Petparačke priče koje preprodavac priča sa ozbiljnošću hroničara, a verodostojnošću horoskopa iz dnevnih novina.
Najčešće kod preprodavanja garderobe i karata za utakmice. Služe da objasne zašto je obična majica original iz Italije ili zašto karta kupljena juče za 2000 dinara danas košta 4000 dinara.
Karakteristike:
- preko rođaka iz inostranstva, drugara iz kluba ili nekog lika iz saveza
- roba je original, ali je kutija „bačena zbog selidbe“
- skupo je jer "stvarno toliko vredi", ali može malo niže, samo za tebe po toj ceni
Bajke za odrasle, sa srećnim krajem isključivo za onog ko (pre)prodaje.
Pretparačke priče u vokalnoj izvedbi mladih prašinara i ostale vojničke družine. Besednici mogu biti svi, od mladih gugija, pa sve do mlađih vodnika ili podoficira godišta sličnog godištu ostalih vojnika.
U svojoj besedi, svaki storiteler (ovaj izraz je sada in, tako kažu) postaje ili neka vrsta hibrida Toma Kruza i Breda Pita, koja kroz doživljaje koji se mogu nazvati kao neverovatan spoj avantura Indijana Džonsa ispretpletanih sa brejkovima iz Sneča, na kraju završava kao najdivnija erotska bajka sa čednom nimfomankom koja za pet klasa nadmašuje palačinku sa kremom u kojoj se nalaze Saša Grej i Stoja Dol.
Price koje imaju za cilj da predstave neciji sexualni zivot na veoma mastovit i perverzan nacin uz obilje bujnih,mastovitih,dovitljivih i perverznih opisnih recenica.
Glavne teme ovih prica su:
Sisata komsinica u zrelim godinama
Incest(mislim bolestina)
Silovanje(prinudno i voljno)
Grupnjak
Prvi put u dupe
Gay
Najjaca recenica je ona uvodna kada autor kaze "ovo je istinita prica".
Ma jeste kako da nije.
Likovi jebaci,pogotovu ako su autori,uvek imaju dugacak kurac,preko 20cm a ako nema 20cm onda je izuzetno debeo.
Sve ribe su uglavnom nevine u cmar dok ne sretnu mainstream lika koji je razdevici.
Sve u svemu zanimljivo shtivo.............
Tvoj život je priča. Dani se obrću brzo, tako brzo da ih ne možemo upiti. Nered naizgled slučajnih događaja. Pogledaš u prošlost i podvučeš neke određene trenutke kao važne, kao vitalne u glavnom zapletu tvoje priče. Uzmeš da pratiš svaku nit do njenog porijekla, do mjesta nastanka, usput pronalazeći raspršena znamenja i ironije, sve dok se sve to ne počne da izgleda neizbježno, i tvoj život krene da ima smisla. Ti već znaš kako će tvoja priča da se završi, ali opet imaš neku želju da neke dijelove preskočiš, "umirući" od želje da saznaš šta će sledece da se desi.
No, ponekad kada pogledaš sve i svatiš da zaplet tvog života nema više nekog jasnog smisla. Mislio si da si svo vrijeme pratio tok priče, ali ponekad se pronađeš zadubljen u odlomcima ne razumiješ baš najbolje. Čas ti se učini da je sve bitno i podvučeno, a čas da ništa nije bitno. Samo zbrka spetljanih trenutaka koji izgledaju kao da ni ne pripadaju istom žanru, a značenje im se mijenja u zavisnosti koje dijelove istaknemo i podvučemo.
Kakva je to uopšte priča? Možda samo još jedna životna priča o odrastanju, ista ona koju su i tvoji roditelji ispričali, samo sa drugačijim likovima? Je li tvoj svakodnevni život dio priče o nastanku nečeg zaista epskog? Da li nesvjesno ideš dalje samo preko tuđe milostinje, pogrešno tumačeći vlastitu sreću kao vlastiti uspijeh? Jeste li lik u ljubavnom romanu,...u tragediji,... putopisu, ili samo samo u još jednoj priči koja služi kao opmena? Jesi li na vrhuncu nekog srceparajućeg obrta, i da je ovo sad najbolje što će ti ikad biti?
I dok prelaziš palcem kroz godine koje čitaš, možda zapravo nikad ne saznaš gdje to sve vodi. Jedino što znaš jeste da postoji nešto više u toj priči. I da ćeš uskoro se osvrnuti na ovaj dan u potrazi za tragovima o tome što će se dogoditi, ponovno čitajući sva poglavlja koja si preletio da bi došao do dobrih dijelova. I sve to samo za da bi saznao da sve što je potrebo jeste da sami odaberemo svoju avanturu.
Uzvik očajnika kome je upravo obrisana peta defka zaredom.
Drevna srpska poslovica u vidu kratkog muzičkog džingla koja traje svega dve sekunde. Inspirisan njome, srpski estradni umetnik Zdravko Čolić je u prošlome veku napravio čuvenu numeru.
Milutin: Očo san kenjat'.
Jelena: ♪ Pusti pusti vodu! ♫
Milutin: Spremi brakorazvodni sporazum kad se vratim, neće mene žena pevat' ta sranja u kući.
Šaljiv način da nekome u ritmu pesme Zdravka Čolića ukažete na osnovnu higijensku radnju u kupatilu nakon obavljanja nužde, naročito velike.
Nenadjebivi argument roditelja koji opravdava sva sranja počinjena od strane mlađeg brata ili sestre. Često nerealni, roditelji im opraštaju stvari koje vama nikako ne bi prošle nekažnjeno.
-Majko, Marko vam je pocepao sliku sa venčanja i sad plače jer sam ga grdio.
-Ma pusti ga još je mali. I šta ima ti da se dereš na njega?
-E, kevo, Marko mi je pocepao seminarski rad.
-Ma pusti ga još je mali, uostalom što nisi odštampao dva primerka.
-Što ti je račun za mobilni 5000 din?
-Zato što ste dali Marku da se igra mojim telefonom a on pozvao Australiju 12 puta.
-Ma pusti ga mali je, a ti da platiš ovo, neću ja valjda tvoje dugove da vraćam.
-Ćale, Marko mi je oborio i polomio nov monitor.
-Ma pusti ga mali je, sad bar nećeš po ceo dan da zevaš u kompjuter.
-Ćale, Marko mi je izvadio oko bojicom.
-Nema veze još je mali, uostalom imaš drugo oko.
Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.
Ubedljivo najbolesnija i najbesmislenija pesma koju pevaju klinci dotičnim živuljkama (a pritom oni ni ne kapiraju baš najbolje šta pevaju, to je više iz fazona jebiga klinci su i nisu ubilački nastrojeni, bar se nadam :D). I ja sam to pevao kao klinac sa društvom u vrtiću.
Pusti puže rogove
Ako nećeš pustiti
Ja ću tebe ubiti
Sekirom po gavi
U zelenoj travi. Mislim stvarno:))
