Polu-mitska porodica moćnih Romulanaca za koju se samo nagađa da li postoji, a kojoj se pripisuje da se nalazi na vrhu piramide prosijačenja, krađa, sakupljanja sekundarnih sirovina, malverzacija sa luna parkovima i svih onih aktivnosti kojim se Romulanci bave, bilo da su sa one ili ove strane zakona.
Kajzer Soze međ' Romulancima. Neuhvatljiva sila koja pomera konce Romulanskog podzemlja i to ne samo u ovom našem vremenu, nego generacijama unazad i ne samo na ovim prostorima, već svuda gde je muka naterala taj nomadski narod trajnije da se nastani.
O moći i bogatstvu ove porodice kruže prave legende tako da se među ljudima koji veruju u njeno postojanje često može čuti da ih nazivaju "Crni Miškovići", a nemogućnost prikazivanja bilo kakvih dokaza da oni postoje, potkrepljuju teorijom kako je ta porodica toliko jaka i povezana, da se na njenom platnom spisku nalazio svaki ministar, premijer i predsednik Srbije i Jugoslavije u proteklih pedeset godina.
Naravno, pored priča o bogatstvu i uticaju, kruže priče i o ogromnoj surovosti kojoj je ova porodica sklona ukoliko se neko suviše približi dokazu da postoje, pa se mnoge nestale i ubijene osobe sa svih meridijana sveta vode u nekim tajnim dosijeima kao njihove žrtve, nebitno da li su obični ljudi ili policajci i agenti koji su im bili na tragu.
Boris Tadić: Objaviću svim medijima istinu o tebi Đilas. Ili bolje da kažem gospodine Drogan Džilas.
Dragan Đilas: Kako si saznao to?
Boris Tadić: Imam ja svoje izvore Drogane. Nećeš mi tek tako uzeti stranku. Idem odmah u B92. Oni će se baš obradovati ovoj vesti. Videćemo ko će biti predsednik DS-a na kraju ove bitke.
Bojan Pajtić: Čekaj Borise. Da se dogovorimo.
Dragan Đilas: Pusti ga Pajtaro. Neka ide.
Bojan Pajtić: Ali objaviće svima da si Romulanac Drogane. Šta ćemo onda?
Dragan Đilas: Neće.
Bojan Pajtić: Kakav ti je to telefon šefe? Nikada nisam video da ga nosiš? Nisam takav video ni da postoji.
Dragan Đilas: Ovo je poseban telefon. U prodaji će se pojaviti tek za dve godine, ali pored vrlo korisnih funkcija koje ima, kamere od trideset megapiksela, fantastičnog planera obaveza, softvera protiv prisluškivanja, brzog operativnog sistema i mnogih drugih stvari, ima i jednu dodatnu stavku.
Bojan Pajtić: Kakve to ima veze sa Borisom šefe?
Dragan Đilas: Ima sve veze. Ovo čemu ćeš sada prisustvovati, možda nećeš najbolje razumeti, ali znaj da je nešto o čemu moraš da ćutiš do groba, inače može da se desi ranije da odeš u taj grob. Jasno?
Bojan Pajtić: J...j...jasno š...š...šefe.
Dragan Đilas: Samo okrenem jedan broj koji može da se pozove samo sa ovog telefona, evo ovako.
Nepoznat muškarac: Da.
Dragan Đilas: Drogan je. Licko hoće da se obrati medijima. Saznao je.
Nepoznat muškarac: Dobro.
Dragan Đilas: I Pajtaro sada će se to rešiti.
Bojan Pajtić: Šefe zvoni ti ovaj tvoj telefon. Boris je.
Dragan Đilas: Već. Ponekad i mene iznenade brzinom. Daj to 'vamo. Halo Borise. Izvoli.
Boris Tadić: Ovaj, nemoj da brineš Dragane. Nigde ne idem. Samo da znaš. Tačnije idem samo do B92 da javim kako ti predajem stranku znaš. Reci prijateljima da ne brinu.
Dragan Đilas: Odlično. Taman možeš da uradiš ono što pripremaš već godinu dana, a što nikome nisi rekao da ćeš uraditi.
Boris Tadić: Ne znam na šta misliš?
Dragan Đilas: Tajno venčanje sa Josipovićem, a onda medeni mesec na Brionima.
Boris Tadić: Ali kako znaš!? Nemoguće. Samo nas dvojica......oni su ti rekli.
Dragan Đilas: Pa naravno. Zbogom Borise.
Boris Tadić: Zbogom.
Dragan Đilas: Takoc. I to smo rešili.
Bojan Pajtić: Oni stvarno postoje. To nije mit. Romanovi.
Dragan Đilas: To prezime da nikada više glasno nisi izgovorio. Zovi Ješića. Imam neku kombinaciju sa mlekom da uradimo.
Kaže se za bračni par, neretko mlađi ili romulanski koji ima dece k'o delova Rokija i Ramba zajedno. Mogu vrtić d'otvore, bez trunke cimanja. Možda i koriste kineske kondome, što da ne. Ili Romed, mamu im holandsku.
Po uzoru na ovog šmekera iz Matriksa (i njegove uberkul sunčane cvike, ofkors) koji se multiplicirao sve u šesnaest sve dok nije dobio po vaginčini od gospodina Andersona.
-Si vido Mitrovićku na proslavi mature?
-Ma da bre, i dalje je dobra čka.. Evo rodila još jednog balavca pre mesec dana..
-Ne seri?! Koje im je to već, jebote? Množe se k'o jebeni agent Smit.
Stari običaj da se za dušu pokojnika odreknemo gutljaja rakije, piva, ili šta je već za života voleo. Uz setan uzdah i reči ''Za pokoj duše'' malo se tečnosti prospe na zemlju groba.
Ako se spomene pokojnik u kafani, prosipa se malo ispod stola.
Upokojenom strastvenom pušaču, upaljena cigareta se ubode u zemlju, a gurmanu se neka omiljena hrana ostavi na grobu. Na radost romulanskih čistača groblja, koji se uvek šunjaju u blizini i čekaju svojih 5 minuta.
Mokra braća okupljena oko groba nedavno preminulog kolege
-Ajd, nek mu je laka zemlja...
-Ajd... (svi prosipaju malo piva na grob, sem jednog)
-Prospi malo i ti, što si se stiso?
-Jok bre, šteta je.
-Ma daj, kaki si to čovek? Popili ste okean piva zajedno, a sad ti žao gutljaja. Pa i on bi to za tebe uradio.
-Siguran sam da bi, al znajući ga, verovatno bi ga prvo propustio kroz bubrege.
Jedan od omiljenih sportova kod Romulanaca, koji je kod njih rangiran odmah ispod boksa, kung-fua i fudbala.
U pitanju je mlad sport čiji počeci datiraju odmah nakon prikazivanja prvog dela filma Hari Poter, za koji je Enver organizovao gledanje na velikom televizoru u sred svoje favele. Tada su se Romulanci prvi put susreli sa sportom koji im se odmah uvukao pod kožu, najverovatnije zbog toga što ih je u tom trenutku dosta radilo u Gradskoj čistoći, pa su imali neograničen izvor najbitnijeg rekvizita za bavljenje ovim sportom, to jest metli.
Naravno, njihove metle, lopte i kugle nisu bile u stanju da lete, pa su zbog toga malo izmenili pravila, tako da su golovi dva kontejnera, jedan sa jedne strane terena, drugi sa druge, metla se zajaši i onda se trči po zemlji, a igra se sa praznom plastičnom flašom od dve litre koka-kole koju treba ubaciti u kontejner i to donosi jedan poen. Na svakih pet minuta svi igrači se okupe na sredini terena, a sudija sa uzvišenja baca mandarinu, koja ima ulogu skrivalice i ko je uhvati i ubaci u kontejner dobija pet poena.
Kvidić se brzo proširio i van depoa Gradske čistoće, tako da nije ništa neobično videti i mlade i stare kako ga igraju na čistinama ispred svojih favela.
Đezim: Avatar, 'očemo večeras d'idemo u kradžu na auto-put? Reko Đedaj d'imaju neke table lima da se uzajme.
Avatar: Teško Đezim. Đedaj je povredžen.
Đezim: U bre, a šta mu je?
Avatar: Ma igr'o kvidić pre neki dan i Ekran mu ulet'o metlom u ledža.
Đezim: Pu majku mu, neko drugi če to pokrade dok se on oporavi. Jeb'o ga kvidić, da ga jeb'o kvidić baš.
Reprezentativac Obale Slonovače, romulanski ideal. Sa svojih 165 cm i okretnošću sa loptom čini da svaki romulanac na malom fudbalu želi da nosi njegovo ime. On je napadač. Brz je i snalažljiv. On prodire. Oličenje brzine, visprenosti i donošenja prave odluke u trenutku. Za razliku od svog imenjaka iz francuske reprezentacije koji je stub odbrane i koji radi za tim, Koné je njegova sušta suprotnost. Za njega svi rade, a on odlučuje. Kone zamisli, uputi se i postigne ono po šta je krenuo. Jer može, sme, on jebe. I ono najbitnije, on nije sanjar, on nalazi šta mu treba i prisvaja.
Duhovnu privrženost prema njemu romulanci počinju da ispoljavaju 2003. godine kada je Kone zaigrao za francuski Lorien. Za spoznaju njegovog lika i dela među romulancima najznačajniju ulogu odigrao je Enver, čuveni romski borac za ljudska prava i strastveni kladioničar, koji je na jednom okupljanju starešina svih favela predstavio Bakarija kao ideal kojem svaki romulanac treba da teži kako bi uspeo u životu. Inače, te večeri Koné je postigao pobedonosni gol kojim je Enveru prošao tiket od više desetina hiljada dinara.
- A be Maksut 'de si našo ti akomulatori?
- Beži be Gezim, dao mi Đontra Volta nekoliko komata jer mi duguje neke cevi.
- Očeš dodžeš digramo fudbal?
- Neču, idem sa Beljuljom na kvidič.
- A be kakva si džana! Suđ pula, treba nam takav ko ti!
- Ako ču da budem Bakari Kone, onda hoču?
- Bičeš ajde!
Romulanski sleng koji označava pripadnika njihove nacionalne manjine, koji je prihvatio običaje bledolikih, napustio je favelu i počeo da se kupa, presvlači, sluša muziku koju ne peva drugi Romulanac, ubacuje u kontejner a ne vadi iz kontejnera, živi u garniseri i našao je posao koji nije u Gradskoj čistoći.
Izraz kokosov orah koriste zato što je kokos tamne boje sa spoljne strane, a unutra beo, baš kao i duše onih koji su izdali Romulanski način života.
Inače ovo se ne odnosi na pevače i pevačice, jer je to kod Romulanaca sveto zanimanje.
- E bre ništa nam dobro nije donela ona Parada Romulanaca, samo je još gore. Napadaju nas sa svih strana, a Envera su ranilli. Ko zna kad će d'izađe iz bolnice.
- Ma i kada izađe on će lepo u novu garniseru koju mu je poklonio Džilas, a mi ništa. Kokosov orah.
- Ma nije on takav, boriće se za nas.
- E tako je i Barak otiš'o, post'o predsednik Amerike i nije se nikada vratio u favelu.
Parada Romulanaca nastala je kao izraz bunta Romulanske populacije u Srbiji, međutim kao i sve u ovoj zemlji, umesto da bude čista borba za ljudska prava, parada je postala predmet zakulisnih radnji raznih centara moći i završila se velikim sukobom huligana i policije kao i samih učesnika parade.
Epilog parade je 297 povređenih ljudi a najteže su povređeni Enver i Ljuba Aličić koji su paradu predvodili. Mnogo mladih ljudi je uhapšeno i trenutno se nalaze u CZ-u, a moćnici koji igraju šah sa ljudima, sede udobno uvaljeni u svoje fotelje, puše Kohibu, piju Dom Perignon i smišljaju nove igre od kojih ljudi stradaju, a njihovi su džepovi puniji para.
Vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana.
Brutalno pretučeni učesnici Parade Romulanaca. Najteže povređeni Enver Ćerimi aktivista Centra za prava Romulanaca i Ljuba Aličić popularni pevač, koji su predvodili paradu. Napad organizovan iz inostranstva od strane nekih centara moći kojima je u interesu izolacija Srbije izjavio ministar policije i zamenik premijera Ivica Dačić.
Negde daleko u Briselu.
Hans Schumacher: ahahaha ladno su Srbi napali Romulance. E baš ih je lako napržiti na tuču. Bravo Jorise.
Joris van der Faare: hahahaha au, sada sam zvao Borisa Tadića. Sve nešto muca, pa se izvinjava a ja se pravim ljut, kao nema Evropske Unije zbog toga. Al’ se primio k’o saučešće. Taman ću mu reći da može da se iskupi ako primi Romulance koje smo sakupili po Evropi u Srbiju.
Hans Schumacher: hehehe najjači je.Usput ćemo da vidimo Arape iz Francuske da mu uvalimo. Tamo ih je ionako mnogo.
Joris van der Faare: Može, može, uživam kada njega tovarimo.
Hans Schumacher: Ajde zovi ga da odmah dođe ovde avionom, kao da pričamo o ljudskim pravima, pa da mu postavimo kantu punu vode na vrata da ga polije kada bude ulazio unutra.
Joris van der Faare: Ahahahaha može. I da igramo zuce pa da ga lažemo kako ne može da pogodi ko ga je puk'o. Odmah ću ga zvati.
Milano, Italija.
Đango: Promašio si Đasmine. Enver je još živ a usput si ranio i Ljubu Aličića a to mi je omiljeni pevač. Znaš da sečem vene na Ti ne ličiš ni na jednu.
Džasmin: Jebiga gazdo. Bilo puno ljudi i milicije. Jedva sam živu glavu izvukao.
Đango: A ona kurva?
Džasmin: Pobegla gazdo. Priča se da je Đeljana sklonila kod Kebe.
Đango: Mrzim Kebu. Kada ubijem njega i Kristijana Ronalda ja ću biti najelegantniji Ciganin.
Džasmin: A Nani gazdo? On je elegantan.
Đango: Nani je Cigan van svake konkurencije. Uskoro ideš opet u Beograd. Da dotučeš Envera. Čim se malo prašina slegne.
Urgentni centar.
Avatar: Đedaj, šta ćemo da radimo? Isprangijali nam tatka. Majka pobegla kod Kebe. Šta ćemo nas dvoje?
Džedaj Ne znam Avatar. Ja sam mislio da odemo kod čika Đanga u Italiju. Da radimo u luna park.
Avatar: Važi. Idemo tamo. Taman nisam dugo vid'o Pejđera a volim ga k'o brata. Samo tatko da preživi.
Avatar: Ne brini Đedaj. Preživeće tatko. Aj d'ukrademo neke pomoranđe da ga čekaju kad se probudi i bežimo preko.
KRAJ PRVOG SERIJALA.
Muškarci koji nisu stisnuli muda kad im već nije išla škola, pa su morali da izaberu neki zanat.
- Sine, 'oćeš da budeš auto-mehaničar?
- Jes, pa kad pogrešim nešto, a majstor poluosovinom od Tojote, pa po leđima!
- Mašinbravar?
- Njima je čekić stalno pri ruci.
- Kamiondžija?
- Pa da me prepadaju Romulanci po parkinzima!
- 'Oćeš u zidare?
- Nikako! Tamo mlate fosnama!
- Ah...vidim ja da ćeš ti u krojače. Samo pazi da ti jednog dana ne zatreba onaj drugi matičar!
Popušaj koji ne daje nikakve rezutate, mlaćenje prazne slame. Džabe i trud i znoj, situacija je kakva jeste i nema nade da će nešto da se promeni.
- Ali doktore, mi se trudimo, računamo dane i, da prostite, zaskačemo se k'o zečevi. Ne znam gde grešimo. Možda treba da dignemo ruke i prihvatimo samački život....
- Da budem iskren, situacija nije tako khm, besplodna. Da li ste čuli za terapiju masaže mošnica? Tako sam i mislio. Dozvolite da vam objasnim... :vadi letke i brošure:
__________________________________________________________________________
- Kako bizmis, Korleone?
- Ne zezaj me još i ti, otkako su Romulanci oborili cene sve pošlo nizbrdo.
- Besplodno, a? Aj na pivce, da o'ladiš živce.
Društveno uređenje romulanaca, mogu da idu u crkvu a i ne moraju, mogu da dopuste da im poluporemećen diktator lomi jajca ali ne moraju, mogu da se incestiraju međusobno ali ne moraju, mogu da slave slavu svetog Avatara ali ne moraju, mogu da se množe brekćući kao napaljeni zečići ali ne moraju, mogu da žive bez krova nad glavom ali ne moraju, mogu da udaju šestogodišnju ćerku ali ne moraju, svašta mogu a ne moraju osim da čiste ulice za pare, čini mi se najsavršeniji vid društvenog poretka do sada ikada izmišljenog.
-Šefe, ti očistim šofršajbne?
-Neka, hvala.
-Ko te jebe, ionako mi nestalo pena na sapun!
