dan kada me zgodne djevojke startuju na svakom koraku i nude mi kondome.
Ovaj dan je poznat i kao dan borbe protiv side.
Ruganje leptirima od strane drugih insekata.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
