Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Nacionalni prevozni entitet koji bi voleo da se jednog dana nazove automobilom. Za sada, još uvek se ne klasifikuje kao prevozno sredstvo nigde sem u Srbiji. Na sledećoj Olimpijadi planira se takmičenje u guranju kola - prognoza je da će Srbi uzeti zlato zbog prekomerne vežbe.
Jesi došao kolima?
Ne, došao sam Yugom!
Jedini auto dizajniran tako da poštuje ograničenje na auto-putu
Oglas:
"Prodajem jugo presao 100 000km!U trenutno voznom stanju!"
A prodaje ga jer mu dozlogrdilo vise na toliku kilometrazu da skuplja delove koji su poispadali po putu i da ga ponovo krpi i ponovo vozi odnosno gura.
Za zdrave kosti,vidljive misice iz cuga
Hranite se zdravo i gurajte juga!
Vozilo kojim je Brus Vilis bezuspešno pokušao da uhvati zlikovce, iako je od početka znao da je takav pokušaj osuđen na propast. Time je,pretpostavlja se, hteo sebe da načini dodatno simpatičnim.
Frka je..svet je u opasnosti! Dvojica hejtera, Brus Vilis i Samjuel L. Džekson, pokušavaju da osujete zlikovce.
Brus: Dođavola, zlikovci nam beze! Konfiskujmo ovaj raspadnuti auto!
Posle 10min i pređenih 100m yugo staje..
Brus: Dođavola, ova kola su zaista neviđeni raspad!
Samjuel: Brus,nemoj tako..posoje milioni gladnih u Africi kojima je ekonomično vozilo kao ovo neophodno.
Brus: Well,my black friend,I'm not one of them!
Zastavin auto... jako jeftin... made in serbia... kazu jugo nece dugo... a moj ide vec 20 godina bez generalne... :)))))
Crko ventilator za hladnjak na sred puta... Ja stala i nabola zicu na + na akumulatoru... :))
Crkle kocnice... 500 din popravka :))))))
Đubre koje celu noć smišlja kako da me zajebe ujutru.
Januar... 'ladno u pičku materinu.... izašao si iz toplog stana na minus i vec pizdiš zbog toga... ulaziš u juga a on hladan kao taština duša... povučeš saug do kraja, prekrstiš se i pomoliš da te ne cima mnogo, pošto znaš da mora makar malo... ubaciš ključ: vom, vom, vom, vom, vom puf... vom, vom, vom, vom, vom, vom, vom, vom, puf....opsuješ i oca i majku, pa konstruktora i onog što ga projektovao... izlaziš napolje i počinješ da guraš... dao bog, ima dosta njih koji znaju tvoju muku pa priteknu u pomoć... posle pola kilometra guranja konačno se smiluje i upali... usporavaš da bi se zaustavio na prvom semaforu rk, rk, rk, rk, rk, rk, rk, rk, puf(gasi se).... opet pominješ familiju svim iz procesa proizvodnje... postupak se ponavlja svakog dana.... neretko i više puta istog dana....
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.