Situacija kada ćeš svakako ispaštati, šta god uradio u datom trenutku. Zato - teraj do kraja, jednom se živi.
Proslava Dana škole, ponoć je prošla već odavno, na stolovima po tanjirima pomešani ostaci praseta, kupus salate i šlaga, a u zbornici zagrljeni pevaju istoričar Dobrivoje, Steva "Rus", veroučitelj Vasa i spremačica Rada. Raštimovanim horom diriguje podbuli sekretar Žika, odavno zreo za penziju: - ...a tiiiii, a tiiiiii, ti si me čekalaaa... - E, društvo, moram da idem... - Gde si pošao, dobri moj Dobrivoje, zar ti nije lepo s nama? - Ma jeste, Žiko, nego žena će da mi sere... - E, slušaj bre, kad si joj rekao da ćeš da dođeš? - Do dvanaest. - Pa sad je jedan, čoveče! Sraće ti i ovako i onako, svejedno si zakasnio. - Da, ali ima još više da pobesni... - Ma ti si poginuo pa si poginuo, svejedno da l' od metka ili od rafala. Onda bar gini dostojanstveno i sedi ovde s nama dok god ti je lepo!
Oduševljeni poklič marketinških stručnjaka, poenta gnjavatorske priče o novom supermarketu, butiku, kladži, radnji za štrojenje goveda ili čemu već. Radujte se, dakle, jer velika sreća je posetila vaš šugavi kraj! Od sada ćete moći da kupujete u par lakih koraka, umesto da se vozikate negde do centra i trošite dragoceno gorivo ili pare za bus nedobog. Nema veze što smo skupi i što je usluga možda go kurac, sad smo tu iza ćoška. Ne oklevajte! Kupujte, kupujte, kupujte!
- Nedamopopustsirotinjo supermarketi od danas posluju i u Vašem komšiluku! __________________________________________________________________________ - Vidovita Đemila, proriče budućnost, gleda u pasulj, skida čini i podmeće uroci! Od danas i u Vašem komšiluku, pa dok me ne u'apse! __________________________________________________________________________ - Dača Glavoseča, ozloglašeni serijski ubica, od danas se krije u Vašem komšiluku! Budite veoma uplašeni!
Ono što iskusna devojka prokomentariše u sebi kada prvi put ugleda polni organ svog najnovijeg dečka, na kojem je majka priroda prištedela materijal.
Komentarisanje naglas dovodi do trajnih psiho-fizičkih posledica, po vlasnika komentarisanog organa! Preporučeni komentari naglas su:
- Predosećam da si dobar tehničar! - Mora da si ih imao stotine pre mene! - Kako je sladak! - Po frizuri se vidi da je iskusan! - Budi nežan sa mnom. - Samo da znaš, nevina sam u Rč.
Svemoguca sprava, koja je u stanju da zameni sve moguce i nemogucne kucne alatljike prilikom njihovog kvara,udara groma i slicno. Iako je i sam motor od veš-mašine na svom prvobitnom polozaju zavrsio dugogodisnju karijeru, ni pod kojom tackom se isti ne baca u smece, ili jos gore, ne daj Boze, daje prvom komsiji da ga popravi. Jer doticni ga nikada nece vratiti, sta vise, iskoristice ga za ono sto je bas vama padalo na pamet, a nista bili kadri da ga 'opravite.
O, komsija, kako je? Vidim vredan si, ako ako !! (doticni komsa sisa travu u svom dvoristu, i sa ponosom gura kosilicu) O, pa nova kosilica!! Jesi to sam pravio komso.. ?? Sam, sam, od motora od veš-mašine(kez mu se rasirio oko glave)!! sta covek moze sa njegovih 10 prstiju, toj je cudo!!
---------------------------------------
Jednodnevno klanje pilica, posao odmakao od jutros, svi pilici poklani, na red doslo cerupanje.
E, moj Milorade, da se nisi posvadjao sa komsijom Stojanom, sad smo mogli od njega da uzmemo cerupaljku, a ne da se mucimo ovde, ruke ce da mi se osuse!!
Kakvu cerupaljku?? odakle mu cerupaljka??
E Milorade, jos od prosle zime je sebi napravio cerupaljku, a ti ne znas ni kajiš-ventilator u autu da zamenis bez majstor-Slavka!!
Kako je cerupaljku napravio, vrag ga odneo(nervira se, jer stvarno ni kajiš ne ume da zameni)??
Pa zna covek znanje, uzeo stari motor od veš-mašine, kaze mi Jovanka, da je za nedelju dana sve napravio!! za jedan dan ocerupa 30 pilica!!
-----------------------------------------
Radovane, nesreco jedna, tri godine te molim da kupis cirkular za drva, od kad se Milica udala za onog neradnika, ima nas šestoro u kuci, 12 metara drva svake godine treba da isecemo!! Necu vise da se brukam, da uzimam od Stanojka njegov, kupi vise taj cirkular, sramota me je vise!!!
Majke mu ga svalim, odakle Stanojku pare za cirkular... On ne radi, firma mu u stecaju, zena radi kod Boleta u podrumu pica...
Pa nije sve u parama, moj Radovane, covek uzeo motor od veš-mašine, i za tri dana napravio cirkular, a sece samo 3-4 metra svake godine!! A ti ne znas ni sijalicu da zamenis, nesreco jedna!!
Da ne navodim više primere, samo ukratko: motor za razanj, ciganska sprava za pokretanje ringispila na vasarima, pumpa za bunar u vojvodjanskim krajevima, levator za kukurus(isto u vojvodjanskim krajevima), pojilica za pilice(moj deda licno pokusao da napravi, ali je zajebao nesto sa strujom, pa zamalo nije celu šupu zapalio), i tako u nedogled...
Jos nije naucno dokazano, ali se sumnja da je bilo pokusaja, da se i muzalo za krave napravi...(a neke tamo budale daju po 10 000 Jevreja za te spravice)
Mlađi brat od šta reći a ne zaplakati ili preciznije modifikacija istog. Skovan kao komentar na aktuelna dešavanja i vesti od kojih se diže kosa na glavi. Naravno, onima koji je još nisu počupali zbog kredita u švajcarcima, silnih računa i prokletih privatnika kod kojih rade za dvadesetak soma mesečno.
- Ministri svečano otvorili lift. - Činimo sve da struja ne poskupi, ali mrka kapa. - Radnici JP "Tuga jesenja" tri godine nisu primili platu. Pa jebote, šta reći a ne emigrirati?! __________________________________________________________________________ - De si zete, šure ti ga mete? :hjajajahja, grok, grok: Sluša li moja šveca? Samo oštro sa njom, imaš moj blagoslov. :namig: Si vido novog audija, a? Namestio mi ovaj jedan iz stranke da ga kupim na nekoj audiciji, bankrotirala neka firma, ovo, ono. - Misliš na aukciji? :fejspalm u sebi: - E taj kurac. Nego ti si ono beše završio prava? - Da, ali... - Pa jer ti stoji pravo, mislim, nemoj šveca da mi pati. :grok, grok: Nego vidi, ako ti treba neka kinta javi se u stranku, treba nam neko da održava vozni park. Aj gledamo se, moram da žurim, čekaju me neke bičarke. - Vide li tvog dičnog brata, dušo? Šta reći a ne emigrirati?
Jos jedna od milion klise recenica kojom roditelji, kad nista drugo ne pomaze, pokusavaju da izazovu sazaljenje kod dece ne bi li ih ta ista deca poslusala.
Radojka: Ali mama, zasto ne mogu u grad? Mama: Ne mozes, rekla sam ti pet puta! Radojka: Molim te, svi idu, samo ja moram da sedim kuci sama! Mama: Ti mi dzigericu jedes! Idi, ne mogu da te slusam vise, kad umrem ne dolazi mi na grob!!
-Ćale, rešio sam da se ženim, došlo vreme. -O srećo ćaletova, a s kim ako smem da pitam? -Sa onom malom Vesnom, ma znaš, čika Perinom mlađom ćerkom. -Jesil' ti kršten budaletino. Za nju se priča da više voli kurac neg' Boga da vidi. Ta u moju kuću neće ući.
Isti kurac. Šta god uradio ne menja stvar. Parola nemoći, jedina opcija pomiriti se sa sudbinom i nemo posmatrati događaje koji predstoje bez ikakvog uticaja na njih.
- Vidi, u tebe imam neograničeno poverenje, zato ti se i jadam. Ovo ćeš da znaš samo ti... - Daj reci šta je!? - Sumnjam da me ova moja vara, znaš, sa nekim jebivetrom sa posla, i ja sad ne znam šta da radim? - Uf... Pa ne možeš ti tu ništa, jebeš ga, okreni, obrni dupe ti od pozadi ako me razumeš... - Ma nije bre moje dupe u pitanju, nego moje žene?! - Ma to ti i pričam letnji dan do podne, nemoćan si brale, nego zažmuri na jedno oko, progledaj kroz prste i proći će. Ako počneš da bučeš može da poprimi šire razmere! - Ma šta da poprimi, alo bre jebe se sa drugim? - Vidi, ja sam ti pričao da se ne udaješ, ali ne oće on ženi u kuću, sad vidi da zasereš da te izbaci na ulicu... - A i to jes, ne ulazi meni xe xe. Nego daj da popijemo po nešto...
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
Arhi-neprijatelji Miroslava Ilića. On polomiće čaše od kristala, a nikom do sada nije pošlo za rukom da shvati šta su mu jadne čaše skrivile.
(Na svadbi) Čaša od kristala 1: Oh ne, evo ga Miroslav. Čaša od kristala 2: Zbogom druže, bila mi je čast služiti s tobom... Čaša od kristala 1: Takođe verni druže... Zbogom... Šmrc
