Reprezentativac Obale Slonovače, romulanski ideal. Sa svojih 165 cm i okretnošću sa loptom čini da svaki romulanac na malom fudbalu želi da nosi njegovo ime. On je napadač. Brz je i snalažljiv. On prodire. Oličenje brzine, visprenosti i donošenja prave odluke u trenutku. Za razliku od svog imenjaka iz francuske reprezentacije koji je stub odbrane i koji radi za tim, Koné je njegova sušta suprotnost. Za njega svi rade, a on odlučuje. Kone zamisli, uputi se i postigne ono po šta je krenuo. Jer može, sme, on jebe. I ono najbitnije, on nije sanjar, on nalazi šta mu treba i prisvaja.
Duhovnu privrženost prema njemu romulanci počinju da ispoljavaju 2003. godine kada je Kone zaigrao za francuski Lorien. Za spoznaju njegovog lika i dela među romulancima najznačajniju ulogu odigrao je Enver, čuveni romski borac za ljudska prava i strastveni kladioničar, koji je na jednom okupljanju starešina svih favela predstavio Bakarija kao ideal kojem svaki romulanac treba da teži kako bi uspeo u životu. Inače, te večeri Koné je postigao pobedonosni gol kojim je Enveru prošao tiket od više desetina hiljada dinara.
- A be Maksut 'de si našo ti akomulatori?
- Beži be Gezim, dao mi Đontra Volta nekoliko komata jer mi duguje neke cevi.
- Očeš dodžeš digramo fudbal?
- Neču, idem sa Beljuljom na kvidič.
- A be kakva si džana! Suđ pula, treba nam takav ko ti!
- Ako ču da budem Bakari Kone, onda hoču?
- Bičeš ajde!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ma kakv fudbal, kvidić je zakon, samo malo je zajebano kada ti uleti neko s metlom u rebra +
Lepo pisanije za ovakve ocene. +++