Zgurene spodobe koje, ignorišući kalendar, meteorologiju i medicinu, u dubokoj noći sede po beogradskim restoranskim baštama zgomilane oko plinskih gorionika i njihovih plamenova.
- Sine, gle, kod Konja radi... aj da sednemo!
- 'Sti lud, bre, nema 10 stepeni...
- Pa vidiš da ljudi sede, gle onu cupi sa golim ramenima... vidiš da imaju te vatre...
- Vidi kak'i su, bre, ko pećinski ljudi, 'de bre s njima da sedimo. Ajmo mi u neku buvaru na kuvanu rakiju, sine, nemoj da sjebavamo prostatu na promaji, keve ti.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Nikad takve nisam razumeo. Ali tvoju definiciju razumem u potpunosti. +++
Radimo u duhu uzajamnog razumevanja, Mihaile...
čuvaj prostatu, prase...+++
A čuvam i kosu, to može lako da bukne ...
a verujem da nemaš ni bubrege za bacanje...
Ako ću da ih donorišem, da ne bude na trotoaru...