Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Koliko dugo prosečan penzioner u Srbiji izdrži pre nego što, ničim izazvan, započne razgovor o smrti ili nekom nesrećnom slučaju.
Primer 1: Ja: Dobar dan, bako. Baka: Zdravo sine. Ja: Kako si? Baka: Dobro sam. Pričala sam danas sa prijateljicom. Umro joj muž, a ćerka ima rak... opaka je to bolest. Ja: o_O
Primer 2: Ja: Dobar dan komšija. Penzioner: Dobar dan... znate, ovaj lift nije uvek imao ova unutrašnja vrata. Ja: Nije, stv... Penzioner: Ne, ugradili su ih 70 i neke, pošto je neki dečko gurnuo ruku, a lift mu je iskidao iz ramena. Ja: (>_<)
Ako sam student, penzioner, šljaker, nezaposlen...
Čiča, tv pretplata. Sinko, ovo je 10% moje penzije ? Ajde bre čiča, ti si penzioner, ne trebaju tebi pare.
Izvolite momci, evo ovo je ta soba. Šes' kreveta, imate i na polju VC sa sijalicom. Poljski VC ? Gde je kupatilo ? Nemate ni televizor ? Gledaj deke, one što ih je Unprofor delio. Kupatilo delite sa ostalim stanarima. Ajde momci vi ste studenti.. Šupičku materinu, nisam stoka ako sam student.
U Republici Srpskoj poznatiji kao 'penzioner' Taj 'nadimak' je zaradio zbog toga što se posredstvom pošte i penzionerskih udruženja mogao kupiti na 6 rata koje se odbijaju od penzije, po ceni od 180 KM (90 evra). Tako je svaki klinac zahvaljujući babi ili dedi mogao da poseduje jedan sasvim dobar telefon za to vreme (2003.) Međutim, ti klinci su znali da budu često isprozivani od strane drugara koji su posedovali Nokiu 3310 (takođe čudo od telefona u to doba)...
"Meni je ćale kupio Nokiu, a ti goljo nosiš 'penzionera' "
E, u nezavidnom položaju bili su vlasnici Siemensa A-50, koji su ga kupili u radnji i keširali odmah. Problem je bio dokazati drugarima koji imaju Nokiu da tvoj nije 'penzioner' A tada nije bilo fiskalnih računa, koji bi poslužili kao dokaz. Jedino ako u meniju jezika nemaš srpski, a svaki 'penzioner' ga je imao, onda si se možda mogao i izvući.
Gest dobre volje koji se izražava prema penzioneru, u pošti dok čekate u redu. Kada te penzioner obaspe razlozima zbog kojih bi on trebalo da stoji ispred tebe, ti ga onda ispoštujes samo da ti ne bi više duvao za vrat.
Penzioner: Sinko, mogu li ja samo na brzinu da podignem neku crkavicu, žurim u prodavnicu dok se nije rasprodalo mleko u kesi i lebac narodni, a kuk mi sad ugradili, proteza mi ne leži jos uvek najbolje..... Ispoštovalac: A'e ispoštovacu te, samo molim te idi što pre.
1: Eno Rajka, konačno! 2: I ne nosi ništa u rukama. Opet je zaboravio loptu... 1: Kakvu loptu, imamo po 70 godina, izlapela drtino! Trebalo je da donese karte. 3: Igramo šah, a ne nosim ga još od onomad, jer postoje oni šahovski stolovi na Kalemegdanu. Ajde krećite.
