Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.
-Sine, kolko ti je dao para tatin rođak Mile? -Sto evra, jeee. -Samo? Kakva je on cicija postao. -Hoćemo da idemo da kupimo onu igračku što mi se sviđa? -Kako ne... A sine, oćeš mama ti čuva te pare, pa da idemo sutra da kupimo? -Evo mama. Jedva čekam sutra! -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Sto evra. -Samo? A je l oćeš da ti mama čuva te pare? -Kao prošle godine? Ako mora... -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Pedeset evra. -Cicijaš pravi, nula od čoveka, kao i svi tatini rođaci!!! -Oćeš ti da mi čuvaš pare, mama? -Oće mama, oće...
Stanje u kome se kuća, muž i deca se opuste. Svaki put, bez izuzetka!!
Spontano i potpuno neočekivano: -ponestane šolja za čaj i kašičica, -sudopera se prepuni sudovima (mašina ujeda, šta li) -čist veš u čarape nestanu brzinom svetlosti -prljavog veša ima u izobilju -razmatra se mogućnost da se nosi čisto&neopeglano -gomila se obuća po predsoblju -mamina prehlada inicira gomilanje prašine (i posebno dlaka po kupatilu).
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Osoba koja nas je nosila 9 meseci ispod srca....brinula i brine za svaki nash korak,za svaku glupost i oguljeno koleno....vaspitavajuci nas je onako kako je najbolje umela obicno obicno je gresila u mnogo chemu ali nikako namerno vec iz neznanja ili straha...... Mama je nesto sto ne bih ni sakim delila...mada se ja sa svojom retko vidjam ali poshtujem sve sto je ikada uradila za mene......Chak i ako je bilo loshe znam da nije imala loshe namere....
Zahtev deteta da mu se kupi nešto što bi zadovoljilo njegovu ambiciju u bilo kom pogledu. Zahtev je praćen željom da se sve ostalo podredi tom zadovoljenju ličnog motiva. Motiv je često zadovoljenje gladi koja uopšte nema nikakav intenzitet, već samo tinja u stomaku malog monstruma.
(Ulaze mama i sin u radnji).... Prodavačica: Izvolite. Mama: Dajte mi jedan margarin ,ne, ne taj, onaj dijetalni, e taj. Prodavačica: Još nešto? Mama: Pa dajte mi i onaj Pervol, e taj crni. Kolko je to? Prodavačica: 460. Sin: Mama, daj mi onaj jedan snikers. Mama:(tiho) Neka Milane, nemam para. Sin: A daj mama, kupi mi bre to. Mama:(tiho) Neka majku ti jebem. (Klinac besni, šutira frižider) Prodavačica:(Misli se u sebi) U majku ti jebem. (Govori majki): Nestaško mali. Oćete još nešto? Mama: Ništa, idem dok ne razbije nešto. (Izlaze na ulicu) Sin: Neću više da pričam sa tobom. Mama: Dobro ne moraš.
